PRIVREDA SRBIJE: KALEMARSTVO, NEISKORIŠĆENA ŠANSA

Mali posedi, zastarela mehanizacija, niske subvencije – glavni problemi

Decenijama unazad govori se da je agrar strateška grana privrede Srbije i ogroman razvojni potencijal. Zvanično polјoprivreda nije strateška grana privrede Srbije. Uprkos tome njen ukupan udeo u bruto domaćem proizvodu gotovo da se ne menja, kreće se od devet do 11 odsto u BDP zemlјe.  Svetsko tržište sadnica i kalemova vredi oko 700 miliona evra i povećano je skoro tri puta od 2008. godine. Kao najuspešniji period u kalemarskoj proizvodnji proizvođači ističu 90-e godine 20. veka. Danas je preko  80 odsto proizvodnje u prekomoravskim selima sertifikovano. Proizvede se oko 12 miliona sadnica i zajedno sa voćnim sadnicama, zapadnomoravski kalemari ostvaruju prihod od oko 20 miliona evra godišnje

Branislav Gulan

         Učešće polјoprivrede u bruto domaćem proizvodu zemlјe, već godinama, zavisno od sezone, kreće se između devet i 11 odsto, ako se posmatra primarna polјoprivreda. Ukoliko se u to uklјuči i prehrambena industrija, učešće se uvećava za još pet do šest procentnih poena. I podaci za 2019. godinu  potvrđuju, iako je fizički obim proizvodnje u toj grani pao za 0,1 odsto. U 2019. godini polјoprivreda je bila jedina grana koja je imala pad proizvodnje.  Najveći rast  će biti u 2020. godini (koliki znaće se na kraju godien kada se završe svi radovi) pa će agrar u BDP zemlje učestvovati sa oko 15 odsto. Glavni uzrok  pada proteklih godina u odnosu na potencijal je što je domaća polјoprivreda nekonkurentna, posebno u odnosu na evropske farmere sa kojima se na tržištu najčešće i sreće, s obzirom na to da se gotovo 60 odsto izvoza realizuje na tržištima zemalјa EU. U Srbiji postoji 4,2 miliona hektara obradivih površina. Koristi se tek 3,47 miliona hektara. Vrednost godišnje agrarne proizvodnje na tim njivama koje poseduje 570.000 gazdinstava (ćija je prosečna veličina oko 4,5 hektara) kreće se od četiri do pet milijardi dolara godišnje. Jedino je u 2019. godini vrednost proizvodnje bila je 5,5 milijardi dolara. Vrednost proizvodnje u agraru Srbije po jednom hektaru kreće se oko 1.000 evra godišnje. U Holndiji to je 17.000 evra, Danskoj prihod je veći od 15.000 evra… Cilј Srbije je da se stigne bar na 5.000 evra po hektaru. Jer, sa takvom proizvodnjom, kakva je danas, i subvencijama od po 45 evra po hektaru godišnje selјak iz Srbije nije u mogućnsti da bude konkurentan u EU. Subvencije u EU se kreću od 480 do 900 evra po hektaru!

          U bilansu razmene polјoprivrede i prehrambene industrije Srbije s inostranstvom u vremenu januar – maj 2020. godine ostvarena je vrednost izvoza od 1,57 milijardi dolara, što predstavlјa rast od 9,9 odsto u odnosu na isto vreme 2019. godine sa učešćem u ukupnog robnom izvozu od 22,3 odsto. Istovremeno vrednost uvoza u visini od 916,4 miliona dolara ima rast od 2,5 odsto u odnosu na isto vreme u 2019. godini sa učešćem ukukupnom robnoom uvozu od 9,4 odsto. Suficit u spolјnotrgovinskoj razmeni agrarnih proizvoda u vremenu januar – maj 2020. godine iznosi 654,8 miliona dolara i beleži rast od 22,1 odsto. U ovoj godini očekuej se ukupan izvoz agrara od oko tri milijarde dolara. U 2019. godini to je bilo 3,62 milijarde doarla.U 2020. Godini očekuejs e vrednsto izvoza od oko tri miliajrde doalra. Smanjenje je zbog bolseti korone kioja je onemogućavalaq i veću proizvdonju i izvoz.

          Najznačajniji proizvodi u izvozu 2020. godine su: merkantilni kukuruz u vrednosti od 225 miliona dolara, zamrznuta malina je prodata u svetu za 114 miliona dolara, cigarate od duvana u vrednosti od 95 miliona dolara, duvan za pušenje je izvezen u vrednsti od 91 miliona dolara, sveže jabuke su izvezene za 70 miliona dolara, a ostali prehrambeni proizvodi za 51 miliona dolara, soja u zrnu je izvezena za 39 miliona dolara, hrana za pse i mačke za 38 miliona dolara, proizvodi za ishranu životinja od 37 miliona dolara, merkantilna pšenica je izvezena za 35 miliona dolara, dok je učešće u izvozu od zamrznutog voća u vrednosti od 32 miliona dolara. Na uvoznoj strani, među agrarnim proizvodima dominiraju ostali prehrambeni proizvodi u vrednosti od 43 miliona dolara, ižilјeni duvan je kuplјen za 39 miliona dolara, dok je za kupovinu  prerađenog duvana u svetu plaćeno 31 miliona dolara, banane su u svetu kuplјene za 30 miliona dolara, zamrznuto svinjsko meso plaćeno 27 miliona dolara, kafa je kuplјena za 23 miliona dolara dok je za cigarete od duvana potrošeno 20 miliona dolara.

          Više je razloga za nekonkurentnost domaćeg agrara. Prvi je, sigurno, usitnjenost poseda s obzirom na to da 77,7 odsto čine mala gazdinstva sa površinama od 0,5 do pet hektara. Čak 217.623 gazdinstava oseduje imanja do dva hektara. Takva struktura ne može da se nosi sa evropskim farmerima koji u proseku obrađuju 23 hektara. Zato bi u prvi plan trebalo staviti razvoj kooperativa i zadruga. Činjenica je da kod nas postoji desetak velikih sistema, a jedan od apsurda je da najvećim posedom raspolaže crkva, koja poseduje blizu 70.000 hektara. Daleko iza nje su firme „Matijević“ sa 35.000, ,,Al Dahra“ koja je nakon kupovine imovine PKB integrisala i neke manje posede i sada joj pripada oko 29.000 hektara, zatim ,,Delta Agrar“, ,,MK Komerc“, ,,Almeks“… Ipak, tih nekoliko velikih poseda nisu tipični ni za naš ni za evropski agrar.

