Турска у светској трговини малим борбеним летелицама

У Његошево време важило је да бој не бије свијетло оружје већ срце у јунака. И данас би за разне врсте бојева, симболичке и стварне, могли да кажемо да овај став још увек важи. Ипак, технолошки супериорна опрема може да надокнади недостатак јунака и војника на терену и то траје деценијама уназад. А и српска војска, уз јунаштво, дисциплину морала је да има и добру опрему да би победила у српско-турским и балканским ратовима.

Рат да нисмо видели противника имали смо приликом НАТО бомбардовања Србије 1999.

Ратовање дроновима представља нову димензију војних сукоба и у то су се уверили Руси у Сирији и Либији и Јермени у Нагорно-Карабаху. Не вреди јунаштво Јермена пред дроновима Азера купљеним од Турске. Прва табела приказује годишњу вредност извоза борбених летелица лакших од 2 тоне. У њих спадају (уколико постоје) и ултра-лаки авиони, али се највећим делом сада односи на дронове.

Турска је у 2019. постала највећи светски извозник ових производа испред Израела, а следе Аустрија и Немачке пре Кине. САД су на 9. месту, али то не мора да буде тачно, јер највећи дао светске трговине оружјем иде некласификован, сакривен.

Србија је имала извоз малих авиона у 2010. (13,9 милиона евра) и у 2011 (8,4) и након тога се вредност кретала испод милион евра.

Када се турски подаци за 2019. отворе по земљама долазимо до продаје ових малих летелица Катару (90 милиона евра), Украјини (66,1) Саудијској Арабији (10,1) и само за 354 хиљада евра Азербејџану и за 275 хиљада Француској.

Турска доставља СТО-у и тромесечне податке о трговини и по њима је у Азербејџан пласирала ових производа за 87 милиона евра. Према месечним подацима, у августу је продато 23,9 а у септембру 57,1 милиона евра ових производа Азербејџану. Биће ускоро и податак за октобар.

Ови подаци о увозу Азербејџана из Турске, непосредно пред сукоб са Јерменима подсетили су ме на увоз пушака Краљевине Србије из Турске (линк) пред Први Балкански рат. Купили су наши преци оружје од Турака да би их њиме напали! Од тада су, на основу ових најновијих података, Турци ипак постали мало опрезнији.

П.С. Турска је у 2019. продала ових летелица тежине 100 тона што даје просечну цену од 1.671.351 евра по тони (1.671 евро по килограму). Следе Аустрија (483,5 хиљада евра по тони) и Немачка (462,9). Већу јединичну цену постигао је само Нови Зеланд од 2,45 милиона евра по тони, за само две тоне извоза.  

Изашао је и податак за октобар. По њему је вредност извоза у Азербејџан била 51 милиона евра, али је количина повећана са 30 на 50 тона, па је јединична цена смањена са 1.907 на 1.020 евра по килограму. Трговци би рекли попуст на количину.