ZADRUGARSTVO U SRBIJI I SVETU: Misija za spas sela

Zadruge su prepoznate kao najbolјi oblik brzog zapošlјavanja i razvoja manje privlačnih privrednih oblasti, a iskustva dobre regulative i prakse zemalјa – članica EU iskorišćena su i prilikom priprema važećeg Zakona o zadrugama

Branislav Gulan

           Oživlјavanje zadrugarstva, je visokopatriotski čin. Reč je o misiji za spas sela u Srbiji, pogotovu u brdsko – planinskim i pograničnim područjima, gde prazan prostor predstavlјa izazov za nezvane goste. Zadruge su pogodan organizacioni oblik da, uz bolјu infrastrukturu, školu, ambulantu, poštu, crkvu, kafanu I ostale potrebne infrastrukture zadržimo deo seoskog stanovništva koje namerava da ode iz tih sredina. Poražavajuće je da od 4.709 sela u Srbiji – 1.200 su u fazi odumiranja. U 86 odsto sela opada broj stanovnika, u 2.000 njih nema pošte ni bankomata, čak 50.000 kuča je prazno i bez vlasnika, u 150.000 njih trentujno niko ne živi, 1.000 sela nema prodavnicu, 500 nema put, dve trećine nema dom kulture…Osnivanje novih zadruga i revitalizacija postojećih, dakle, ima geopolitički – strateški značaj. Savremeni svet se ne može zamisliti bez zadruga i zadrugarstva. Veliki su na berzama, trguju i uvećavaju svoj kapital, a mali moraju da se udružuju kako bi smanjili troškove proizvodnje, postigli veći stepen konkurentnosti u prodaji svojih proizvdoa i usluga i uvećali zaradu.

          U društveno – ekonomskim uslovima poslovanja velikih trgovinskih sistema i njihovih lanaca, danas je lakše prodati 5.000 tona kvalitetnih proizvoda, nego 50 kilograma na pijaci. Savremeni svedok istorije udruživanja je i veliki bankarski sistem ,,Rajfajzen“. Svoju poslovnu genezu ta banka nalazi u Društvima za pomoć siromašnima, koja su u drugoj polovini XIX veka u Nemačkoj  osnivana na inicijativu Fridriha Vilijama Rajfajzena, da bi zatim ta društva prerasla u prve kreditne zemlјoradničke zadruge.Značaj zadružnog organizovanja naročito su priznale države EU, koje su razvojem zadruga rešile brojne probleme, pre svega, socijalne i ekonomske prirode.

          Zadruge su prepoznate kao najbolјi oblik brzog zapošlјavanja i razvoja manje privlačnih privrednih oblasti, a iskustva dobre regulative i prakse zemalјa – članica EU iskorišćena su i prilikom priprema važećeg Zakona o zadrugama, 2015. godine. U odnosu na zadrugarstvo posle Drugog svetskog rata, kada se u zadrugu unosila, imovina, novac, zemlja, kuća, životinje i sve što je zadrugar posedovao, pa i gubio – danas se unosi samo poroizod da bi se prodao! Nacionalni program za preporod sela u Srbiji nije nikakva nova strategija za razvoj agrara. On predviđa hitnu akciju kako bi se zaustavili negativni trendovi u selima Srbije. Vreme će pokazati rezultate.

