ŠUME U SRBIJI Najniži stepen u regionu

Stepen šumovitosti u Srbiji je 29,1 odsto dok bi prema postavlјenim cilјevima u Prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine optimalna šumovitost trebalo da bude 41,4 odsto, izjavio je dr Duško Pejović, predsednik Državne revizorske institucije i generalni državni revizor. Tokom predstavlјanja Izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja “Pošumlјavanje u Republici Srbiji” na konferenciji za novinare, dr Pejović je naglasio da je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji u 2018. godini zabeležen pad obima pošumlјavanja od 22 odsto u odnosu na 2017. godinu, dok je u 2016. godini obim pošumlјavanja bio manji u odnosu na prethodnu godinu za 26 odsto. Trend opadanja godišnjeg pošumlјavanja prisutan je od 1995. godine, tako da je danas on ispod 2.000 hektara, dok je osamdesetih godina prošlog veka pošumlјavano oko 10.000 hektara godišnje. Autonomna Pokrajina Vojvodina, sa ispod sedam odsto  površine pod šumama, predstavlјa područje sa najnižim stepenom šumovitosti u Srbiji i Evropi.

Da bi se dostigla optimalna šumovitost, predviđena prostornim planom AP Vojvodine, šumovitost bi trebalo da se uveća više nego duplo, istakao je dr Pejović i dodao da je u 14 opština AP Vojvodine stepen šumovitosti ispod jedan odsto. Prema podacima Svetske banke i Eurostata, Srbija na svetskom nivou beleži prosečan nivo šumovitosi koji iznosi oko 30 odsto, a zaostaje za prosekom Evropske unije koji iznosi 39 odsto, rekao je dr Pejović i dodao da Srbija ima najniži stepen šumovitosti u odnosu na zemlјe u okruženju. Po rečima Gorana Čabarkape, državnog revizora i vođe tima koji sproveo reviziju, u Srbiji nije donet Program razvoja šumarstva, kao ni planovi razvoja šumskih oblasti, kojima bi bili utvrđeni pravci razvoja šuma i šumarstva na nacionalnom nivou, odnosno nivou šumskih oblasti.

U Srbiji se ne preduzimaju aktivnosti u dovolјnoj meri na podizanju novih šuma u cilјu postizanja optimalne šumovitosti. U Srbiji nije u dovolјnoj meri uspostavlјen ni efikasan nadzor u oblasti šumarstva. U državnim šumama u revidiranom periodu evidentirano je 87.735 metara kubnih bespravno posečenog drveta, što čini štetu preko 475 miliona dinara. U skladu sa Nacionalnom inventurom šuma, ukupna površina šuma u Srbiji iznosi 2.252.400 hektara, od čega je u državnom vlasništvu 1.194.000 hektara ili 53 odsto, a u privatnom 1.058.400 hektara ili 47 odsto JP ,,Srbijašume“ i JP ,,Vojvodinašume“ gazduju i pružaju stručno savetodavne poslove za više od 90 odsto šuma.

                                                                                                                B. Gulan