VELIKI RESET (II)

Otkako je izašao na svetsku scenu, COVID-19 je dramatično pocepao postojeći scenario kako upravljati zemljama, živeti sa drugima i učestvovati u globalnoj ekonomiji. Napisali su je osnivač Svetskog ekonomskog foruma Klaus Schvab i autor Mesečnog barometra Thierri Malleret, COVID-19: Veliki Reset razmatra svoje dalekosežne i dramatične implikacije na sutrašnji svet.
Rast i zaposlenost
Pre marta 2020. godine, nikada se svetska ekonomija nije tako naglo i brutalno zaustavila; nikada ranije niko od živih nije doživeo tako dramatičan i drastičan ekonomski kolaps kako po svojoj prirodi, tako i po tempu.
Šok koji je pandemija nanela globalnoj ekonomiji bio je ozbiljniji i dogodio se mnogo brže od bilo čega drugog u zabeleženoj ekonomskoj istoriji. Čak i u Velikoj depresiji ranih 1930-ih i globalnoj finansijskoj krizi 2008. godine, trebalo je nekoliko godina da se BDP smanji za 10% više i da se nezaposlenost vinu iznad 10%. Sa pandemijom, makroekonomski ishodi slični katastrofama – naročito eksplozija nivoa nezaposlenosti i pad BDP-a – dogodili su se u martu 2020. godine tokom samo tri nedelje. COVID-19 naneo je krizu i ponude i potražnje koja je dovela do najdubljeg ronjenja koje je globalna ekonomija zabeležila preko 100 godina. Kao što je ekonomista Kenneth Rogoff upozorio: „Sve zavisi od toga koliko dugo traje, ali ako se ovo bude dugo odvijalo, sigurno će biti majka svih finansijskih kriza.“
Dužina i akutnost pada, kao i njegov kasniji udar na rast i zapošljavanje, zavise od tri stvari: 1) trajanja i težine izbijanja; 2) uspeh svake zemlje u suzbijanju pandemije i ublažavanju njenih efekata; i 3) kohezivnost svakog društva u bavljenju merama nakon zatvarannja i različitim strategijama otvaranja. U vreme pisanja ovog dokumenta (kraj juna 2020.), sva tri aspekta su i dalje nepoznata. Javljaju se obnovljeni talasi izbijanja (veliki i mali), uspeh zemalja u suzbijanju izbijanja može ili potrajati ili iznenada biti preokrenut novim talasima, a kohezija društava može biti izazvana obnovljenim ekonomskim i socijalnim bolom.
Ekonomski rast
U različitim trenucima između februara i maja 2020. godine, u pokušaju da obuzdaju pandemiju, vlade širom sveta donosile su namernu odluku da zatvore veći deo svojih ekonomija. Ovaj tok događaja bez presedana sa sobom je doneo suštinski zaokret u načinu na koji funkcioniše svetska ekonomija, obeležen naglim i neželjenim povratkom u oblik relativne autarkije, pri čemu je svaka nacija pokušavala da krene ka određenim oblicima samodovoljnosti i smanjenje nacionalne i globalne proizvodnje. Učinak ovih odluka činio se utoliko dramatičnijim jer su se odnosile pre svega na uslužne delatnosti, sektor koji je tradicionalno imuniji od ostalih industrija (poput građevinarstva ili proizvodnje) na ciklične promene privrednog rasta. Kao posledica, pandemija je najteže pogodila uslužni sektor koji predstavlja ubedljivo najveću komponentu ekonomske aktivnosti u bilo kojoj razvijenoj ekonomiji (oko 70% BDP-a i više od 80% zaposlenosti u SAD-u). Takođe su patile i od drugih karakterističnih karakteristika: suprotno proizvodnji ili poljoprivredi, izgubljeni prihodi u uslugama zauvek su nestali. Ne mogu se odložiti jer uslužne kompanije ne drže zalihe ili zalihe sirovina.