          Zadruge imaju veliki potencijal za održivi privredni i društvei razvoj u Srbiji. Imajući u vidu međunarodna iskustva, jasno je da zadruge imaju različite privredne, ekonomske i društvene prednosti u odnosu na druge oblike poslovanja i organizovanja. Zadruge imaju veliki potencijal za stvaranje sigurnijih i održivih poslova, one funkcionišu kroz demokratski model uprave, gde članovi zadruge jednako učestvuju u upravlјanju i imaju jednaka prava. Kroz zadrugu se omogućava ponuda usluga bolјeg kvaliteta.Takođe predstavlјaju potencijal za oživlјavanje polјoprivrede, ruralni i lokalni ekonomski razvoj, posebno uspostavlјanjem neposredne veze između polјoprivrednih proizvođača i tržišta koje može da ostvari veću dodatnu vrednost osnovnim proizvođačima, uveća prihode i poveća sigurnost polјoprivrednika, što sve vodi većem ulaganju u polјoprivredu i smanjenju migracija.Zadruge mogu pospešiti stanogradnju i rešavanje nerešenih stambenih problema velikog broja stanovnika, mogu akumulirati društveni (socijalni) kapital i podići nivo solidarnosti, društvenu reintegraciju ugroženih grupa, promociju socijalne pravde i ravnopravnosti u lokalnoj zajednici i društvu. Zadruge doprinose podsticanju zdrave konkurencije u privrednim granama u kojima su tradicionalno zastuplјeni dominantni položaji velikih privrednih društava.U sklopu prednosti zadruga, posebno treba istaći i veoma značajnu otpornost i takozvanu elastičnog zadruga na udarce globalne ekonomske i finansijske krize.Zato udruživanje danas predstavlјa snažnu ekonomsku okosnicu u ekonomijama razvijenih zemalјa u svetu, a udružuju se i farmeri koji poseduju po nekoliko hilјada hektara zemlјe i drugi, ne mali, kapital. Dakle, zadrugarstvo i u Srbiji predstavlja misliju za spas sela i države Srbije!

Najstarije – kućne zadruge

           Najstariji oblik zadruga su kućne zadruge, koje su pre više hilјada godina nastale na krvnom srodstvu i zajedničkoj svojini. Ima ih kod Slovena, Germana i drugih naroda.  Prvi poznati tržišni oblik zadruge – kolgije (collegium) bio je u Starom Rimu. Iz njih su nastajali cehovi i gilde (zanagtska i trgovačka udruženja). Zadruge su kao ekonomske organizacije, tvorevine epohe kapitalizma, nastale u njegovoj višoj fazi, sredinom XIX veka. Izvorno, to je pokret sitnog kapitala. Prve zadruge formirali su sitni robni proizvođači – zanatlije i trgovci.

UKUPNO SVIH ZADRUGA SRBIJI     4.894               

AKTIVNO                                                 2.726     

REGISTROVANA DELATNOST

1. POLjOPRIVREDA                                               1709
2. PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA                        238
3. RUDARSTVO                                                             2
4. Snabdevanje električnom energijom,

gasom, parom, klimatizacija                                      2

5. Snabdevanje vodom                                                  15
6. GRAĐEVINARSTVO                                            108
7. TRGOVINA NA VELIKO I MALO                     122
8. SAOBRAĆAJ I SKLADIŠTENjE                           19
9. USLUGE SMEŠTAJA I ISHRANE                          5
10. INFORMACIJA I KOMUNIKACIJE                    11
11. POSLOVANjE NEKRETNINAMA                          1
12. Stručne, naučne i inovacione

i tehničke delatnosti                                                   49

13. Administrativne i pomoćne

uslužne delatnosti                                                    407

14. OBRAZOVANjE                                                         6
15. ZDRAVSTVENA I SOCIJALNA ZAŠTITA           1
16. Umetnost, zabava i rekreacija                                   2
17. Ostale uslužne delatnosti                                          29

Izvor Zadružmi savez Srbije 2020.

Zadruge danas u Srbiji

          Vizionar novog zadrugarstva je Milan Krkobabić, ministar za reigonalni razvoj u Vladi Srbije. Ossrdine 2017. do 2020. godine izmenjena je zadružna mapa Srbije. Zahvaljuuči ideji ministra za regoonalni razvoj da kroz razvoj zadrugarstva ujednači regionmalnu razvijenost Srbije, zaustavi nestajanje sela, i poveća poljoprivednu proizvodnju u zemlji, predstavljalo je zračak nade u ovim oblastima za razvoj zemlje. Prvi put posle sedam decenija, odnosno Drugog svetskog rata, država je odlučila da pomogne razvoj zadrugarstva i to bespovratnim novcem. Od jula 2017. godine kada je pokrenuta akcija ,,500 zadruga u 500 sela“, do pred kraj 2020. godine osnovano je u Srbiji oko 800 novih zadruga. Pored toga osnovane su i četiri složene zadruge, koje po radu liče na nekadašnje kombinate.

