Србија има најзагушљивији БДП у Европи

Да би лакше разумели шта значи исказ у наслову, и они који нису одмакли даље од читања стрипова у основној школи, неопходно је да се послужим сликовитим изражавањем. Најчистији БДП ствара се у умном делу услужног сектора, у ИТ и консултантским услугама, где се при стварању додате вредности користи само рачунар, који се напаја, по могућству, електричном енергијом из обновљивих извора. Најзагушљивији БДП се ствара уколико се запали роштиљ и произведене пљескавице и ћевапчићи продају по цени мало већој од набавне цене употребљеног меса (и соје). Они старији од 25 година могу се присетити маја 1999. (уколико нису били на борбеним положајима) када су Београђани пекли на отвореном залихе хране из замрзивача, јер су нам наши велики пријатељи Американци уништавали трафо станице. Производња БДП-а је била минимална (претварање залиха у готов производ) а загађење ваздуха големо. Да не улазимо у племенитост загађења које су направиле бомбе са осиромашеним уранијумом и пламен од бомбардованих објеката.

Термоелектране, железаре и ливнице представљају хиљаде и милионе роштиља који горе истовремено.

Највећи загађивачи ваздуха у Србији су лигнит који се употребљава у термоелектранама, грејање становништва и институција на дрва и угаљ, и индустријски произвођачи у Бору, Смедереву, Панчеву и другим местима где се у ваздух испуштају велике количине отровних супстанци. БДП који се ствара у Бору и Смедереву је релативно мали (годишњи фонд зарада запослених умањен за губитке у пословању), а у Панчеву и не постоји (уколико је губитак капитала већи од фонда зарада – нисам проверио, и ја волим више да читам стрипове), али је произведена количина отровних гасова толико велика да гони људе на протесте. И у Београду има свакаквих смрадова али су нас корона маске делимично спасиле од директних ефеката удисања и тровања. Укупно загађење у свакој земљи зависи од распореда економских активности, да ли више роштиљају или мозгају, и од пореза на загађење и инвестиција у заштиту животне средине.

Скоро све европске земље се труде да смање количину емитованих штетних гасова, а ЕУ као кровна институција уводи и порезе како би се тровачи ваздуха натерали да смање количину произведених отрова, или да иселе производњу у земље са мање ригорозним законодавством, каква је Србија.

У бази података нема Албаније, Босне и Херцеговине и С. Македоније, па је могуће да је нека од ових земаља скривени шампион у загушљивости БДП-а. Али, сада нам то није важно, битно је да смо и ми негде шампиони.

РЗС је објавио саопштење о емисији штетних гасова (линк) у 2018. У бази Евростата у позицији окружење (линк) могу се наћи 24 податка, појединачни и збирни, о количини загађивања ваздуха у тонама и условним јединицама мере, за 2018, или ако нема ње, за 2017. Податке за Србију сам користио из базе Евростата и они се добрим делом односе на 2014, али има и упоредивих из 2017.

Када већ нисам био лењ да формирам базу са 24 података, три збирна и остали су појединачни, у оригиналној јединици загађивања и у условној јединици, додао сам и податке о броју становника, о БДП-у, и површини, а како бих упоредио релативно загађивање ваздуха у Србији са другим земљама, по становнику, по јединици БДП-а и по квадратном километру.

Србија би (без података за КиМ) удајом за ЕУ у мираз донела и 1,56% становника, али само 0,32% БДП-а по текућем курсу (јер имамо само једну петину просечног у ЕУ), док би по куповној снази донела 0,62%.

Унела би у брак и ваздушни простор у коме би донела и 1,05% гасова који стварају ефекат стаклене баште (Greenhouse gases), 3,86% ацидификујућих гасова и 1,5% реактаната озона (Ozone precursors). Мада имамо само 20% европског БДП-а по становнику првих гасова имамо 67,4% од европског просека, 247,8% других и 96,5% од трећих.

У ЕУ се у просеку годишње по становнику испусти 8,9 тона гасова који стварају ефекат стаклене баште, 37 килограма ацидификујућих и 46 килограма реактаната (прекурсора) озона. У Србији се по становнику произведе по 6 тона првих и по 93 и 44 килограма других и трећих.

Пошто имамо за 16,6% мању густину насељености од  просечне у ЕУ, то коригује наниже наше показатеље о загађењу по становнику на загађење по км2 код првих гасова на 56,2% од просека у ЕУ, на 206,6% код других и 80,5% код трећих.

Густина насељености становништва има велике распоне, од ненасељених подручја, оних са пар становника по км2, па до урбаних центара где може да достигне и преко 50.000.

Жаришта загађења у Србији, као што су Бор, Смедерево, Панчево и Обреновац, имају неколико пута веће показатеље и по становнику и по км2, у односу на просечне за ЕУ или за Србију.

Незгодно је када овај БДП доведемо у везу са загађењем. У Србији је код првих гасова оно 3,3 пута веће од просека у ЕУ, код других 12,2 пута, а код трећих 4,7 пута!

За један милион евра БДП-а у ЕУ се у просеку произведе 295 тона првих гасова, 1,2 тоне других и 1,5 тона трећих. У Србији се, за исти милион евра БДП-а, произведе око 1.000 тона првих гасова, 15,1 тона других и 7,2 тоне трећих.

Веће загађење првом групом гасова има само Бугарска, док смо код друге и треће групе убедљиви европски шампиони.

Код друге групе, да их стриповито назовем „сумпороидима“, на другом месту је Турска, са само 6,5 тона по милиону евра БДП-а и она упућује на могућност да су нам једина права конкуренција БиХ, Албанија и С. Македонија.

Код треће групе „озонатора“ након Србије са 7,2 тоне је Данска са 4,9 тона и тешко је замислити да смо у нечему још за готово 50% испред ове напредне европске земље. Воће да не рачунамо. А и оно се, јадно, гуши од ових загађивача ваздуха.

На овде написано и у табели изложено додао бих питања читаоца материјала у радној верзији: колики су скривени трошкови боловања, смрти, болничког лечења… Подаци кажу да око 6.000 људи годишње у Србији умре  од загађења, а колико је то болесних, на лечењу јако скупим лековима, колико инвалида? Ко би могао да одговори на ова и слична питања? Ипак ја више волим мудрости из стрипова, попут „ако желиш побиједити, не смијеш изгубити“. А ми смо код ових гасова велики шампиони.

Да би се живело у спокоју и у срећи морају се избећи било каква поређења, са првим комшијом, са колегама на послу, са другим државама. Србија је најлепша земља на свету, није баш најчистија, али у њој живе добри људи.