Nekoliko meseci nakon pandemije, čini se da je čak i privid povratka na „uobičajeno poslovanje“ za većinu uslužnih kompanija nezamisliv sve dok COVID-19 i dalje predstavlja pretnju po naše zdravlje. Ovo u suštini sugeriše da se potpuno vraćanje u „normalno stanje“ ne može predvideti pre nego što vakcina postane dostupna. Kada bi to moglo biti? Prema većini stručnjaka, malo je verovatno da će to biti pre prvog kvartala 2021. godine. Sredinom juna 2020. već je bilo u toku više od 135 ispitivanja, koja su se odvijala izvanrednim tempom s obzirom da bi u prošlosti moglo da prođe i do 10 godina da se razvije vakcina (pet u slučaju ebole), pa razlog nije nauka, već proizvodnja. Proizvodnja milijardi doza predstavlja pravi izazov koji će zahtevati veliko proširenje i preusmeravanje postojećih kapaciteta. Sledeća prepreka je politički izazov vakcinisanja dovoljno ljudi širom sveta (kolektivno smo snažni kao i najslabija karika) sa dovoljno visokom stopom usaglašenosti uprkos porastu broja anti-vakkera. Tokom sledećih meseci, ekonomija neće raditi punim kapacitetom: fenomen zavisan od zemlje nazvan ekonomijom od 80%. Kompanije u raznolikim sektorima poput putovanja, ugostiteljstva, maloprodaje ili sporta i događaja suočiće se sa sledećim trostrukim poteškoćama: 1)manje kupaca (koji će na nesigurnost odgovoriti time što će postati skloniji riziku); 2) oni koji troše trošiće u proseku manje (zbog uštede iz predostrožnosti); i 3) transakcijski troškovi će biti veći (usluživanje jednog kupca koštaće više zbog mera fizičkog udaljavanja i sanitacije).
Prema OECD-u, neposredni godišnji uticaj ekonomije koji je „isključen“ mogao bi biti smanjenje BDP-a u zemljama G7 između 20% i 30%. Ali opet, ova procena zavisi od trajanja i ozbiljnosti izbijanja u svakoj zemlji: što duže traju blokade, veću strukturnu štetu nanose ostavljajući trajne ožiljke u ekonomiji kroz gubitak posla, bankrote i otkazivanje kapitalne potrošnje. Po pravilu, svakog meseca kada veliki delovi privrede ostanu zatvoreni, godišnji rast bi mogao pasti za dodatnih 2 procentna poena
Po svoj prilici, recesija izazvana pandemijom pokrenuće nagli porast zamene živog rada, što znači da će fizički rad biti zamenjen robotima i „inteligentnim“ mašinama, što će zauzvrat izazvati trajne i strukturne promene na tržištu rada. U tehnološkom poglavlju detaljnije analiziramo uticaj koji pandemija ima na automatizaciju, ali već postoji dovoljno dokaza da ubrzava tempo transformacije. Sektor call centra predstavlja ovu situaciju.
U doba pre pandemije, nove tehnologije zasnovane na veštačkoj inteligenciji (AI) su se postepeno uvodile za automatizaciju nekih zadataka koje obavljaju zaposleni ljudi. Kriza COVID-19 i prateće mere socijalnog udaljavanja iznenada su ubrzale ovaj proces inovacija i tehnoloških promena. Chatbotovi, koji često koriste istu tehnologiju prepoznavanja glasa koja stoji iza Amazonove Aleka, i drugi softver koji može da zameni zadatke koje normalno obavljaju zaposleni u ljudima, brzo se uvode. Ove inovacije izazvane potrebom (tj. Sanitarne mere) uskoro će rezultirati stotinama hiljada, a potencijalno i milionima, gubitka radnih mesta.
Lako je ustupiti mesto prekomernom pesimizmu, jer je nama ljudskim bićima mnogo lakše da zamislimo šta nestaje, nego ono što sledi. Znamo i razumemo da će nivoi nezaposlenosti u bliskoj budućnosti sigurno rasti globalno, ali tokom narednih godina i decenija možda ćemo biti iznenađeni. Mogli bismo biti svedoci talasa inovacija i kreativnosti bez presedana vođenih novim metodama i proizvodnim alatima. Takođe bi moglo doći do globalne eksplozije stotina hiljada novih mikro industrije koje će, nadamo se, zaposliti stotine miliona ljudi. Naravno, ne možemo znati šta donosi budućnost, osim što će mnogo toga zavisiti od putanje budućeg ekonomskog rasta.
Kako bi mogao izgledati budući rast
U postpandemijskoj eri, prema trenutnim projekcijama, novu ekonomsku „normalu“ može okarakterisati znatno niži rast nego u proteklim decenijama. Kako započinje oporavak, rast BDP-a iz kvartala u kvartal može izgledati impresivno (jer će započeti sa vrlo niske osnove), ali mogu proći godine pre nego što se ukupna veličina ekonomije većine nacija vrati na nivo pre pandemije. Ovo je takođe zbog činjenice da će se ozbiljnost ekonomskog šoka koji je naneo koronavirus povezati sa dugoročnim trendom: opadanjem stanovništva u mnogim zemljama i starenjem (demografija je „sudbina“ i presudan pokretač rasta BDP-a). U takvim uslovima, kada se čini da je niži ekonomski rast gotovo siguran, mnogi ljudi se mogu zapitati da li je „opsesija“ rastom uopšte korisna, zaključujući da nema smisla juriti za ciljem sve većeg rasta BDP-a.
Ovde se postavljaju dva pitanja: 1) Šta bi trebalo da bude novi kompas za praćenje napretka? i 2) Šta će biti novi pokretači ekonomije koja je inkluzivna i održiva?