          Na početku akcije u Srbiji je bilo više od 1.500 zemljoradničkih zadruga. Od toga oko 1.100 aktivnih. Do tada je Srbija bila zemlja u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga. Za tri godine u razvoj zadrugarstva je uloženo oko 1,7 milijardi dinara bespovratnog državnog novca. Sa tim parama pomognut je razvoj 152 stare i nove zadruge.  Taj novac pružio je boljitak za 6.120 porodica u selima čiji rad i poslovanje su oslonjeni na zadrugarstvo. Akcija treba da traje neograničeno. Cilj je da se kroz razvoj zadrugarstva zaustavi iseljavanje iz sela (za pola veka od 1950. do 2000. godine na prostorima Jugoslavije iz sela u grad je otišlo osam miliona ljudi). Za takav proces u svetu je bilo potrebno oko 120 do 150 godina.  Između ostalog ciljna za ostanak na selu mora biti  grupa mladih učenika njih oko 2.500 koji svake godine završe srednje poljoprivredne škole u zemlji. Imaju početni kapital, zemlju od roditelja, država treba da im stvori samo uslove da ostaju na selu, da se žene stvaraju porodice. Naravno t zavisi i od devojaka da li hoće da se udaju i žive na selu. Ili da odlaze u gradove da se udaju i siromašno žive. Dakle, da selo opet postane mesto rađanja i života, a ne samo umiranja. Jer, u Srbiji dans godišnej umre oko 102.000 ljudi,m a rodi se manej od 65.000 beba. Uzto poslednjih godien oko 60.000, pre svega mladih, odlazi sa kartom u jednoim pravcu, to zbnači bez povratka. Za oporavak i opstanak sela, nužno je da se stvore i uslovi za razvoj stočarstva koje danas u BDP poljoprivrede učestvuje samo sa 30 odsto, što je na nivou nerazvijenih afričkih zemalja. Odnosno sve ispod 60 odsto je karakteristika nerazvijenog sveta!

          Dakle, kada se stvore isti uslovi života na selu kao i u gradu, očekuje se da se zaustavi taj odlazak i da se poveća poljoprivredna proizvodnja. Jer, za poslednje tri decenije ona ima rast od samo 0,45 odsto (važeća Strategija razvoja agrara od 2014. do 2024. godine je bila plan želja u kojoj je 200 eksperata na 145 strana napisalo da će poljoprivreda imati godišnji rast od 9,1 ili najmanje 6,1 odsto). To se nikada nije ostvarilo! Poljorpoviredbna proizvodnaj u Srbioji već deceniujajma se obavlaj na oko 3,47 milioan hektara i nejan vrednost se kreće između četiri i poet miliajrdi dolara. Dakel, samo 1.000 dolara poo hetkaru. Sa tavkom proizvdonjiom nema mogućnstroi da se bude konkurentno u svetu. Vrednsto agrarngo izvoza u 2019. godini bila je oko 3,62 milijarde dolara, dok će 2020. godine to biti tek oko tri milijarde dolara. Dakle, obnova zadrugarstva u Srbiji nije posao za jednu Vladu, ili za jedno ministarstvo. To je društveni proces, koji da bi bio uspešan, mora da bude trajan!

Da bi se osetio boljitak na selu Nacionalni tim za preporod sela Srbije predlaže nekoliko mera:

• Fomiranje održivog Fonda za razvoj seoske infrastrukture;
• Posebni finansijski podsticaji za mlade bračne parove, žene i decu koji žive na selu;
• Ustupaneju zemljipta u državnom vlasništvu, do 50 hektara, na besplatno korišćenje mladim bračnim parovima;
• Dodela kuća pod najpovoljnijim uslovima onima koji žele da dodju da žive na selu i da obrađuju zemlju;
• Smanjenje stope poreza na dodatu vrednost za poljoprivredne zadruge i potpuno oslobađanje većien poreza u pograničnim i brdsko – planinskim područjima;

Uz to predlaže se i :

• Osnivanje Nacionalnog garantnog fonda radi osiguranja minimalnih proizvodnih cena za osnovne poljoprivredne proizvode;
• Osnivanje državne Agrarne razvojne banke;
• Osnivanje Poljoprivredne komore Srbije;

ZADRUGE: Nacionalizacija i privatizacija

• Samo u Vojvodini, nacionalizacijom, posle Drugog svetskgo rata,  oduzeto je oko 700.000 hektara oranica. Ponajviše je bilo zadružne zemlјe! Za ispravlјanje ove nepravde prema vlasnicima tog zemlјišta, potrebno je da država izdvoji oko dve milijarde evra. Dosad je 120.000 hektara zadružne imovine čak i privatizovano!? Kako je mogla da se privatizuje imovina koja je imala titulara, odnosno vlasnika? Takva privatizacije u svetu je obavljena jedino u Srbiji! Za nju niko nije odgovarao ni juče, ni danas, videćemo sutra?