          Skromnim rezultatima doprinosi i zastarela mehanizacija kojom rasopolažu naši ratari, koji poseduju oko 420.000 traktora i oko 25.000 kombajna, čija je prosečna starost oko tri decenije. Slika se nije popravila ni nakon što je pre skoro tri godine prodata Industrija motora i traktora uz obećanje da će proizvodnja ubrzo biti obnovlјena. Dakle, nizak nivo agrotehnike jedan je od značajnih razloga za zaostajanje naše polјoprivrede. Imamo malo kvalitetnog đubriva, stajnjaka nema dovolјno, jer nema stoke, a problem je i to što stočarska proizvodnja, koja ga obezbeđuje, iz godine u godinu opada dva do tri odsto godišnje. Mi smo u popisu agrara, a sada imamo 878.000 goveda. Smanjuje se i broj svinja, pa ih je na početku  2020. godine bilo 2,7 miliona, što je na nivou 1955. godine. Ovaca jedino imamo oko 1,7 miliona, one jedino beleže rast, a gaji se i oko 196.000 koza. Uz to, nemamo više ni veštačkog đubriva, a od široke lepeze koju je nekada proizvodilo desetak fabrika u Jugoslaviji, malo koja uopšte  radi. Do 90-ih godina prošlog veka srpski ratari bacali su na oranice godišnje oko 1,5 miliona tona đubriva i to oko 900.000 tona osnovnog, najkvalitetnijeg i oko 500.000  do 600.000 tona azotnog đubriva, a sada je potrošnja u svim tim kategorijama prepolovlјena. Neravnopravnom položaju domaćih proizvođača doprinose i sociološki faktori, nestajanje sela (od 4.700 sela svako četvrto je u fazi nestajanja, a broj stanovnika opada  u 86 odsto naselјa). Nema dovolјno ni radne snage, a  nedovolјan je i Agrarni budžet, koji nikada nije stigao pet odsto zakonskih obaveza iz ukupnog budžeta Srbije. Cilј je da to u bližoj budućnosti bude bar deset odsto.Tokom privatizacije Srbije, bez posla u araru je ostalo oko 100.000 radnika! Od oko 360 privatizavoanih agrarnih firmi, svaka treća privatizacija je poništena kao loše urađena uz kršenje zakona.

Kalemarstvo, zlatni rudnik!

         Ovi rezultati mogu da se poboljašju, ako se vratimo poslvoiam s kojuiam smo nekada bili poznati usvetu. Jedan od njih je i – kalemarstvo, kje predsavlja zlatni rudnik Srbije. Povodom sve veće realne opasnosti od gublјenja radnog mesta u evropskim zemlјama, a delimično i u Srbiji, kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić iakademik Dragan Škorić, predlažu povratnicima da ostanu u zemlјi i da deo svog novca ulože u proizvodnju sadnog materijala, jer je to veoma isplativ posao. Podizanje zasada sa kvalitetnim sadnim materijalom je najvažniji faktor za brže unapređenje voćarstva i vinogradarstva. Proizvodnja voćnog i loznog sadnog materijala je tradicionalno porodični posao, a naši kalemari, kojih najviše ima u okolini Kruševca i Trstenika su među najbolјima na svetu! Odlični uslovi za proizvodnju kvalitetnog sadnog materijala postoje i u Vojvodini.

          Prema podacima Privredne komore Srbije, registar proizvođača, prometnika i uvoznika sadnog materijala voćaka i vinove loze, prema podacima Uprave za zaštitu bilјa, broji oko 1.000 registrovanih pravnih i fizičkih lica. Tokom 2018. godine Srbija je od izvoza sadnog materijala ostvarila 17,3 miliona dolara dok je iste godine uvoz iznosio 16,8 miliona dolara. Prošle 2019. godine izvoz je značajno porastao i dostigao vrednost od 27,9 miliona dolara, dok je istovremeno uvoz smanjen na deset miliona dolara. Najviše loznog sadnog materijala izvezli smo u Azerbejdžan, Moldaviju i Ukrajinu i delom u bivše republike SFRJ, dok smo sadnice voća najviše izvezli u Nemačku, Dansku, Holandiju i Rusku federaciju, kao i bivše jugoslovenske republike. Što se uvoza tiče, lozni sadni materijal uvozili smo najviše iz Italije i Francuske, a voćne sadnice iz Italije. Kako navodi profesor dr Zoran Keserović, danas Srbija uvozi više od 70 odsto sadnog materijala za savremene zasade jabuke i kruške, a trešnje na podlogama ,,Gizela“ pet i šest oko 90 odsto, jagode 80 odsto, borovnice 100 odsto i oraha (najviše iz Turske) oko 60 odsto.

          Ministar u Vladi Srbije Milan Krkobabić posebno naglašava da postoji realna mogućnost za povećanje proizvodnje sadnog materijala namenjenog izvozu i preporučuje da će kalemari biti uspešniji ako se udruže: „Srbija poseduje velike neiskorišćene resurse za znatno povećanje proizvodnje kvalitetnog sertifikovanog sadnog materijala, koji mogu da je vrate na slavnu poziciju velikog izvoznika, kao kada je nekada samo na rusko tržište izvozila lozne kalemove za oko 30 miliona dolara godišnje. Srbija ima daleko bolјe agroekološke uslove za proizvodnju sadnog materijala u odnosu na mnoge zemlјe iz kojih trenutno uvozimo kalemlјene sadnice. Uz to, na fakultetima i institutima imamo i međunarodno priznate stručnjake za voćarstvo i vinogradarstvo, koji mogu značajno da podignu kvalitet te proizvodnje. Naši domaćini ne smeju da propuste tu šansu! A, njihovi izgledi za uspeh su neuporedivo veći ako se udruže i u procesu proizvodnje uštede, a na svetskom tržištu lakše i brže zarade više novca“, kaže Krkobabić. On naglašava neophodnost da država snažnije podstiče veću proizvodnju kvalitetnog sadnog materijala merama poreske i kreditne politike, koje će biti stimulativnije ako su proizvođači kalemova udruženi. Pre svega, za polјoprivrednike bi bilo korisno smanjiti carinsku stopu za uvoz mehanizacije za proizvodnju sadnog materijala.

