Када би се о степену развијености земаља расуђивало на основу степена диверсификације извоза помислило би се да је Србија међу најразвијенијим земљама у свету док је Русија на супротном крају, међу најсиромашнијим.
Индекс концентрације извоза мери степен зависности укупне вредности од малог броја производа: уколико је цео извоз један производ онда је и вредност један, а уколико има равномерну заступљеност извоза код свих могућих група троцифрене стандардне међународне класификације онда се ближи нули. Најмањи степен концентрације извоза код Италије, Пољске и Хрватске указује да оне немају ни један производ који има веће учешће у укупном извозу од 10 или 15 процената. На дну листе су земље које извозе само сирову нафту, дијаманте или неки трећи примарни производ уз занемарљиву вредност свих других производа.
Русија је при средини листе упоредива са Аустралијом и Норвешком, високо развијеним земљама које су као и она извознице природних ресурса.
Која је последица високе зависности извоза од једног или малог броја производа? Велика осетљивост на кретање цена тих производа.
Историју Руског економског опоравка и стагнације можемо пратити на основу графикона о укупној вредности извоза и кретања цена примарних производа.
Долазак Путина на власт пар месеци након бомбардовања Србије подударио се са најнижим нивоом цене сирове нафте и њеним великим успоном од 1999. до средине 2008. године. Због пада цена сирове нафте, гаса и других примарних производа Русија је имала релативно већи пад извоза од Србије у 2009, док је пад цене нафте након избијања кризе у Украјини 2014. имао снажније ефекте по руску економију у односу на све до сада увођене санкције. Вредност извоза Русије у 2020. била је нижа него у 2007. години па је осећај незадовољства услед дуготрајне стагнације присутан међу обичним становништвом ове земље.
Поређење укупне вредности извоза Русије и Србије је непримерено јер у извозу природних ресурса удео додате вредности је близак 100% док је код наших монтажних и дорадних послова он низак и код једне петине пољопривредног извоза он је висок док се код извоза четири петине вредности прерађивачке индустрије може кретати у распону од 2% и 15%.
Русија је имала у 2006. 46,9 пута већу вредност робног извоза од Србије, а у 2020. већу 17,2 пута. Извоз Србије је повећан три пута док је код Русије он већи само за 11,2% изражено у доларима.
По становнику имамо незнатно већу вредност извоза од Русије али извозом природних ресурса она има 3 до 4 пута већу додату вредност од Србије. Удео додате вредности у укупном извозу није нам познат да би могли прецизно да тврдимо и одређујемо односе.
Само осам производа је довољно да се објасни половина укупне вредности извоза Русије док се до две трећине долази са приложених 16 производа, рачунајући и неразврстане, у табели.
Извоз сирове нафте вредео је 72,4 милијарде долара у 2020, следили су деривати нафте за 35,2 милијарде, злато (18,5), угаља (10,7), лака уља (10), пшеница (7,9), природни гас (6,7), паладијум (6,4), рафинисани бакар (4,5), сирови алуминијум (2,9) и неиндустријски дијаманти (2,9 милијарди долара) пре првих производа од гвожђа и челика.
Извоз Русије био је за 316 милијарди долара већи од извоза Србије. До ове вредности долази се сабирањем 450 производа са највећом вредношћу извоза.
Преосталих 4.376 производа има у збиру вредност извоза од 19,4 милијарди долара што је упоредиво са вредношћу извоза Србије. Овај податак већ интуитивно наводи на претпоставку да је више од хиљаду производа код којих је вредност извоза Србије већа.
Већу вредност извоза у 2020. Србија је имала код 83 производа од САД а од УК чак код 334 производа. Овде је био циљ да проверимо колико је производа код којих је Србија имала већу вредност него Русија.
Да би се овај циљ остварио неопходно је неколико сати напорног упаривања око шест хиљада царинских позиција Русије са светским бројем позиција па је упитно да ли су остварени резултати кроз жељену информацију били вредни труда?
Србија има 793 производа где има већу вредност извоза од Русије. У томе је 114 производа код којих Русија није имала регистрован извоз и 679 код којих су обе имале.
У табели су рангирани производи код којих Русија има највећу вредност а Србија при томе има већу вредност од ње.
На основу приложених података и графикона може се закључити да је основни приоритет будућности Русије, њеног опстанка и економског развоја, диверсификација извоза на што више производа јер се мора размишљати о „дану после“ – када резерве нафте, гаса и других примарних производа буду исцрпљене или буду замењени другим изворима енергије и материјала.