STRATEGIJA RAZVOJA VINOGRADARSTVA I PROIZVODNјE VINA

 Vinski put ka Evropi

Površine pod vinogradima karakteriše velika usitnjenost parcela, prosečna veličina vinograda kod nas je svega oko 0,34 hektara. Zna se da imamo tri vinogrararska regiona, 22 rejona i 77 vinogorja, i da je Srbija, po podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2018. godine, pod vinogradima imala 20.466 hektara, ali svega 6.700 hektara aktivnih vinograda. Proenjuje se da sad ima oko 22.000 hektara vinograda. Strategija predviđa i da do 2031. godine broj aktivnih vinograda zauzme 25.000 hektara, prosečna površina vinograda da bude pola hektara (34 ara sada), a da broj novih vinarija svake godine da bude pet do deset odsto veći u odnosu na postojeće

Strategija razvoja vinarstva i vinogradarstva do 2031. godine počela je da broji prve dane u desetogodišnjoj primeni. Dokument je usvojila Vlada Srbije na isteku prošle godine i on zapravo predstavlјa Program razvoja vinarstva i vinogrararstva u narednoj deceniji, koji treba da doprinese da Srbija dostigne površine pod vinogradima kao i zemlјe u okruženju, poveća udeo domaćeg vina na ovdašnjem tržištu više od 30 procenata, izvoz vina u EU i u treće zemlјe i stvori uslove za razvoj vinskog i seoskog turizma. Zna se da imamo tri vinogrararska regiona, 22 rejona i 77 vinogorja, i da je Srbija, po podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2018. godine, pod vinogradima imala 20.466 hektara, ali svega 6.700 hektara aktivnih vinograda. Procenjuje se da danas u Srbiji imamo oko 22.000 hektara pod vinogradima.

Ekonomska kriza i gubtiak tržitšta tokom devedesetih godina prošlog veka, doveli su do velikog smanjenja površina pod vinovom lozom. Površine pod vinogadima karakteriše velika usitnjenost parcela, prosečna veličina vinograda kod nas je svega oko 0,34 hektara. Kroz set od 17 strateških mera stvoreni su uslovi za azvoj kompoletnog setkora vinarstva i vinogradarstva u svim njegovim segmentima. Očekuje se da ovaj sektor bude i agregat razvoja drugih grana ekonomije poput turizma, ugostitelјstva, dela mašinske industrije koji se bavi proizvodnjom procesne opreme i niza drugih grana ekonomije.

,,Zato je u Strategiji razvoja vinarstva i vinogradarstva izložen plan kojim tempom treba da se šire vinogradi i raste proizvodnja vina. vrednost tržišta vina u 2020. godini  iznosila je 967 miliona evra, a dokumentom je predviđeno da za deceniju poraste na 1,187 milijardu evra To znači da površine pod autohtonim sortama sa sadašnjih osam odsto zasada zazumu 20 odsto, a organska proizvodnja s današnjih 45 ari za deset godina bude na deset odsto ukupnih površina pod vinovom lozim, a učešće proizvodnje vina s geografskim poreklom sa sadašnjih 12 procenata da naraste na 30 odsto. Strategija predviđa i da do 2031. godine broj aktivnih vinograda zauzme 25.000 hektara, prosečna površina vinograda da bude pola hektara (34 ara sada), a da broj novih vinarija svake godine bude pet do deset odsto veći u odnosu na postojeće“, kaže dr Marko Malićanin, predsednik Saveza vinogradara i vinara Srbije.

Izvori finansiranja 

Razvoj vinarstva i vinogradarstva neće moći bez novčanih podsticaja, pa se tako u Strategiji računa na novac iz IPARD projekata i drugih fondova koji treba da budu otvoreni tokom trajanja Strategije. Račun je da sa sadašnjih 3,4 miliona evra, projektovana vrednost bude 148 miliona evra – u proseku 15 miliona evra godišnje. Dodatni izvori prihoda vinarima treba da budu i otvaranje vinarija za turiste, ali i novčani podsticaji od lokalnih samouprava.

Poželјno je da u procesu proizvodnje vina učešće mladih i žena bude  do 20 odsto u odnosu na broj novih vinarija. Planove je moguće ostvari, kaže se u Strategiji, donošenjem novog zakona o vinu, koji treba da bude usklađen s regulativom EU. Trenutno je na snazi Zakon o vinu iz 2009. godine, koji je poslednji put imao izmene 2012. Nova regulativa u prvom redu treba da bude prilagođena malim vinarima i specifičnim potrebama i vinara i vinogradara. Treba, posebno u delu administracije, da omogući digitalni upis u Vinogradarski registar i dozvoli polјoprivrednim gazdinstvima prodaju vina s kućnog praga. Ujedno, potrebno je da uredi i aktuelne trendove u industriji vina, poput alternativnih načina proizvodnje, na prvom mestu organsku proizvodnju. Za ambiciozne planove iz Strategije nije potreban samo novi zakon već, kaže se u dokumentu, i donošenje dugoročnog programa razvoja vinskog turizma, izrada programa razvoja eno-gastro turizma kao posebnog dokumenta u skladu sa zakonom koji uređuje oblast turizma.

