Број уметника по глави становника у Европи у 2019.

Србија је земља у којој се изузетно поштује активност уметника. Култура у Србији је на највишем нивоу и мало је земаља у свету где људи прво када се пробуде погледају репертоар у позориштима, затим који се уметнички филмови приказују у тржишним центрима, па када се спокојно попије прва јутарња кафа читају се пробрана дела писаца добитника Нобелове награде. Пре него што се крене на посао.

Евростат даје збирни број запослених у креативним уметностима, ауторима, новинарима и лингвистима. Ово је чудан скуп професија јер како могу бити у истој врећи филмски режисер и таблоидни новинар? Могуће је, наравно, уколико се у таблоидима баве најфинијом културом, као што је то у Србији случај, а част новинарске професије и лични углед су највише вредности новинара.

У ЕУ је број запослених у одабраним делатностима повећан за 16% у претходних осам година, и хлеб од уметности, новинарства и лингвистике прима за 235 хиљада више људи него давне 2011. Укупно 1,7 милиона запослених.

На 1.000 становника у ЕУ има 3,8 уметника, а има их 8,7 на 1.000 запослених.

Удео уметника је изузетно мали, јер се ради о одабраним лицима, па када се још ради о малој земљи, мерено бројем становника, одступања у годишњим подацима могу бити огромна, и не морају да буду одраз реалних кретања у запослености. На пример, у Црној Гори, смањен је број запослених са 2,4 у 2018. на 1,8 хиљада у 2019. Мало је вероватно да је четвртина уметника, новинара и лингвиста остала без посла, посебно у светлу европских и НАТО интеграција Црне Горе, где је неопходно имати све више преводилаца. Уколико се Црногорски језик обједини са Хрватским и Бошњачким, проблеми са недостатком преводилаца биће превазиђени. Али, одлуташе мисли моје.

У Србији је процењено да има 23,6 хиљада запослених у овим креативним делатностима и њихов процењен број повећан је за 1,4 хиљада од 2013 (или смањен за 6,1 од 2014). Имамо 3,4 уметника на 1.000 становника и 8,5 на 1.000 запослених и то је незнатно испод просека у ЕУ. Али, квалитет наших новинара и осталих слободних уметника далеко превазилази европске стандарде и квантитет је овде мање важан.

Када смо ипак код квантитета треба нагласити да имамо њихов већи број на хиљаду становника од Грчке и Италије као колевки светске културе и цивилизације.

Стандард наших уметника, новинара и лингвиста, претпостављам, је на далеко вишем ниво од просечног у Европи, како и доликује.