Јединичне вредности робне размене у 2019: неки показатељи

Пре више деценија у политичкој економији постојала је теза како развијене земље експлоатишу неразвијене кроз односе размене: продају скупље финалне производе а из њих увозе јевтине сировине. Кроз ову експлоатацију негативним односима размене сиромашне земље остају сиромашне, а богате постају све богатије.

И данас се израчунавају индикатори односа размене, који указују на то да ли се кроз спољну трговину побољшавају или погоршавају услови пословања у некој економији. На пример, ако нафта и други енергенти нагло поскупе, а земља је зависна од увоза ових производа то негативно утиче на њене економске параметре, ниво цена, куповну моћ становништва, ценовну конкурентност домаће производње, пореске приходе. Супротно важи за земље извознице нафте, гаса и других примарних производа. Кроз извозне и увозне акцизе и царине може се појачавати или смањивати ефекат промене међународних цена како би се ублажили директни ефекти на сопствене економије.

Осим царина и акциза, и скривених, нецаринских, баријера за трговину, постоје и трошкови транспорта који данас много више одређују токове робне размене и лоцирање производних фирми. Уколико су јединични трошкови транспорта (сировина и финалних производа) велики, а јединична цена производа ниска, онда се произвођачи лоцирају што ближе сировинама, да би смањили трошкове њихове допреме, и што ближе тржишту пласмана, да би смањили трошкове продаје производа.

Железара у Смедереву представља локациони апсурд, јер су удаљене и сировине (руде гвожђа и камени угаљ из БиХ и Украјине) и тржишта пласмана. Она је резултат мегаломаније и погрешне идеологије увозне супституције и политике свака република мора да има челичану. Стога, када она ради, обара јединичне трошкове и укупног извоза и увоза, због великог количинског удела, а када смањи производњу долази до повећања јединичних цена робне размене.

Србија је од 2006. до 2015. имала ниже јединичне вредности извоза од увоза, у 2016. оне су биле идентичне (1.022 евра по тони или 1,02 евра по килограму робе у укупној размени), у 2017. и 2018. је чак имала и већу јединичну вредност извоза од увоза, да би у 2019. опет имала ниже јединичне вредности извоза. Разлог за ову промену је огроман раст вредности извоза кукуруза у 2019. Када се она искључи, јединична цена извоза била је 1.341 евра, што је за 14,6% веће од јединичне вредности увоза.

Вредност извоза Србије, од 2006. до 2019, повећана је 3,4 пута и то је било резултат раста количина за 90% и јединичне вредности за 81%.

Увоз је повећан за 2,3 пута услед раста количине за 34,7% и јединичне вредности за 68,5%.

Мало производа одређује укупну количину извоза и увоза и већ првих петнаест по количини има већи удео од 50% у укупној тежини извоза и увоза. Код извоза првих 15 има јединичну цену од 303 евра уз вредност од 2,4 милијарде евра, док целокупни извоз осталих производа има јединичну цену од 1.941 евра по тони.

Слично је и код увоза: 15 производа има количину од 11,6 милиона тона, вредност 6,1 милиона евра и просечну вредност од 527 евра по тони. Остали производи имају количину 8,6 милиона тона, вредност 17,6 милијарди и јединичну цену 2.035 евра по тони.

Изгледа шокантно чињеница да имамо 4,7 пута већу количину ПП извоза од увоза (6,7 према 1,4 милиона тона), а да имамо само 72% већу вредност (3,2 према 1,9), што је последица само 37% извозне јединичне вредности у односу на увозну (481 према 1.302 евра по тони).

Ако искључимо извоз кукуруза, количина се смањује на 3,65 милиона тона, вредност на 2,7 милијарди евра док јединична цена извоза расте на 748 евра по тони, или 7,5 евра по килограму.

Пажљивом анализом јединичних цена извоза и увоза свакаква изненађења су могућа. Да имамо дефицит у размени лековима вредан 462 милиона евра је позната чињеница. Осетљивост на спољно снабдевање повећана је у условима пандемије корона вируса. Мање је познато да извозимо 20.310 тона лекова, а увозимо 13.248, те да је јединична цена извоза 12,4 а увоза 53,8 хиљада евра по тони, што утиче на овако велики дефицит у размени лековима.

Када ставимо заједно лекове и кукуруз долазимо готово до једнаке вредности извоза и увоза ова два производа: 724,8 милиона евра извоза и 727,3 милиона увоза.

Кукуруз је купљен из иностранства у скромној количини од 4.151 тона, у вредности од 14 милиона по просечној цени од 3.385 евра која је 21,5 пута већа од наше извозне цене (157 евра по тони).