U odnosu na prvo pitanje, promena kursa zahtevaće promenu u načinu razmišljanja svetskih lidera kako bi se veći fokus i prioritet postavili na dobrobit svih građana i planete. Istorijski gledano, nacionalna statistika se uglavnom sakupljala kako bi se vladama pružilo bolje razumevanje raspoloživih resursa za oporezivanje i vođenje rata. Kako su demokratije jačale, 1930-ih godina delokrug nacionalne statistike proširen je da obuhvati ekonomsku dobrobit stanovništva, [34] a ipak destiliranu u oblik BDP-a. Ekonomsko blagostanje postalo je ekvivalentno trenutnoj proizvodnji i potrošnji, bez obzira na buduću dostupnost resursa. Prekomerno oslanjanje kreatora politike na BDP kao pokazatelj ekonomskog prosperiteta dovelo je do trenutnog stanja iscrpljivanja prirodnih i socijalnih resursa.
Koje druge elemente treba da sadrži poboljšana kontrolna mapa za napredak? Prvo, sam BDP treba ažurirati tako da odražava vrednost stvorenu u digitalnoj ekonomiji, vrednost stvorenu neplaćenim radom kao i vrednost potencijalno uništenu određenim vrstama ekonomskih aktivnosti. Izostavljanje vrednosti stvorene radom u domaćinstvu predstavljalo je dugogodišnje pitanje i novi napori u istraživačkim naporima za stvaranje mernog okvira biće potrebni. Pored toga, kako se digitalna ekonomija širi, jaz između izmerene aktivnosti i stvarne ekonomske aktivnosti postaje sve širi. Štaviše, određene vrste finansijskih proizvoda, koji se njihovim uključivanjem u BDP prihvataju kao stvaranje vrednosti, samo premeštaju vrednost sa jednog mesta na drugo ili ponekad čak imaju efekat da je unište.
Drugo, nije bitna samo ukupna veličina ekonomije već i raspodela dobiti i progresivni razvoj pristupa mogućnostima. S obzirom na to da je nejednakost dohotka izraženija nego ikad u mnogim zemljama, a tehnološki razvoj koji pokreće dalju polarizaciju, ukupni BDP ili proseci poput BDP-a po stanovniku postaju sve manje korisni kao pravi pokazatelji kvaliteta života pojedinaca. Nejednakost bogatstva je značajna dimenzija današnje dinamike nejednakosti i trebalo bi je sistematičnije pratiti.
Treće, otpornost će biti potrebno bolje izmeriti i nadgledati kako bi se odmerilo pravo zdravstveno stanje privrede, uključujući odrednice produktivnosti, kao što su institucije, infrastruktura, ljudski kapital i ekosistemi za inovacije, koji su presudni za ukupnu snagu sistema. Dalje, kapitalne rezerve na koje se država može oslanjati u kriznim vremenima, uključujući finansijske, fizičke, prirodne i socijalne kapital će morati sistematski da se prati. Iako je posebno teško izmeriti prirodni i socijalni kapital, oni su presudni za socijalnu koheziju i ekološku održivost zemlje i ne treba ih potcenjivati. Nedavni akademski napori počinju da se bave izazovom merenja spajanjem izvora podataka iz javnog i privatnog sektora.
Još uvek ne znamo da li će se „tiraniji rasta BDP-a završiti“, ali različiti signali sugerišu da bi pandemija mogla ubrzati promene u mnogim našim dobro ukorenjenim društvenim normama. Ako kolektivno prepoznamo da, iznad određenog nivoa bogatstva definisanog BDP-om po stanovniku, sreća više zavisi od nematerijalnih faktora kao što su dostupna zdravstvena zaštita i robusna socijalna struktura, nego od materijalne potrošnje, a zatim vrednosti koje se razlikuju kao poštovanje životne sredine, kvalitet ishrana, empatija ili velikodušnost mogu da se uvećaju i progresivno dođu do karaktera novih društvenih normi.
Inovacije u proizvodnji, distribuciji i poslovnim modelima mogu stvoriti dobitak u efikasnosti i nove ili bolje proizvode koji stvaraju veću dodatu vrednost, što dovodi do novih radnih mesta i ekonomskog prosperiteta. Vlade tako imaju na raspolaganju alate za prelazak na inkluzivniji i održiviji prosperitet, kombinujući određivanje smera i podsticaja iz javnog sektora sa komercijalnim inovacionim kapacitetom kroz temeljno preispitivanje tržišta i njihove uloge u našoj ekonomiji i društvu. To zahteva drugačije i namerno ulaganje u gore navedena granična tržišta, područja u kojima bi tržišne snage mogle imati transformativni efekat na ekonomije i društva, ali gde još uvek nedostaju neki od neophodnih preduslova za funkcionisanje (na primer, tehnički kapaciteti za održivu proizvodnju proizvoda ili imovina na nivou još uvek nije dovoljna, standardi nisu dobro definisani ili pravni okviri još uvek nisu dobro razvijeni). Oblikovanje pravila i mehanizama ovih novih tržišta može imati transformacioni uticaj na ekonomiju. Ako vlade žele prelazak na novu i bolju vrstu rasta, one imaju priliku da deluju sada kako bi stvorile podsticaje za inovacije i kreativnost u gore navedenim oblastima.
