Однос фонда пензија и зарада и њихова вредност по становнику, јун 2020.

У јуну 2020. исплаћено је нето зарада у износу од 129,8 милијарди динара и пензија у износу 47,1 милијарди динара, те је удео пензија у зарадама износио у просеку 36,3%.
Најнижи однос имали су Нови Сад (25%), Београд (27%) и Сремска област (31%), што значи да су јавне финансије у овим областима (заправо, само у Новом Саду) биле еманциповане: није био потребан трансфер фонду ПИО како би се надоместио недостатак доприноса. То за све остале области не важи.
Најнеповољније односе пензија и плата имале су Зајечарска област (68%), Нишавска (55%) Западнобачка (52%) и Јужнобанатска област (49%).
На нивоу општина најнеповољнији однос имало је Барајево које је једина општина са већим фондом пензија од плата, и то за 42%. Четири петине пензија покривено је из трансфера фонду а само једна из локалних доприноса. Више од две трећине пензија из трансфера је исплаћено и у Прибоју, Сврљигу, Новој Вароши, Житорађи и Гаџином Хану.
Насупрот њима је, уз Нови Сад, пет београдских општина (Савски венац, Стари град, Врачар, Нови Београд и Сурчин), Пећинци, Стара Пазова, Црна Трава и Прешево, које су имале приходе од доприноса веће од издатака за пензије. У свим осталим општинама у Србији били су неопходни трансфери како би се исплатиле пензије и то до две трећине потребног износа.
Када се у однос ставе фондови плата и пензија са бројем становника највеће приходе из ова два извора имали су становници Београда (40.915 динара по становнику) и Новог Сада (35.487) а најмање Нишавске области без Ниша (14.613), Пчињске (14.642), Рашке (15.466) и Јабланичке области (15.526).
Ови подаци су у складу са обрачуном БДП-а по становнику по областима Србије.