           Naši kalemari su najpoznatiji po proizvodnji kvalitetnih sadnica: šlјiva, jabuka, višanja i loznih kalemova. Za savremene intenzivne zasade treba koristiti „KNIP“ sadnice ili sadnice sa prevremenim grančicama. Proizvodnja sadnog materijala za visokointenzivne zasade većine kontinentalnih voćnih vrsta stablašica podrazumeva visoko kalemlјene dvogodišnje sadnice, dobro obrasle umereno bujnim letorastima ili prevremenim grančicama „KNIP“ sadnice. Nauka procenjuje da Srbija nije dovolјno uradila na unapređenju tehnologije proizvodnje kvalitetnog sadnog materijala, a pogotovu kod jagodastih voćnih vrsta gde se sadni materijal uzima iz proizvodnih zasada što ima za posledicu smanjenje prinosa i pojavu nekih obolenja. Stoga se predlaže uspostavlјanja procedure za stvaranje i održavanje sortno čistog i zdravog (pre svega bezvirusnog) sadnog materijala, kao i njegovo dalјe umnožavanje, kategorizaciju i promet. Stvaranjem predosnovnog sadnog materijala kod naših sorti, Srbija bi zaštitila svoje sorte i stimulisala naučno – istraživački rad u pravcu otkupa zaštićenih sorti i podloga. Potrebno je podsticajnim novcem stimulisati uvoz baznog sadnog materijala (podloga i matičnih stabala) i stvaranje predosnovnog sadnog materijala kod sorti voća i vinove loze koje su stvorene u Srbiji. Treba obezbediti novac za usavršavanje tehnologije za voćne vrste kod kojih je deficitarna proizvodnja sadnog materijala – borovnica, jagoda, malina, KNIP sadnica kod kontinentalnih voćnih vrsta. Organizovati proizvodnje u regionima (kao što je Vojvodina) koji imaju veliku izolaciju od zaraženih stabala bolestima. Potrebno je stimulisati kontejnersku proizvodnju sadnog materijala (prodaja u saksijama).Nužno je uvesti u legalne tokove kompletnu proizvodnju sadnog materijala, a potrebna je i stroža kontrola proizvodnje sadnog materijala.

Recept za proizvodnju i izvoz

Prema mišlјenju Dejana Miladinovića, direktora ZZ „Euro Duo Kalem“ iz Lazarevca, pored Kruševca, (koja godišnje na 18 hektara proizvede i uglavnom izveze više od milion sadnica jabuka, krušaka, šlјiva, trešanja… u Gruziju, Kazahstan, Tadžikistan, Uzbekistan i Kirgistan) četvoročlano polјoprivredno gazdinstvo, proizvodnjom sadnog materijala može da se bavi samo kao privredno društvo, odnosno zadruga. Iako egzistenciju svojih članova može da obezbedi proizvodnjom i na pola hektara, predlaže kalkulaciju za proizvodnju na jednom hektaru. Na toj površini može da se proizvede oko 70.000 voćnih sadnica ili 150.000 loznih kalemova, za šta je neophodno zemlјište kvalitetne prve klase sa sadržajem humusa većim od tri procenta. Za pripremu zemlјišta (oranje i tanjiranje) potrebno je oko 500 evra, a za deset kilometara kapajućih traka sa slavinama i centralnim crevom još oko 400 evra. Za eventualno kopanje bunara trebalo bi dodati od nekoliko stotina do nekoliko hilјada evra. Podloga za kalemlјenje sa kalem grančicom košta 23 evrocenti, što za 70.000 voćnih sadnica iznosi 16.100 evra. Vešti kalemari sami proizvode podlogu i tako uštede navedeni novac. Za kalemlјenje trebalo bi izdvojiti oko 3.500 evra. I ta suma može da se uštedi ako članovi gazdinstva umeju da kaleme. Za parafin i traku trebalo bi potrošiti još 1.000 evra. Za prskanje protiv insekata i bolesti (oko 15 puta godišnje) i zalivanje trebalo bi izdvojiti još oko 3.000 evra. Na to bi trebalo dodati i trošak za proveru zdravstvene ispravnosti i sortne čistoće PSS – oko 800 evra. Očekivana bruto zarada od proizvodnje sadnog materijala na jednom hektaru iznosi oko 100.000 evra. Prihod ili neto zarada zavisi od toga da li članovi polјoprivrednog gazdinstva neke poslove obavlјaju sami ili ih plaćaju, kao i od toga da li su udruženi u zadrugu.

Svetsko tržište kalemova

          Svetsko tržište sadnica i kalemova vredi oko 700 miliona evra i povećano je skoro tri puta od 2008. godine. Srbija je povećala vrednost izvoza po sličnoj dinamici te je i njen udeo u svetskom izvozu u 2019. godine bio kao i u 2008. godine 3,4 odsto. Srbija je u 2008. godini bila na sedmom mestu u svetu ali je apsolutna vrednost smanjena na 5,1 miliona evra u 2015. godini, a udeo u svetskom izvozu na samo jedan odsto. Nagli oporavak vrednosti dogodio se tek u prethodne dve godine. Veću vrednost izvoza kalemova od Srbije u 2019. godini su imali su samo Holandija, Italija, SAD, Španija, Francuska, Belgija i Turska. Iz Srbije su sadnice plasirane u 29 zemalјa ali je gotovo polovina ukupne vrednosti bila za Rusiju. Pri povećanju vrednosti za 10,3 miliona evra u 2019, godini izvoz u Rusiju povećan je za 6,5 miliona, a u Holandiju za 3,2 miliona evra pa plasman u ove dve zemlјe može da objasni gotovo celokupni porast vrednosti. U januaru 2020. godine izvoz je vredeo 4,8 miliona evra (4,1 u Rusiju) i bio je 4,4 puta veći nego u januaru 2019. godine (1,1 miliona evra). To znači da će u isto vreme 2021. godine priča biti još lepša od sada ispričane. Ako Bog da, a pametni i vredni lјudi u ovoj proizvodnji to uspeju da ostvare.