По цени од 53.840 евра по тони било је довољно тачно 8.800 тона лекова да се потроши иста вредност која се добија целокупним извозом кукуруза од 3.011.458 тона. Још 4.662 тоне су потребне да би се потрошила вредност пласираних 20.310 тона лекова из Србије. У збиру 13.462 тоне што је само за 214 тона више од стварне количине. То је надокнађено увозом, претпостављам, семенског кукуруза.

Укупно постоји 1.241 позиција четвороцифрене царинске класификације идентификоване у робној размени Србије. Код неких није било никакве трговине у 2019, код неких је било само извоза или само увоза.

Код 527 група производа Србија је имала већу јединичну вредност извоза од увоза.

Код 3 групе производа биле су идентичне јединичне вредности извоза и увоза.

Код 488 група производа јединична вредност увоза била је већа од јединичне вредности извоза.

Екстремну разлику представљају Thermionic, cold cathode or photo-cathode valves and tubes, e.g. vacuum or vapour or gas filled … (ХС 8540) где је једна тона увоза вредела 4.624.000 евра док је 1.369 тона извоза вредело 7,9 милиона евра што је 5.743 евра по тони. Увозна цена је била 805 пута већа од извозне.

Код извоза, највећу разлику имали су Fats and oils and their fractions of fish or marine mammals, whether or not refined (ХС 1504) где је једна тона вредела 108.000 евра док је увоз 427 тона вредео 674.000 евра, по просечној цени од 1.578 евра по тони, те је извозна цена била већа 68,4 пута.

Јединична цена извоза и увоза код пољопривредних производа зависе да ли се тргује у сезони, када су цене ниже, или ван сезоне, када су цене више.

До пре 15-так година извоз малина је највећим делом пласиран када оне роде, и када су цене најниже. Сада имамо десетине (или стотине?) хладњача, те се малине смрзавају и пласирају када су цене више или повољније. У 2019. је продато свежих малина и сличног бобичастог воћа 18.394 тона по просечној цени од 1.747 евра, док је смрзнутих продато 223.655 тона, по просечној цени од 1.520 евра по тони. Цена за смрзнуто воће није била много нижа, али је утицала да се смање велике осцилације цене свеже убраног рода.

Просечна цена извоза кромпира је 258 евра по тони, а увоза 352 евра.

Парадајз се продаје по 534 евра а купује по 672 евра.

Купус, келераба, карфиол и кељ се продају по 324 евра а купују по 702. Овде и конкретни производи којима се тргује имају утицај, а не само у ком делу године се тргује.

Пошто код ППП имамо веће увозне цене од извозних, при сличним укупним ценама, интуитивно се намеће чињеница да имамо повољнији однос код индустријских производа. Индустрију чине рударство, прерађивачка индустрија и снабдевање електричном енергијом. Последње је искључено из прорачуна.

У рударству и прерађивачкој индустрији, узетим заједно, имамо повољне односе размене: 1585 према 1.159 евра. Али, када искључимо рударство, где су увоз нафте, гаса и угља и извоз камена и деривата нафте, код производа прерађивачке индустрије имамо негативне односе размене: 2.046 према 2.431 евра по тони размене.

Код производа које сам дефинисао као рударство, ХС 25-29, постоји незнатна разлика у јединичним вредностима (303 према 308 евра) али велика у количинама, јер је увоз већи за 8,9 милиона тона.

Суфицит у трговини ППП од 1.346.656 хиљада евра стоји насупрот дефициту у трговини рударства и енергетике од 2.756.002 евра и прерађивачке индустрије од 4.856.509 евра.

Код прерађивачке индустрије количина извоза покрива 87,4% количину увоза, али 73,5% његове вредности.

Прерађивачка индустрија учествује са 42,1% у количини и са 77,5% у вредности укупног извоза, и са 37,2% у количини и са 77,3% у укупној вредности увоза. Прерађивачка индустрија учествује и са 76,9% од укупне вредности дефицита у робној размени (4,9 од 6,3 милијарде евра).

Табела по 15 производа са највећом тежином у робној размени открива да две категорије нафтних деривата постоје и код извоза и код увоза. Код извоза само смрзнуто воће има јединичну вредност већу од просечне а код увоза (не рачунајући некласификоване производе) само путнички аутомобили.

Пошто се из Србије извозе нови аутомобили а увозе већином половни разлика у јединичним вредностима је у корист извоза: 9.953 према 2.698 евра по тони. Вредности извоза и увоза су готово идентичне (528,5 према 527,5 милиона) али је количина извоза много мања: 53 према 195,5 хиљада тона.

На крају, без коментара, прилажем и по 30 производа са највећим јединичним вредностима извоза и увоза, које немају велики удео у укупној вредности размене јер представљају екстремне појаве. Код увоза њихов удео је 5% јер хеликоптери и мобилни телефони имају велику вредност.