Укупно расположива енергија је количина енергије потребна да се задовоље потребе за енергијом државе или региона (линк). У 2019. фосилна горива учествовала су са 71% у укупно расположивој енергији у 27 чланица ЕУ. Овај удео је значајно смањен протеклих деценија, услед раста енергије из обновљивих извора. Од 1990, од када су подаци расположиви, удео фосилних горива смањен је у ЕУ за 10,9 процентних поена (пп).
Највећи удео фосилних горива у 2019. имала је Малта (97%), затим Кипар и Холандија (обе по 92%), Пољска (90%), Ирска (89%), Грчка (86%) и Луксембург (82%). Већина чланица је имала удео између 60% и 80%). Само су Шведска (32%), Финска (43%) и Француска (50%) имале удео испод 50%.
У претходних 10 година, само је Литванија повећала удео фосилних горива за 10 пп (са 56% у 2009. на 66% у 2019.). Највеће смањење имала је Данска (са 83% на 64%), затим Естонија (са 86% на 73%) и Финска (са 56% на 43%, обе по 13 пп).
Србија је у 2019. била на седмом месту у Европи (без података за КиМ) са уделом фосилних горива од 86,75%. Након 2009. смањила је удео за 1,14 пп.
У односу на 1990. Србија је смањила удео фосилних горива за 4,9 пп, што је упола мање од просека за све чланице ЕУ. Турска је имала раст удела фосилних горива, док су мањи пад удела од Србије имале Малта, Холандија, Белгија, Шпанија и Норвешка.