,,Potom treba razvijati turističku vinsku infrastrukturu i kreirati podsticajni ambijent za razvoj, otvarati vinske muzeje, hotele, osmišlјavati vinske turističke rute, raditi na stvaranju osnovnih uslova za prijem i rad s turistima, obezbediti podsticajne mere za razvoj smeštaja u vinarijama i vinogradima i oko njih. Osim ministarstva za polјoprivredu i za turizam, aktivnu ulogu u svemu tome treba da imaju i gradovi i opštine i turističke organizacijem u saradnji s centralnom organizacijom vinara i vinogradara’’, ističe Stevan Rajta, zastupnik Saveza vinogradara i vinara Srbije.  Jer, kroz razvoja vinogradarstva i veću proizvodnju i proizvodnju kaltietnog vina razvijaćemo i sve vidove turizma u Srbiji.

 Svet i grožđe

Globalna proizvodnja grožđa u razdoblјu 2020/21. godine  ostaće na stabilnih 25,7 miliona tona, procena je Američkog ministarstva polјopivrede (USDA). Kao glavni razlog navode da višak proizvodnje u Kini premašuje gubitke koje su uzrokovali loši vremenski uslovi u Evropskoj uniji. Kineska proizvodnja je pokazala blagi rast od 400.000 tona i tako dostigla 11 miliona. Međutim, virus korona bi mogao da smanji izvoz na 220.000 tona. Proizvodnja u Evropskoj uniji biće smanjena i to za 170.000, na 1,4 miliona tona. Kao glavni razlog navode štete od mraza praćene kišom i gradom u Italiji. Međutim, očekivanja su da će ovo voće biti visokog kvalitetazbog povolјnih letnjih temperatura.

Program je nastao na inicijativu Saveza vinara i vinogradara Srbije i Ministarstva za polјoprivredu – Sektor za ruralni razvoj, a doprinos u stvaranju Strategije dali su i ministarstva za trgovinu i turizam i za finansije, polјoprivredni fakulteti i Privredna komora Srbije. Polazeći od činjenice da se čokot vinove loze razvija do tridesetak godina, autori su smatrali da Strategija treba da obuhvati desetogodišnji period razvoja te grane privrede jer se prva berba računa od treće godine starosti loze, a tek formirana loza daje solidan prinos za rentabilnu proizvodnju vina visokog kvaliteta. Program čine smernice razvoja vinogradarsko-vinskog sektora kao dela polјoprivredne proizvodnje, trgovine, turizma i ruralnog razvoja. Poznato je da naša zemlјa proizvodi najmanje količine vina i ima najmanje aktivnih vinograda u odnosu na zemlјe u okruženju, premda ima uslove, klimu i zemlјu za gajenje vinove loze. Mada su potencijali tu, parcele pod vinovom lozom su usitnjene, a udeo uvoznih vina na srpskom tržištu iznosi više od 60 odsto. Srbiaj uvozi čak 60 odsto vina, najvieš iz Makedonije. Karaktersitiak je i ta da SRbiaj ima jednu od najnižih gustina vinograda u Evropi sa samo 0,1 osto ukupne površine pod vinogradima. Zbog toga ude o uvoznih vina na srpskom tržištu. U poređenju sa zemlјama u okruženju Srbiaj ima najmanju površinu pod aktivnim vinogradima, kao i najmanju gustinu vinograda. Ona je približno četiri puta manja od Hrvatske i šet pua od Slovenije. Takođe proizvodimo i najmanju količinu vina u odnosuna susedne države, a stručnjaci napominju da je uvoz fokusiran na nabavku jeftinih vina iz Slovenije i Makeodnije, koja predstavlјaju 84 odsto ukupnog uvoza.

Naša vina su napredovala poslednjih godina, pa nam jača i brend srpskih vina.Utvrđenpo je devet mera za uanrpeđenje vinogradarstva i vinarstva. Naši glvni aduti su odlična geografski položaj, fantalјstična klima i uslovi za uzgoj vinove loze, a ono što nas posebno krasi to je visoka diverzefikacija na veoam malom prostoru, i to što možemo da ponudimo pregršt stilova veoma kvalitetnih vina, kako od lokalnih, tako i od interancionalnih sorti, navodi Gordan Bašić, predsednik Udruženja proizvođača grožđa i vina sa oznakom geografskog porekla ,,Srem – Fruška gora“.

Program od  20 miliona podrške

Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam Vojvodine u budžetu za ovu godinu namenio je 20 miliona dinara za unapređenje degustacionog turizma, u oblasti vinarstva i vinogradarstva. Po rečima Nenada Ivaniševića, pokrajinskog sekretara za privredu i turizam, podstrek za ovu oblast omogućen je zahvaljujući povećanju budžeta od čak 66 odsto.