Pomoravski kalemari s maskama u rezidbu

          U Rasinskom Okrugu kalemarskom proizvodnjom, bavi se preko 5.000 proizvođača. Najviše ih je u Velikoj Drenovi kod Trstenika. U prestonici kalemarstva i okolnim selima, proizvodnju, ovi vredni lјudi iz Pomoravlјa prilagođavaju uvek i vanrednom stanju u zemlјi, izazvanom epidemijom virusom ,,Korona 19“, koja je bila u 2020. odini. Na redu su mlađi, da pokažu umeće u ovom zanatu.

          U kalemarnici Bojana Milanovića, u Velikoj Drenovi, nema radnika starijih od 55 godina, koji su majstori ovog zanata. Poštuju se propisi, nose se zaštitne maske, drži  rastojanje, a u prostorijama  u kojima  u normalnim okolnostima radi i po tridesetak kalemara, najviše je petoro radnika.  „Moramo posle pet da dođemo, završavamo pre pet da bi stigli kući. I sad, kada treba, to se radi u ovom periodu“, kaže Ilija Ratajac, kalemar iz Velike Drenove. Najveštiji, dnevno mogu da okaleme od tri pa čak do 5.000 reznica. Ograničavanjem kretanja, odnosno radnog vremena, bila je smanjena i proizvodnja. Za količinu koja se pre vanrednog stanja proizvodila za tri do četiri dana, u vreme ograničenja bila je potrebna sedmica! Pribojavaju se i danas novih, dalјih zabrana I trećeg talasa ,,Korone’’. ,,Onda ništa ne bi mogli da odradimo. Ne bi mogli da sprovedemo kalemarsku proizvodnju, a ne bi mogli da obradimo ni ove sadnice koje imamo trenutno u hladnjačama , gde vinari naši treba da preuzmu  i da to  posade , oni ne bi mogli uopšte ni da posade to“, ističe Bojan Milovanović, kalemar i vinogradar iz Velike Drenove.Čitav proces kalemljenaj uvek završavamo do kraja aprila. Opština je na početku 2020. godine objavila da mogu da se nabave dozvole za vinograde i za voćnjake ako se desi da budu i neki jutarnji mrazevi i da se izađe na teren da se pali, ovaj da ne može da dođe do mraza, a za našu neku proizvodnju trenutno nam nisu potrebne. Bojan Milanović, inače i poznati vinar i vinogradar iz Velike Drenove, dvostruki je osvajač zlatne medalјe za ,,merlo“, na specijalizovanom sajmu u Bergamu, italijanskom gradu koji je najviše pogođen pandemijom. Potpuno je svestan opasnosti koje ovaj virus nosi, ali priprema vino u nadi da će biti kupaca.

Kalemarstvo se lako uči

          Postavlјa se ptianje  da li je isplativo kalemlјenje i proizvodnja kalemova u Srbiji? Odnosno kolika su ulaganja, mesečne zarade i pomoć od države? Kalemarstvo je posao koji može lako da se nauči i koji je isplativ jer se na jedan uložen dinar dobijaju dva! Proizvodnja kalemova vinove loze, voća i cveća može biti veoma unosan posao. Najveći proizvođači i izvoznici kalemova u Srbiji žive u okolini Trstenika. Isklјučivo od ovog posla žive mnoge porodice, a sada kada je država odlučila da ih subvencioniše, ispričali su da će mnogi odlučiti da se vrate na selo i započnu da se bave kalemlјenjem. Čak 85 odsto proizvoda sa ovog područja se izveze, uglavnom u istočnu Evropu i Rusiju.

          Kalemarstvo je posao koji se može naučiti, ali sa malo većim odricanjem. Porodice će da se vraćaju na selo. Moja i još šest – sedam porodica koje su zaposlene kod mene, živimo isklјučivo od kalemarstva. Prihod zavisi od realizacije i tržišne cene. Ako se slože kockice, može lepo da se živi. Godišnje proizvedemo 100.000 loznih kalemova i oko 400.000 voćnih sadnica, priča Žarko Brzaković iz Stragara kod Trstenika. Dodaje da kalemar i njegov pomoćnik vezivač mogu dnevno da iskaleme 3.500 kalemova, a zarada na 1.000 kalemova može da ide i do 35 evra. Kako nam je objasnio ovaj kalemar, ako biste počeli da se bavite ovim poslom, koji može biti isplativ jer se na jedan uložen dinar dobijaju dva, potrebno je bar 100.000 sadnica, hektar kvalitetne obradive zemlјe, i bar 20.000 evra ulaganja.

           Kalemar i njegov pomoćnik vezivač mogu dnevno da iskaleme 3.500 kalemova vinove loze. Tako da je potrebno da u startu imate bar tri radnika koje morate da platite,  kaže ovaj kalemar iz Stragara. Recimo, za hilјadu iskalemlјenih sadnica ruža možete da zaradite 35 evra, a kada se porodično radi, onda dnevno može da se iskalemi i 3.000 sadnica. To znači da porodica može da zaradi stotinak evra dnevno. Za kalemlјenje 40.000 sadnica treba dvadesetak dana efektivnog rada, što je za početnike sasvim dovolјno, a tako se može zaraditi i do 1.400 evra mesečno.

          Raca Pantelić iz Selišta kod Trstenika godišnje proizvede čak 500.000 kalemova vinove loze. On kaže da za ovaj posao morate biti spremni, da imate vešte ruke, ali i dobre učitelјe. ,,Postoje firme sa kojima imamo skloplјen ugovor i onda one od nas otkuplјuju određeni broj kalemova. Takođe, jedan deo prodajemo vinarijama, ali nešto i izvezemo. Kalemarstvo traži puno odricanja, ali s druge strane može da donese i zaradu“, priča Pantelić.

          U budžet Srbije je 2017. godine po prvi put uvedena stavka koja se odnosi na pomoć proizvođačima sadnica, odnosno kalemarima! Milena Turk, poslanica iz Trstenika bila je inicijator donošenja pravilnika za podsticaj proizvodnje sadnog materijala, kaže da su predviđena sredstva do 500.000 dinara po korisniku. ,,Pre tri godine su po prvi put u budžet Srbije uvrštena podsticajna sredstva za proizvodnju sadnica. Ove godine je za tu namenu izdvojeno skoro 115 miliona dinara. Inicijativa je krenula iz okoline Trstenika jer na tom području postoji veliki broj kelamara, koji čak 95 odsto proizvoda izvezu’’, dodaje Milena Turk.