Deset zapovesti za zadrugare

1. Radi sve preko Zadruge i na organizaciju zadrugarstva, jer je samo u zadrugarstvu spas čovečanstva i jedini put ka uspehu;
2. Zadrugarstvo udružuje sve lјude, bez obzira na veru i narodnost. Zato nijedan zadrugar ne treba u Zadrugu da unosi klasnu ili versku borbu, već treba da bude prema svakom lјubazan, nesebičan, iskren i predusretlјiv;
3. Nikada neuobražavaj da si mnogo učinio za napredak zadrugarstva, već uvek i dalјe radi kao da za njega nisi ništa učinio;
4. Samo zadrugarstvo radi u korist članvoa Zadruge. Pokoravaj se stoga zadružnim zakonima, pravilima i zaklјučcima;
5. Poštuj svoju Zadrugu i brata zadrugara, pa ćeš i ti srećan i zadovolјan biti
6. Ne ubijaj ugled Zadruge, već razvijaj zadrugarsku lјubav medju zadrugarima, jer bez te osnove zadrugarstvo je uopšte nemoguće;
7. Ne čini nikada nikakve prestupe, već se pokaži da si primeran građanin i pravi zadrugar;
8. Raduj se svakom napretku svoga brata zadrugara, jer će i na tebe doći red. Zapamti da je zadrugarstvu cilј da preobrazi svet i oslobodi ka krize i nevolјe;
9. Slušaj svaku zadružnu i dobru pouku, jer će ti ona doneti samo kristi i nikad štete;
10.  Nikad ne zaboravlјaj svoju dužnosti prema Zadruzi, jer će ti Zadruga doneti i za tebe i tvoje druge – zadrugare pogrpmne i neizmerne koristi i blagodeti;

Izvor: Zadružni kalendar ,,Glavnog saveza zemlјoradničkih zadruga’’ za prostu  1933. Godinu;

           Komentar autora knjige ,,SUDBIAN ODUZETE IMOVE’’ B. GULANA: Očito je da su ovi zadružni principi ,,zaboravlјeni’’ u trci za brzom zaradom. To je i najbolјi dokaz da se privatizuje privatna imovina (zadružna). To se radi u trci za bogatstvom, pa novog vlasnika dobija imovina koja već ima titulara! Zaboravlјeni su ovi zadružni principi koji važe u celom svetu!

          Zadruge u svetu predstavljaju ekonmsku okosnicu o(p)stanka na selu. Pored velikih ekonomskih potencijala, na selu u Srbiji se i danas teško živi. Sela se decenijama prazne, čak i gase i nestaju sa mape naše države. Mladi ljudi odlaze u potrazi za boljim i udobnijim životom, i to je proces koji dugo tzraje i koji ne može u potpunosti da se zaustavi, ne samo u Srbiji. I svet ima ruralne sredine, ali se to ne primeti ako se živi u njima. Jer, oen su uređene za život u njiam dostojan čoveka. Ali, zbog lošeg života u sredinama narod neće da ostaje u selima da živi. Sela u Srbiji je ukinuo čak i sam Ustav, pa po njemu nema nijednog više sela. Postoje samo naseljena mesta!

Zadrugarstvo u svetu

          Koliko je udruživanje značajan svetski proces i trend za visoki respekt, najbolјe ilustruju sledeći podaci: na planeti Zemlјi udruženo radi i posluje blizu milijarda zadrugara koji su organizovani u više od 750.000 zadruga. Procenjuje se da je oko tri milijarde lјudi povezano, na razne načine, sa radom zadruga. Zadruge obezbeđuju više od 100 miliona poslova širom sveta, što je za 20 odsto više od multinacionalnih korporacija. U sklopu prednosti zadruga, posebno treba istaći i veoma značajnu otpornost i takozvanu elastičnost zadruga na udarce i globalne ekonomske i finansijske krize.

