Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
… Почетком 7в насељују Југославени полуоток, како уопће и сву римску Далмацију. Од Неретве до Ријеке дубровачке уз море стварају област Захумље, којој припада полуоток Рат све до г 1333.
Југославени запосјеше насеобине, у којима су Римљани живљели. Тако се може хисторијски утврдили, да је мало села на полуотоку створено од доласка Југославена до данас. Готово већина села воде свој опстанак из римског, ако не из ранијег доба.
За владања великог захумског кнеза Михаила Вишевића спомиње се Стон и стонска бискупија у почетку 10в.
Концем 10в настаје прво српско краљевство у Дукљи, које се протегне од Бојане на запад до Неретве, са главним градом Скадром. Дукљански (зетски) краљеви оставе нетакнуту област Захумље, којој је од 10в главни град Стон, у ком су владали „захумски кнезови“ у краљево име. Г1168 доспије зетско краљество под Рашку. Тако и Захумље потпадне под Рашку и оста под Србијом до г1325. Ове године за владања Стевана Уроша трећег Дечанскога освоји босански бан Стјепан Котроманић Захумље и припоји га босанској држави. Стеван Немања именује свог брата Мирослава „захумским кнезом“ у Стону. Иза њега владаху његови наследини и остали захумски кнезови у Стону до г1333 када га купише Дубровчани у босанског бана и у краља Стевана Душана.
За доба захумских кнезова у Стону не бијаше Стон гђе је данас, него јужније, гђе је тзв „стари град“; у њему су кнезови имали двор, војску и морнарицу у стонском залијеву. Дворац захумских кнезова био је на Главици, гђе је црквица Св. Михаила из 8в. Она је дуга око 4 а широка око 2,5м, у источном је стилу са избочинама, са трансенама на прозорима и голубицама на ступићима; унутра су сачуване три бизантијске иконе у наравној величини. Зацијело је ова црквица касније постала задужбина захумских кнезова, можда истих Немањића. Ова је црквица најгласовитија прадавна грађевна реткост у цијелој држави и један од најљепших умјетничких остатака источно – православне цркве у Захумљу.
У ово доба бјеху на полуотоку двије жупе: стонска у Стону, која је сезала до Ријеке дубровачке уз море и рћанска за брдовити дио полуотока у Жупању Селу.
Почевши од захумског кнеза Мирослава Немањића стадоше се Срби насељавати по полуотоку. Католичка вјера пропада концем 12в, а почме се ширити православна, особито „босанска црква“ или богомилска вјера.
За захумског кнеза у Стону Петра Немањића, сина Мирослава, оснује његово рођак Св. Сава „захумску епископију“ – „в храме пресветлије Богородице в Стоне“, године 1219.
Врло је важна повеља Стевана Првовјенчанога из г1222 којом дарива светобогородичној цркви на острву Мљету: „Јањину са црквом св. Стјепана, Поповулуку са црквом св. Ђорђа, а међе су им Жуљана од мора до мора и Моторужнице од мора до мора. У Стону цркву св. Николе“.7
Из ове повеље видимо, да су назад 700г постојала ова народна имена за споменута села. Наравски је да нијесу ова села настала г1222, већ су морала и од раније постојати.
Хисторија биљежи, да су законски кнежеви Петар и његов насљедник Тољен били богомили. Иза њих кнежеваху у Стону захумски кнежеви Андрија, Радослав, Никола, па најзадњи Бранивој.
Како на полуотоку настаде католичке вјере, по писању дубровачих хисторијографа, полуоточани бијаху већином богомилске вјере, а мањина бијаше православне. Остатака православних цркава има много диљем полуотока, које народ зове „српске цркве“. И народна традиција живо памти кад је Рат био „старе руке“ или „грчке вјере“. Једнако има остатака богомилских гробова, од којих су неки са штитовима, мачевима, звијездом и полумјесецом (у Црној Гори, Особљави, и Потомју). У Црној Гори је сачуван гроб неког богомилског војводе из 13в са штитом, мачем, полумјесецом и звијездом. Наоколо плоче је бордура, урези. На челу гроба је богомилски наглавак, у форми крста без горњег дијела. Овај надглавак је изванредна ријеткост, јер је ово једини сачувани примјерак у цијелој држави.
У Стону је сачуван кип св. Петра, са ћирилским словима из 12-14в са цркве св. Петра, која је срушена. У Стону има више рушевина бивших српско-православних црквица.
Г 1325 освоји Захумље с полуотоком Ратом босански бан Стеван Котроманић и тако ово са полуотоком дође под босанску власт.
Након 8г босанске владе над полуотоком, купи га дубровачка република г1333 посебном повељом у босанског бана и посебном повељом у краља ДУшана Силнога.
Доласком полуотока под дубровачку власт настају важне промјене на њему. Дубровчани нађоше само Србе богомилске и православне вјере на Рату.
Дубровчани најприје отеше својом суверенском влашћу све земље полуоточанима и тако по систему оних времена раздијелише међусобно полуоток, као феудална господа, створивши на полуотоку од слободних полуоточана своје кмете. Наравски, да многи старорћански племићи, а и велики дио пука, не хтједе се прилагодити овом новом стању, те се доста полуоточана исели у Захумље. Остадоше најсиромашнији, који се признаше кметовима гаспара дубровачких.