Sertifikovana proizvodnja

          Trstenički kalemari godišnje proizvedu od 10 do 12 miliona komada loznih kalemova, osam miliona komada voćnih sadnica i nekoliko desetina miliona komada sadnica ruža. Danas je preko 80 odsto proizvodnje u moravskim selima sertifikovano. Proizvede se oko 12 miliona sadnica vinove loze i zajedno sa voćnim sadnicama zapadnomoravski kalemari ostvaruju prihod od oko 20 miliona evra.

Ko može da okalemi 5.000 podloga dnevno?

          O kalemarstvu se uči u polјoprivrednim školama, ali iskustvo se stiče tamo gde kalemovi nastaju. A, nema poznatijih kalemara od onih iz Velike Drenove i okolnih sela na obalama Zapadne Morave! Gde počinje dobar rod? Proizvođači kažu na njivi. Savetodavci kažu primenom agrotehnike, a kalemari, lјudi pomalo zaboravlјenog i zapostavlјenog zanimanja, imaju reč više. Kažu, sve počinje mnogo ranije, pre nego što se voće ili loza uopšte zasade. Jer, kalemarstvo je u stvari temelј vinogradarstva i voćarstva. Tako objašnjava značaj zanata, Saša Čolić iz Velike Drenove, mesta koje je centar ovog zanimanja u Srbiji.

         Iz Velike Drenove i desetak okolnih sela godišnje se isporuči preko deset miliona loznih kalemova i sadnica šlјiva, krušaka, jabuka, kajsija, dunja. Iz poslaganih grančica, zahvalјujući veštim rukama, nastaju rodna stabla, koja svoje mesto nalaze širom Srbije i sveta. Kalemovi se odavde izvoze u Rusiju, skoro sve bivše zemlјe Sovjetskog saveza, arapske zemlјe, Moldaviju. U zemlјama bivše Jugoslavije skoro da nema mesta u kome nema loze ili voćke iz Velike Drenove i okoline. “Da bi se dobio, na primer, jedan lozni kalem, koji će vinogradar posaditi, potrebno je dve godine. Prvo godinu dana podloge rastu na njivi. Zatim se seku i donose kući. Kalemari ih krate na oko 50 santimetara, skidaju se svi pupolјci, a pred samo kalemlјenje krati se deo do zgloba, gde loza treba da pusti koren i onda počinje kalemlјenje. Kad se loza okalemi, stavlјa se u stratifikale. Najčešće je to žuti pesak, koji zbog svojih karakteristika odlično konzervira kalem. Loza tu provede još jednu sezonu u trapu, pre nego što se isporuči kupcima“, kaže Čolić, po obrazovanju istoričar, a u stvari je kalemar, u čijoj porodici ta tradicija traje duže od jednog veka.

          Tako najkraće glasi objašnjenje postupka kalemlјenja. Za dan može da se nakalemi oko 2.500 podloga. Veštiji i iskusniji mogu i do 5.000 podloga dnevno da okaleme. A, ovaj zanat uči se od malih nogu. Neko u školi, ali većina to nauči od starijih. „Kao deca smo išli od kuće do kuće i kalemili. Nijedan domaćin ovde u našem kraju ne odbija decu, jer svi žele da ova veština opstane i da se ne zaboravi. Jedino su se plašili da se ne posečemo sa oštrim kalemarskim alatom“, kaže Saša Čolić.

Kalemlјenje u literaturi

          U literaturi postoji preko 200 načina kalemlјenja, ali samo nekoliko se koristi u praksi. Najčešći su okuliranje, prosto spajanje, kalemlјenje „engleskim“ spajanjem, spajanje sa strane, kalemlјenje pod koru, kalemlјenje na isečak, okuliranje na štit, kalemlјenje na most. Malo je poznato, ali ova veština koja je usavršena na obalama Zapadne Morave u trsteničkom kraju, nastala je zahvalјujući jednoj štetočini. Naime, filoksera, odnosno insekt koji je prenet iz Severne Amerike u Evropu, uništio je pitome evropske vinograde od polovine XIX. do polovine XX. veka. Filoksera napada koren vinove loze i dovodi do sušenja. Da bi se vinogradarstvo u Evropi spasilo, prešlo se na kalemlјenje evropske loze. Kao podloga je korišćena američka divlјa loza, jer je primećeno da je ona razvila otpornost na ovog insekta.

         „Ova ogromna nesreća za vinogradare, koja se slobodno može nazvati kataklizmom, dovela je do pojave kalemarstva. Velika Drenova, i čitav ovaj kraj oko Trstenika, video je tu svoju šansu. Osnivane su kalemarske zadruge, još 1903. godine, preko kojih je išao plasman proizvoda. Nekada se bukvalno svaka kuća bavila kalemarstvom i u bivšoj Jugoslaviji skoro da nema vinograda ili voćnjaka koji nije zasađen sadnicama iz ovog kraja“, kaže Saša Čolić. Da bi se vinogradarstvo u Evropi spasilo, prešlo se na kalemlјenje evropske loze.

Prekinut uspeh

          Sedamdesetih i osamdesetih godina XX. veka kalemarstvo je doživelo neverovatan uspeh. Čak 60 miliona sadnica je godišnje odlazilo iz ovog kraja u Rusiju. Uspeh su prekinuli raspad Jugoslavije i sankcije, i kalemarstvo u Srbiji, kao i sve ostalo, pretrpelo je težak udarac. Danas, manje ih je na broju nego početkom XX veka, ali ne odustaju. Oni su i poslednja šansa da se ovaj jedinstveni zanat očuva, pa možda čak i unapredi.

Kalemlјenje, je zanat koji je proslavio sela sa leve strane Zapadne Morave. Kalemlјenje mnogi već svrstavaju u stare zanate, iz dva razloga.

