„Nerazvrstana roba“ u svetskom uvozu, a i u srpskom

Pesma “Krivo srastanje” Azre mi je jedna od najboljih radi opisa Srbije (gospođice od tri pedlja). Najviše zato što “niko ne pokušava da bude više od hladne želatine, koja laprda među krajnostima kao rijetko…”. Ima još dosta upotrebljivih, ali…

Pošto je Srbija uvek u krajnostima, pa ima najbolje svetske sportiste, a jednu od najgorih ekonomija ( ili ekonomiste?), najbolje matematičare i inženjere (ostane li kakav trag o njima, kada odu i naprave svoje karijere daleko od majčice zemlje?) a tehnološki najzaostaliju privredu…

Jedna od takvih krajnosti, jer definitivno mrzimo proseke i uobičajenosti, je ogroman udeo “nerazvrstane robe” u ukupnom uvozu. U ovom pokazatelju smo zamalo ostali bez zlatne medalje, jer je čak 5 od 223 zemalja i teritorija imalo veći pokazatelj od nas.

Srbija je u 2010. godini imala 17% vrednosti uvezene robe (2.137 miliona evra) koja je bila klasifikovana kao nerazvrstana. Veći udeo imali su: Turks i Kaikos, Nauru, Antigua i Barbuda, Liberija i Mozambik. Srbija u društvu rajskih ostrva i paklenih ratišta.

Do 2009. godine vrednost i udeo nerazvrstane robe bili su simbolični, da bi u 2009. godini (2.196 miliona evra) i u 2010. godini bila proizvedena ova statistička neregularnost. Ona je trajala zaključno sa saopštenjem o robnoj razmeni za novembar prošle godine, kada je bilo nerazvrstano 2.218 miliona evra, da bi decembarskim saopštenjem bilo razvrstano 1.332 miliona evra iz perioda januar-novembar u trgovinske otseke kojima pripada.

Na ovaj način, razvrstavanjem u 2011. ali ne i u 2009. i 2010. godini, svi dosadašnji zaključci o dinamici uvoza po sektorima i proizvodima učinjeni su netačnim. Poređenje podataka o uvozu iz 2011. godine i 2010. godine učinjeno je nemogućim. Na primer, uvoz drumskih vozila je, zvanično, povećan sa 427 na 769 miliona evra. A otkazuje se sajam automobila zbog pada prodaje na domaćem tržištu? Verovatnije je uvoz smanjen sa, recimo, 850 miliona evra, ali to ne znamo, jer u “nerazvrstanom” uvozu nalazi se preko 2 milijardi evra svačega, pa i drumskih vozila.

Utaju poreza kao motiv za “neklasifikovanje” robe ne vidim kao uzrok ove statističke devijacije: u 2010. godini je naplaćeno 208 milijardi dinara PDV-a na uvoznu robu što je 15,9% vrednosti uvoza.

Prilažem i tabelu o registrovanom izvozu Nemačke u Srbiju, i uvoza Srbije iz Nemačke. Kriterijum mi je bila veća vrednost od 5 miliona evra u obe statistike. Vidi se da Nemačka kog gotovo svih proizvoda knjiži veću vrednost izvoza od naše vrednosti uvoza, te je nerazvrstana roba posledica manjih knjiženja kod gotovo svih pozicija uvoza, a nije, na primer, posledica prikrivanje određene vrste (najčešće se neklasifikovanje koristi za trgoinu oružjem).

Veća vrednost izvoza u Srbiju je bliska registrovanoj vrednosti uvoza KiM iz Nemačke i to je posledica činjenice da UN, STO i još neke međunarodne institucije ne priznaju nezavisnost Kosovu, te njihove podatke priključuju zvaničnim srpskim.

Šta je pravi razlog saznaćemo jednoga dana.