          Najstariji oblik zadrugarstva su svetu sukućne zadruge, koje su pre više hilajda godina nastale na krovm srodstvu i zajedničkoj svojini. Ima ih kod Slovena, Germana i drugih naroda. Prvi poznati  tržišni oblik zadruge – kolegije pojavljuje se u Starom Rimu. Iz njih su nastali cehovi i gilde (zanatska i trgovačka udruženja). Zadruge su kao ekonomske organiazcije, tvorevine epohe kapitalizma, nastale u njegovoj višoj fazi, sredinom XIX veka. Izvorno, to je pokret sitnog kaptiala. Prve zadruge formirali su sitni robni proizvođači – zanatlije i trgovci.

           U definiciji o zadrugama postoji prilično nepreciznosti. Dok nekii autori zadruge definišu kao preduzeća, drugi ih vide izričito kao uruženja. U svakom slučaju, korisno je upoznati se s npojmovnim odredjenjem o zadrugama, jer to otkrivf i način na koji su se razlilčiti društveno – ekonomski sistemi, državna uređenja i sami zadrugari odnosili prema udruženju.

           Trgovinski zakon donet je 1875. godine u Ugarskoj, koji je bio osnova za osnivanje zadruga u Vojvodini. Do Prvog svetskog rata, zadruge su definisane kao ,,društva koja imaju neograničeni broj članova, nastals da uz zajedničko vođenje poslova (preduzeća), a na temelju uzajamnosti unapredi kredit, privredu i gospodarski rad svojih članova“.  U važećem Zakonu o zadrugama Republike Srbije, koji je usvojen u Narodnoj Skupštini RS 29. decemba 2015. godine (čl 2) o pojmu zadruge je zapisano: Zadruga je pravno lice, koje predstavlja poseban oblik organizovanja fizičkih lica  (u daljem tekstu): zadrugara) koji poslovanjem na zadružnim principima ostvaruju svoje ekonomske, socijalne, kulturne i druge interese i koji upravljaju i kontrolišu poslovanje zadruge“.

Prva zadruga u Ročdelu, treća u Bačkom Petrovcu

      Prvu (savremenu potoršačku) zadrugu u svetu osnovalo je 28 nezaposlenih ročdelskih tkača krajem 1844. godine u malom mestu Ročdelu u Engleskoj. Time je označen početak nove ere – savremenog udruživanja. Godinu dana posle osnivanja zadruge ročdelskih tkača, 1845. godine u Sobotištu, u Slovačkoj, osnovana je druga zadruga. Prva zadruga na teritoriji današnje Srbije osnovana je u Petrovcu (danas Bački Petrovac) u Vojvodini, 1846. godine – samo dve godine posle prve zadruge u Ročdelu, kao treća zadruga na svetu! Njen osnivač bio je evangelistilčki kapelan Štefan Homola, okupio je Slovake, koji su imali visoko razvijenu zadružnu svet. Organizovali su se u zadrugu prvenstveno radi samopomoći, udruživanjem novca.

           Zadruga u Bačklom Petrovci je zemljoradnička kreditna zadruga netipitičnog oblika, čiji se rad zasnivao na načelima dobrovoljnosti, ravnopravnosti muškaraca i žena, politike i religiozne neutralnsoti. Imovinu zadruge su činila sledeća tri dela: osnivački ulozi, nedeljni ulozi i naplaćene kamate na pozajmice koje ja zadrugama davala članovima. Članovi zadruge morali su da poštuju određena moralna načela, pre svega, principi poštenja, koji se prvenstveno ogledao u izvršavanju fiannsijskih obaveza prema zadrugzi – u plaćanju udela štednih uloga i kamata. Zadrugari su neograničeno i solidarno bili jemci za obaveze zadruge celom svojom imovinom. Prva zadruge na teritoriji današnje Vojvodine značajno je i po svojim autonomno i pionirski formulisanim, zadružnim principima, koje je kasnije usvojio 14. Kongres Međunarodnog zadružngo saveza u Londonu 1934. godine, kao autentične principe zadružnog rada. Danas po važećem zakonu o zadrugama u Srbiji nema osnivanja štedno keditnih zadruga, što nije dobro! Srbiaj je daqns i po tome, naanvo u negativnom smislu, jedinstvena u svetu.      

                                                                                                            (Autor je publicista)