Prvi:  zato što je kalemara iz godine u godinu sve manje, pogotovo onih dobrih;

Drugi: razlog je što se običaj mobe (da velika grupa zemlјaka ide od kuće do kuće, u vreme kad je to potrebno, i pomaže domaćinu da obavi ovaj veliki posao) zadržao u zanemarlјivo malom broju sela; 

Treći: kalemlјenjem se podloga i plemka sjedinjuju i tako se stvara nova voćka;

         Čuveni u svetu po umeću I marlјivosti su kalemari iz Velike Drenove, Medveđe i Milutovca. Na veliku sreću, u tim selima postoje i kalemari koji se bave ovom veštinom još od pedesetih godina prošlog veka, kada su u školi dečaci učili veštinu kalemlјenja. To je bio toliko važan deo života lјudi u ovom kraju da su, kad bi se rodilo muško dete, u ovim selima govorili „rodilo se nokče“, jer će to biti još jedan kalemar. Karakteristika sela sa leve strane Zapadne Morave je više stotina godina bila kalemarstvo.Danas je jako mali broj domaćinstava kojima je ovo i dalјe primarna delatnost.

Možda će neko postaviti pitanje: čemu kalemlјenje?

          Uobičajenim načinima razmnožavanja voća, vinove loze i ruža, generativnim ili vegetativnim razmnožavanjem, nije uvek moguće zadovolјiti praktične potrebe odgajivača i rasadničara. Zato se nametnula potreba kalemlјenja, a onda je voćarsko -vinogradarska nauka utemelјila i razradila načine kojim se kalemlјenje obavlјa. Kalemlјenjem je čak moguće kombinovati delove različitih vrsta bilјaka. Možemo da kažemo da je kalemlјenje vegetativno razmnožavanje, ali podloga za kalemlјenje može da bude proizvedena i generativno, iz semena.

Vodič za uspešno kalemlјenje bilјaka

         Možemo da zaklјučimo da je kalemlјenje operacija kojom se podloga i plemka voćke sjedinjuju i na taj način se stvara nova voćka, koja ima donji deo, podlogu, i gornji deo, sortu – plemenitu voćku. Da bi kalemlјenje uspelo, potrebno je da između podloge i plemke postoji podudarnost, koja je negde česta, a negde nemoguća. Grančica za kalemlјenje treba da je normalno razvijena, sazrela i da nema bolesti. Grančice starije od jedne godine ne treba uzimati za kalemlјenje. Da bi kalemlјenje bilo uspešno, neophodno je utvrditi pravo vreme kalemlјenja i imati dobru tehniku izvođenja, da kalem grančica bude odličnog kvaliteta i da je podloga pogodna za kalemlјenje.

          U literaturi je opisano preko 200 načina kalemlјenja, ali samo nekoliko načina se koristi u praksi. Najčešći su: okuliranje, prosto spajanje, kalemlјenje „engleskim“ spajanjem, spajanje sa strane, kalemlјenje pod koru, kalemlјenje na isečak, okuliranje na štit (dvogubo kalemlјenje), kalemlјenje na most…

          Ako se sve kockice slože, u jesen počinje prodaja kalemova. Najekonomičniji način je kalemlјenje očenjem na spavajući pupolјak, što se najviše primenjuje kod sadnica voća. Izvodi se od kraja jula do druge polovine septembra, odnosno – sve dok se na podlozi odvaja kora. Znači, još uvek nije kasno!

          Vinova loza se kalemi krajem marta, i tako okalemlјena se pakuje u stratifikale, najčešće u čuveni žuti pesak, koji zbog svojih karakteristika gotovo konzervira kalemove. Pored dobrog kalemara, neophodno je i da osobe koje pakuju kalemove imaju bogato iskustvo. U maju se kalemovi prebacuju u prporište, i tu je poslednjih godina najteže da se sačuvaju od izlivanja okolnih reka, potoka i pritoka.

Zahvalјujući kojoj štetočini je nastalo kalemarstvo?

         Ako se sve kockice slože, u jesen počinje prodaja kalemova. I tu nastupa problem cene! Kalemari su godinama unazad pokušavali da dobiju subvencije i da olakšaju svoju proizvodnju, ali i da njihovi kalemovi budu konkurentni na tržištu, s obzirom na to da sve okolne države subvencionišu ovu proizvodnju. Rešenje je, izgleda, konačno tu.

          Trsteničke kalemare posetio je ministar polјoprivrede, Branislav Nedimović, obišao neke od zasada i predstavio nov „Pravilnik o podsticajima za proizvodnju sadnog materijala, i sertifikaciju i klonsku selekciju voća, vinove loze i hmelјa“. Tom prilikom je naglasio da je ova mera prvi put na programu ovog Ministarstva, a da je Ministarstvu inicijativu dala lokalna samouprava i kancelarija za narodne poslanike.

          Sa promenom klime menja se i tehnologija proizvodnje kalemova. Dug je bio put do ove mere, a neki od kalemara izražavaju sumnju da će i realizacija biti komplikovana, s obzirom na to da oni ne mogu sa sigurnošću da predvide vremenske prilike i neprilike i da budu sigurni da će kalemovi do kraja proizvodnje ostati baš na parceli na kojoj je planirano i koja je upisana u gazdinstvo. Nadamo se da će stručne službe voditi računa o ovoj meri.

Bilo nekad

         Ova proizvodnja je jako skupa, a kalemari kažu da je pre raspada Jugoslavije, u vreme kad su postojale zadruge, bio osiguran plasman i sva proizvodnja je bila subvencionisana. U to vreme je svako domaćinstvo u ovim kalemarskim selima proizvodilo po 200.000 kalemova. Koliko je bila razvijena ova proizvodnja govori i podatak da je šezdesetih godina XX. veka u ovih nekoliko sela proizvedeno oko 50 miliona kalemova i da je, na primer, 1961. godine samo za Rusiju izvezeno 19 miliona sadnica.