– Vino, hrana i dobri ljudi su brendovi naše zemlje i podneblja, te objedinjeni u jedinstvenu celinu čine turizam u pravom smislu – poručio je Ivanišević na panel prezentaciji Programa razvoja vinarstva i vinogradarstva Republike Srbije za period 2021 – 2031. godine, koji je Vlada Republike Srbije usvojila krajem prošle godine. Imamo konkretan cilj, jasnu strategiju iz koje ćemo kreirati akcione planove za svaku godinu, svako je odgovoran za ono na šta se obavezao da će učiniti i sprovesti. To je pristup koji donosi rezultat. Početkom marta 2021. godine raspisujemo konkurse i za ovu namenu, te pozivam sve koji žele da se prijave da zajednički unapredimo ovu oblast po kojoj je, između ostalog, Vojvodina prepoznatljiva.

Inače, na inicijativu ovog sekretarijata Pokrajina ponovo vraća robni znak „Najbolje iz Vojvodine“. Siguran sam da će veliki broj vinara i vinogradara upravo i biti nosilac ovog znaka, koji govori o kvalitetu i promoviše regiju gde je nastao, dodaje Ivanišević.

Inače, Program razvoja vinarstva i vinogradarstva Republike Srbije za period 2021 – 2031. godine, namenjen vinarima i vinogradarima predstsavlja opsežnu analizu svetskog vinarstva i vinogradarstva, ali i vinarstva u našoj zemlji, predstavljajući poziciju Srbije na vinskoj svetskoj mapi. Njime se definišu svi problemi, nedostaci, kao i prostor, mogućnosti i potencijali vinarstva u Srbiji, kao i u AP Vojvodini, a obuhvata i pitanja prizvodnje sadnog materijala, jačanja sektora rasadničarstva koje ima značajan potencijal uz povećanje površina pod zasadima vinove loze.

Njegovi autori su bili usmereni na unapređenje kvaliteta proizvoda u okviru ove grane, na podizanje svesti o ulozi i značaju autohtonih sorti, specifičnom identitetu i autentičnosti, sa ciljevim povećanja kvaliteta vina. Fokus je stavljen na identitet i autentičnost, organsku proizvodnju, učešće na svetskom, ali i zaštitu sopstvenog tržišta.

Dokumentom su definisani i parametri za ,,stvaranje kadrova“ u ovoj sferi proizvodnje, sa ciljem da se u toku naredne decenije vinarstvo i vonogradarstvo postavi na pijedestal koji zavređuje, te kao važna oblast zauzme svoje mesto u privredi i na tržištu

Vino od maline

Žuta malina je sorta maline, srednje krupnih plodova i u nižim predelima Srbije na branje stiže oko 15. jula, a u višim oko 25. jula. Plodovi su pogodni za prodaju u svežem stanju na domaćem tržištu i može se koristiti za zamrzavanje. Ono što je čini različitom od ostalih sorti maline jeste nešto viša cena, a manji troškovi proizvodnje. Berba ove sorte traje dva do tri meseca.

Srbija je poznata po rodnim vinogorjima i kvalitetnom vinu koje osvaja svetska i evropska tržišta. Međutim, novi favorit stiže iz srca Srbije, jer tamo gde rađa crveno zlato vešti proizvođači uzgajaju i žutu sortu maline, od čega kasnije prave jedinstveno žuto vino. Radovanovići iz sela Radaljevo kod Ivanjice jedni su od retkih čiji malinjaci se u jeku sezone ne crvene već žute, oni su odlučili da zaokruže proces proizvodnje i nisu se pokajali.

„Ljudi su bili skeptični kada je u pitanju ova sorta, malo ljudi je znalo da žuta malina uopšte postoji. Odlična je zbog svog sastava u sebi, ima dobar odnos šećera i kiselina što je ključno za proizvodnju vina. Kada se završi taj ceo proces pravljenja, potrebno je oko godinu dana da se ona vino izbistri i da se oseti pun sjaj žute maline. Taj nivo aroma i ukusa može da stane rame uz rame sa svetskim vinima“, rekao je za javnost, tehnolog Lazar Simončević.

Radovanovići pored proizvodnje ovog neobičnog pića nisu na tome stali, već prerađivanjem drugih jagodičastih sorti na najsavremeniji način, ono što se nekada stavljalo u tegle danas završava u bocama, prenosi B 92.

„Od svakog voća može da se napravi dobra rakija, ne samo od šljiva i kajsija. Sa savremenim dvokratnim destilatorom pravimo rakije od maline, jagode i maline, tako da ovo srpsko voće neće završavati u džemovima već u novom brendu. Ne postoje bolji šećeri u prirodi od voćnih šećera, time smo pokušali da to dokažemo na malo drugačiji način, da dobijemo rakije od jagodičastog voća, u tome smo i uspeli, ono što nam je ostalo da iznađemo tržište. Trenutno je u destilatoru šumska jagoda koja je završila svoju fermentaciju od 21 dana, uz sve primese i enzime koji se dodaju koje su joj potrebni, završena je destilacija kroz jedan potpuno zatvoren krug i aromatizer, merenje procenta alkohola ona se puni u burad i nosi u podrume na čuvanje“, kazao je Simončević.

                                                                                          B. Gulan