Fiskalna i monetarna politika
Odgovor fiskalne i monetarne politike na pandemiju bio je odlučan, masivan i brz.
U sistemski važnim zemljama, centralne banke su odlučile gotovo odmah nakon početka epidemije da smanje kamatne stope, lansirajući velike programe kvantitativnog ublažavanja, (čitaj, štampanje novca), obavezujući se da će odštampati novac neophodan da bi troškovi državnog zaduživanja bili niski. Američki Fed se obavezao da će kupiti državne obveznice i agencijske hipoteke vrednosne papire, dok je Evropska centralna banka obećala da će kupiti bilo koji instrument koji će vlade izdati (potez koji je uspeo da smanji širenje troškova pozajmljivanja između slabijih i jačih članica evrozone).
Istovremeno, većina vlada pokrenula je ambiciozne i neviđene odgovore na fiskalnu politiku. Hitne i ekspanzivne mere preduzete su vrlo rano tokom krize, sa tri specifična cilja: 1) boriti se protiv pandemije sa onoliko potrošnje koliko je potrebno da se što pre stavi pod kontrolu (kroz proizvodnju testova, rasta bolničkih kapaciteta, istraživanja u lekovima, vakcine itd.); 2) obezbediti hitna sredstva za domaćinstva i preduzeća na ivici bankrota i katastrofe; i 3) podržavanje agregatne tražnje kako bi ekonomija mogla da funkcioniše što je moguće bliže potencijalima.
Ove mere će dovesti do veoma velikih fiskalnih deficita, sa verovatno povećanim odnosom duga i BDP-a od 30% BDP-a u bogatim ekonomijama. Na globalnom nivou, ukupni podsticaj iz državne potrošnje verovatno će premašiti 20% globalnog BDP-a 2020. godine sa značajnim varijacijama u različitim zemljama, u rasponu od 33% u Nemačkoj do više od 12% u SAD-u.
Ovo proširenje fiskalnih mogućnosti ima dramatično različite implikacije u zavisnosti od toga da li je dotična zemlja napredna ili u razvoju. Zemlje sa visokim dohotkom imaju više fiskalnog prostora, jer bi se veći nivo duga trebao pokazati održivim i za sobom povući održiv nivo troškova blagostanja za buduće generacije iz dva razloga: 1) posvećenost centralnih banaka kupovini bilo koje količine obveznica potrebnih za održavanje niske kamatne stope; i 2) uverenje da će kamatne stope verovatno ostati niske u doglednoj budućnosti, jer će neizvesnost i dalje ometati privatne investicije i opravdaće visok nivo uštede iz predostrožnosti. Suprotno tome, situacija ne može biti oštrija u ekonomijama u razvoju. Većina njih nema fiskalni prostor potreban da reaguje na pandemijski šok; već pate od velikog odliva kapitala i pada cena roba, što znači da će njihov kurs biti zakucan ako odluče da pokrenu ekspanzionu fiskalnu politiku. U ovim okolnostima, pomoć u obliku grantova i oslobađanja od duga, a možda i potpuni moratorijum, biće ne samo potrebna, već će biti i kritična. To su programi bez presedana za situaciju bez presedana, nešto toliko novo da ga je ekonomista Carmen Reinhart nazvala „trenutkom koji treba za velike fiskalne i monetarne politike izvan okvira okvira“. Mere koje bi pre pandemije mogle biti nezamislive mogu postati standard širom sveta jer vlade pokušavaju da spreče da se ekonomska recesija pretvori u katastrofalnu depresiju. Sve češće će se pozivati vlade da se ponašaju kao „krajnji obveznik plaćanja“ kako bi sprečila ili zaustavila mnoštvo masovnih otpuštanja i uništavanja preduzeća izazvanih pandemijom.
Gotovo godinu dana nakon pisanja ove knjige svedoci smo ostvarenja najvećeg dela ovih pretpostavki. Kada se pogleda Bruto dodata vrednost samo zemalja članica EU, kao i njenih kandidata vidi se kvalitativno veliki pad ekonomije koji će veoma teško biti nadoknađen u narednim godinama jer se pored vraćanja na nultu stopu rasta pre pandemije ovde radi i o troškovima ‘’izgubljenog rasta’’

Bruto dodata vrednost po kvartalima u mil.eura/tekuće cene