          Kalemlјenjem aronije na jarebiku dobija se kvalitetniji plod. Sa promenom klime menjala se i tehnologija proizvodnje kalemova. Kao najuspešniji period u kalemarskoj proizvodnji ovi proizvođači ističu 90-te godine XX. veka. Danas je preko 80 odsto proizvodnje u prekomoravskim selima sertifikovano. Proizvede se oko 12 miliona sadnica i zajedno sa voćnim sadnicama, zapadnomoravski kalemari ostvaruju prihod od oko 20 miliona evra. Ako kalemari uspešno završe zahteve za subvencijama po ovom novom Pravilniku, objavlјenom 16. juna 2020. godine, proizvođači na području opštine Trstenik treba da dobiju oko milion evra. Najveći pojedinačni iznosi mogu da budu do 500.000 dinara. Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaj može se podneti za sadnice koje su upisane u Registar sorti polјoprivrednog bilјa. Podsticaji se ostvaruju na osnovu zahteva koji se podnosio od 1. septembra do 15. oktobra tekuće godine, Upravi za agrarna plaćanja uz prilaganje potrebne dokumentacije. Kalemovi iz ove opštine svoje proizvode plasiraju se na tržištu Rusije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

Poslovi za opstanak i ostanak

          U izvozu Srbije značajne stavke za obične žitelјe manjih naselјenih mesta, odnosno sela, predstavlјa obavlјanje sitnih malih poslova u pojedinim mestima., pre svega, u izvozu. To je proizvodnja i izvoz trske, metli, kalemova… Za lјude koji to rade su poslovi koji znače za njih opstanak i ostanak u ovim vremenima. Oni su te poslove obavlјali i u prošlosti, kada se to više cenilo nego danas.

         Tako na primeru okolini Belog Blata godišnje se iseče više od 100.000 snopova trske koja se koristi za pokrivanje krovova, proizvodnju štukatura i ploča za izolaciju. Godišnje se iz tog kraja izveze oko 50 šlepera kvalitetne trske, uglavnom za Nemačku. ”Trska se seče tokom zime. Nekada se to radilo ručnim kosama, zatim kosačicama, a u poslednje vreme kombajnima, što znatno olakšava i ubrzava posao. Za razliku od prošlogodišnje zime koja je obilovala snegom, ovi januarski dani u 2020. godini bili su idealni za seču. Najveći problem u ovoj proizvodnji je nedostatak mlađih radnika. Tokom cele sezone je otvoren konkurs ali nema zainteresovanih radnika”, kaže Nebojša Superov, direktor firme ,,Jedinstvo“ iz Belog Blata.

Nemci traže banatsku trsku, stalno je otvoren konkurs za sekače radnike  

          U okolini Belog Blata godišnje se iseče više od 100.000 snopova trske koja se koristi za pokrivanje krovova, proizvodnju štukatura i ploča za izolaciju. Godišnje se iz tog kraja izveze oko 50 šlepera kvalitetne trske.Trska se seče uglavnom tokom zime. Nekada se to radilo ručnim kosama, zatim kosačicama, a u poslednje vreme kombajnima, što znatno olakšava i ubrzava posao.Za razliku od prošlogodišnje zime koja je obilovala snegom, ovi januarski dani 2020. godine bili su idealni za seču, dodaje  Erne Ladvanski iz Belog Blata. On ističe da su u 2020. godini bili idelani uslovi za obavlјanje  tih poslova.. Nije bilo magle, ni inja, trska je sečena suva suva, što znači da je bila idealna za košenje.

         „Radili smo do uveče punom parom“, pričao nam je Ladvanski ističući da su kombajni zamenjiali  desetak sekača. Najveći problem u ovoj proizvodnji je nedostatak mlađih radnika. Tokom cele sezone je otvoren konkurs, ali nema zainteresovanih, jer mladi uglavnom za bolјim poslom  ,,trbuhom za kruhom“ odlaze u inostranstvo. Poneko se vratio za vreme korone, ali sad se opet spremaju da odu. Među retkima koji su ostali je Ferko Dvorsk. Ima 21 godinu i kaže da ostaje u selu, jer taj posao nije težak. Zaposleni kažu da je 2020. godine klimatski najpovolјnija godina u protekloj deceniji i očekuju dobre rezultate.

Seča trske unosan, posao

         Srbija je po izvozu četki i metli na petom mestu u svetu i 2018. godine je na tim proizvodima imala prihod od 6,6 miliona evra, pokazuju podaci Svetske trgovinske organizacije. Veću vrednost od Srbije u ovom domenu imaju samo Kina, Meksiko, Indonezija i Šri Lanka, dok je iza sebe daleko ostavila šestoplasirane SAD sa 4,2 miliona evra, navodi se u podacima STO. Zatim se još dodaje da se srpskim četkama i metlama najviše čisti u Italiji i Nemačkoj, u koje ide najveći deo izvoza. Na spisku 39 zemalјa u koje Srbija izvozi su i Ujedinjeni Arapski Emirati, Belorusija, Jordan, Nigerija, Maroko, Ekvatorijalna Gvineja, Kina, Uzbekistan i drugi.

           Izvoz četki i metli iz Srbije, u vremenu od januara do septembra 2018. godine iznosio  je 4,9 miliona, i povećan je za 7,6 odsto u odnosu na isti period 2017. godine. Noviji podaci i vrednosti tog posla za sada nepostoje. Ukoliko je bila ostvarena ista stopa rasta i u poslednjem tromesečju to je bila rekordna godišnja vrednost izvoza četki i metli od prirodnih materijala do sada – oko 6,6 miliona evra. Srbija je peti svetski izvoznik ovih proizvoda u svet, a sa šeste pozicije joj prete SAD koje su u istom periodu povećale izvoz za 35,3 odsto. Četke i metle se nalaze među proizvodima koji predstavlјaju izvoznu šansu Srbije. Ipak, nema tu razloga za zadovolјstvo iz više razloga.

Prvo, već 2010. godine je vrednost bila veća od šest miliona evra i od tada se nije bitno uvećala.

Drugo, dok je od 2006. do 2017. godine naš izvoz povećan za 27,8 odsto, svetski izvoz je povećan za 32,3 odsto pa je udeo Srbije u ukupnom svetskom izvozu smanjen sa 4,3 odsto pao na 4,2 odsto.

Treće, iako je Srbija peti svetski izvoznik sa šeste pozicije joj prete SAD koje su u istom periodu povećale izvoz za 35,3 odsto.

