POSLOVNOST: Za koga je jeftin, a za koga skupi dizel

Poljoprivrednici u Srbiji više ne pominju potrebu da ostvare kupovinu jeftinijeg dizel goriva za obradu, iako je Vlada Srbije smanjila za 1.200 dinara izdvajanje po hektaru  ratarima za ovu potrebu. Tu odluku ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je obrazložio da je sadašnja cena dizel goriva „povoljna”  i da za vanrednu meru nema potrebe

Koliko je ovom izmenom liste podsticaja stvorena mogućnost da se pokriju neki drugi planirani troškovi, nije objavljeno, ali će sigurno par milijardi dobro doći za neke isplate koje kasne. Ratari koji obrađuju do 20 hektara ovom merom ostali su bez novca za kupovinu oko 150 litara dizel goriva ili bez količine potrebne za obradu tri do pet hektara. To je i zanemarljiv trošak naspram ratarskih prihoda ostvarenih rastom prodajne cene kukuruza, soje, pšenice, kažu analitičari.

Velika gazdinstva i veliki potrošači dizel goriva imaju potpuno drugačiju računicu i komentare i ne osvrću se na umanjene podsticaje, već pitaju zbog čega godinama izdvajaju najviše za ovo gorivo. Šta i koliko poljoprivrednici kupovinom dizela uplaćuju državi? To je njihovo osnovno pitanje, kao i zbog čega imamo skuplje ovo pogonsko gorivo od zemalja u okruženju? Istraživači lista Gazdinstvo utvrdili su da računica o trošku za obradu 2.579.000 hektara, prema potrošnji goriva od 40 i 60 litara po hektaru, pokazuje da poljoprivredici solidno pune državnu kasu. Toliko treba da se  zaseje u Srbiji u prolećnoj setiv koja je u toku. Najvećepovršien od od oko milion hetkara zauzeće tradicionalno kukuruz.

U cenu dizel goriva uračunat je PDV od 20 odsto i akciza od 59,48 dinara po litri. Ove dve stavke u budžet donose 90,90 dinara po litri, što je najveći trošak ove vrste u regionu. Prema potrošnji od 40 litarapo hektaru, iznos PDV i akcize za površinu oranica preko 2,5 miliona hektara iznosi ukupno 9.298.840.400 dinara, a za potrošnju od 60 litara 13.948.263.600 dinara. Naši ratari troše skuplji dizel od kolega u Mađarskoj, gde je cena 138,02 dinara po litri, u Rumuniji 128,4 dinara po litri, u BiH 115,97 dinara po litri, dok je najpovoljnija cena za poljoprivrednike u Hrvatskoj – „plavi dizel” plaćaju 76,70 dinara po litri. U proseku ratari u Hrvatskoj po hektaru troše 120 litara „plavog dizela”, bez ograničenja površina, a dobijaju i određene količine za stoku (po krmači 120 litara, za krave od 40-90 litara i za ovce osam litara).

U svim zemljama u okruženju učešće dizela u troškovima ratarske proizvodnje se kreće od osam do 15 odsto, a najveća je u gajenju šećerne repe i navodnjavanju.

                                                                                                                B. Gulan