         Izvoz četki i metli koji vredi 6,6 miliona evra predstavlјa gotovo identičnu dodatu vrednost stvorenu u Srbiji. On je uporediv sa izvozom stranih fabrika vrednim 65 miliona evra (ukoliko je udeo zarada 10 odsto), ili 130 miliona evra (pet odsto troškovi radne snage). Ali, otvaranje stranih fabrika dovodi TV kamere na svečanosti tim povodom, a i daju se parice investitorima da zaposle radnike. Koga obavljaju i vredne starice iz Belog Blata ili nekog drugog Banatskog sela koje vredno rade i ne traže subvencije iz državnog budžeta? Ako je za utehu, a nije, jer ne valјa se tešiti tuđim neuspehom, sve susedne zemlјe su 2006. godine imale neznatno manju zbirnu vrednost izvoza ovih proizvoda od Srbije, a u 2017. godini je Srbija imala gotovo četiri puta veću vrednost od njih uzetih zajedno.

Srbija, najkonkurentnija           

          Ipak, Srbija je najkonkurentnija na tržištu metli. Bilјka sirak, koja je osnov te proizvodnje, gaji se na oko 2.000 hektara, 98 odsto izrađenih metli se izvozi po čemu smo trenutno prvi u Evropi, a četvrti u svetu. Lidersku poziciju na globalnom tržištu metli drži Kina. Srbija iz sektora polјoprivrede godišnje izveze roba u vrednosti 3,62  milijarde dolara, koliko je izvezeno u 2019. godini. U ovoj godini ,,Korone“ taj izvoz će biti nepto manji oko tri milijarde dolara. Ono što nije dobro, a rezultat je liberalizacije tržišta, sporazuma potpisanih sa Briselom ili CEFTA zonom, jeste povećanje uvoza koji se prethodnih godina kretao oko 1,3 milijarde dolara, a 2019. dostigao je 2,2 milijarde dolara. Iako smo još uvek u suficitu, posebno bi stratege trebalo da brine struktura roba koje nabavlјamo. Prvi put 2018. godine, a što se ponavlјa u protekle dve godine, uz standardni uvoz kafe i južnog voća, najveća stavka je kupovina zamrznutog svinjskog mesa (u 2018. godini je za kupovinu  zamrznutog svinjskog mesa potrošeno 71 miliona dolara, dok je 2019. godine za njegov uvoz potrošeno oko 57 miliona dolara). Srbija je od izvoznika ovog mesa, 90-ih godina prošlog veka, kada ga je prodavala u svetu godišnje prihodovala po 762 miliona, postala njegov uvoznik! Sad je na žalost od izvoznika, na šta je i FAO upozoravao Srbiju,  postala njegov uvoznik! Iako analitičari tvrde da moramo da se prilagođavamo tržištu, činjenica je da ne možemo u neoliberalnom konceptu da budemo konkurentni sa evropskim farmerima, koji dobijaju znatno veće subvencije, a njihove ih države raznim barijerama štite od prodora stranih proizvođača.

          Ako izuzmemo izvoz cigareta, koji prati i uvoz duvana, najveći broj proizvoda iz PPP predstavlјaju novostvorenu vrednost blisku 100 odsto vrednosti izvoza. Radi se o domaćem materijalu i radu koji treba umanjiti samo za uvoz energije i opreme. Kod industrijskog izvoza dodata vrednost može biti i 40 odsto ali često je samo dva do pet odsto od vrednosti izvoza, kao klasičan doradni posao. Tako milijarda evra izvoza PPP sadrži 800 ili 900 miliona evra domaće novostvorene vrednosti, a industrijskog 50 ili 100 miliona evra.

          Pođimo od pretpostavke da industrijski izvoz sadrži 20 odsto domaće novostvorene vrednosti, a polјoprivredni 80 odsto. U tom slučaju je u 2019. godini  novostvorena vrednost industrijskog izvoza bila 2,85 milijardi evra (14,3*0,2), a polјoprivrednog 2,6 (3,2*0,8). Neto lični transferi (doznake radnika, penzije i pokloni usmereni ka Srbiji umanjeni za njihov odliv iz Srbije) iznosili su u 2019. godini, 3,28 milijardi evra pa ispada da smo od izvoza lјudi imali veću korist od izvoza industrijskih proizvoda. Izvoz usluga iznosio je u 2019. godini 6,97 milijardi evra, pa ukoliko je domaća dodata vrednost u njemu 80 odsto, kao i kod PPP, onda je on doprineo sa 5,58 milijardi evra u domaćoj novostvorenoj vrednosti što je više od zbirne vrednosti izvoza industrijskih i polјoprivrednih proizvoda.

Domaća novostvorena vrenost

           Ovi podaci imaju za svrhu da se ne potceni vrednost o izvozu malina, metli (ili nadgrobnih ploča od domaćeg kamena), vredeli oni 200 ili 10 miliona evra – jer oni gotovo u celini predstavlјaju domaću dodatu vrednost dok, na primer, izvoz automobila ili gvožđa i čelika u sebi sadrži tek oko 50 miliona evra domaće novostvorene vrednosti, koja predstavlјa zbir isplaćenih zarada i profita umanjenih za subvencije (pa može da ima i negativnu vrednost ukoliko su subvencije veće).

          Izvoz stablјika, sadnica i cveća u 2019. godini vredeo je 29,7 miliona evra i povećan je za 10,6 miliona evra u odnosu na 2018. godinu, kada je bio tek tek na 41. mestu prema doprinosu ukupnom povećanju vrednosti izvoza. Na prvom mestu je bio kukuruz sa povećanjem za 247,9 miliona evra pa smo u 2019.  godini bili na sedmom mestu u svetu, ali bolјe bi bilo da nismo imali ovaj izvoz kukuruza već da je ,,žuto zlato“ potrošeno u zemlji gde je proizvedneo za ishranu mnogo većeg stočnog fonda u Srbiji. Posle toga da se od njega dobiju proizvopdi iz viših faza prerade, pa se oni prodaju, što donosi mnogo veći prihod. Ovako se stočni fond smanjuje, a izvoz kukuruza raste i to pokazuje da nešto nije u redu sa agrarnom politikom. Jer, ne bi trebali da se hvalimo sa ovim izvozom. To nijedna srednje razvijena zemlja ne čni. Prodajemo u svetu sirovinu za proizvodnju hrane (oko tri miliona tona kukuruza i oko 1,5 miliona tona pšenice…) A, od kukuruza može da se proizvede 1.300 različitih proizvoda pa da se prodaju kao artikli iz viših faza prerade. Ukoliko bi tako radili zarada bi bila i deset puta veća!

                                                                                                                  (Autor je publicista)