Ну још јачу буну производе на полуотоку вјерско питање. Дубровчани су хтјели одмах покатоличити богомилске и православне Србе на полуотоку, пославши калуђере из Стона г1335 и прогањајући православне попове (Братослава и Илију у Стону, те Милата у Груди). Доведоше католичке мисионаре фрањевце, да обраћају народ по полуотоку на католичку вјеру. Старорћани бијаху отпорни и побунише се г1346-7 те 1362-3. Усљед ових вјерских буна, исели се много рука у Захумље; а Дубровчани мног потјераше са цијелим обитељима са полуотока.
Ради увађања кметског система и ових верских буна готово опусти полуоток Рат.
Дубровчани увидевши, да је нестало пучанства на полуотоку Рату, почеше расписивати награде онима, који се населе на полуоток. Исада у 14в може се категорички утврдити, да нестаје старосједилачких п са стонског Рата.
Г1371 пишу угарско-хрватском краљу: наши сељаци на полуотоку дођоше из Србије, и пошто бијаху православне и богомилске вјере, како је и њихов жупан Никола Антомановић покрсти смо их на католичку вјеру већи дио. Г1386 насељују Дубровчани Србе из Србије и из источне Босне у Стон и околицу, о чем обзнањују њихове бивше владаре. Ови су Срби бјежали испред Турака у Приморје. У 15 и 16в имамо више пута, кад се Срби, особито из Херцеговине, бјежећи пред Турцима, насељују на полуоток.
Овим новим насељима долази опет српско пучанство на полуоток Рат, те оживљује богомилска и православна вјера, која потраја до готово 17в на полуотоку.
Треба споменути, да су разне болести, епидемије и куге од 14-19в таманиле с на полуострву Рату. Страдао је полуоток и од гусара морских и хајдука, особито у 17в за кандијског рата.
Од највеће је важности кметски одношај пучанства.
За доба српских влада и босанске владе на полуострву Рату тежаци бијаху властити господари својих земаља, а овај нам хисторијски факат доноси архиви дубровачки.
Дубровчани, кад г1333 купише полуоток Рат, раздијелише га међусобно iure dominiae potastatis у разна феудна добра. Законом одредише, да они полуоточани, који желе остати даље на полуотоку, могу да остану, али само како кмети дубровачких „госпара“. Тко неће под тим увјетом, треба да сели са родне груде, са полуотока Рата. Већина се полуоточана исели, а дио их остаде као кмети дубровачки.
Ови кметски одношаји остадоше на полуострву од 1336 до 1808г до пада републике дубровачке. Од 1808-1814, за француске окупације, и од г1814 даље за доба ауструјске владе, која је законима уништавала кметски одношај и ишла доњекле на руку кметима, велика се већина искупила у госпара.
Кмета нема више и бивши кмети ће сада да доврше своје бивше кметске одношаје.
Кметсво у дубровачкој републици било је ужасно. Кмет је обрађивао земљу власности госпара, којему је давао половицу прихода, одатле му име „половник“. Дубровачки закони зову „dare ad polovizzam“, да тина половицу, онај акт предаје земље кмету, кад га гаспар увађа у кметски одношај. Кмет није смио располагати земљом, кућом шумом, уопће никаквом непокретнином. За кућу морао је давати „особну работу“ од 90 дан на годину. За вртле морао је давати „поклон“, који се састојао од козлића, 10 јаја, сира, кокошију итд. За брање шуме, купљење листопада и сушња морао је давати „свињски дар“, главу од свиње и бутине.
Морао је давати женско чељаде у службу госпару, по вољи овога. Овај терет укине Аустрија 1815г.
Полуоточани су, дакле, преживљавали осим вјерских и ове економске борбе, те је положај кмета на полуотоку био гори од оних у Босни, под Турцима, с том разликом, да овамо није било клања, ни војничких операција…
На концу ћемо споменути, да на полуотоку има преко 50 обитељских презимена, како нпр у Гружи у Србији, а има петнаестак назива села и мјестима у Гружи, као на полуотоку. Ово је ванредни случај сличности између једног краја Шумадије и Рата. Фамилијарна имена ће се донијети у посебном дијелу ове радље, па се могу упоредити са оним у Гружи. Навести ћемо нека имена мјеста у Гружи и на Рату: Бара село – Бара село у Јањини на полуострву, Бачина село – Бачина обитељ у Црној Гори, Белопоље – Бијело Поље код Кучишта,, Драча село, Драче Лука код Јањине, Дубрава село у Црној Гори, Лука – Лука село у Ходиљама, Матаруге – Матеружнице код Јањине, Павићи село – Павићи у Кутима код Стона, Трстеник – Трстеник на полуотоку, Жупа – Жупа на полуотоку, Богићевићи – Богићевићи село у Бријести, Ковачевићи – Ковачевићи село у Вигњу, Лазићи – Лазићи у Сресеру, Витковача – Витковићи у Поповој Луци, итд.
Сеоске Крснице или фесте од села. Док су на полутоку биле вјере богомилска и православна, разне обитељи славиле су славу, крсно име. Када их Дубровчани покатоличише, нестаде појединачне славе, а остаде за цијело село једна слава, а остаде цијело село једна слава, коју зову нека села „крсница“, а нека „феста“… Јасно је да је крсница од старина на полуотоку.
У очи сеоских крсница пале се у вечер огњи тзв „краљи“, бремена зеленог грмља, која се ужижу, на зато ограђеном мјесту. Црквена сеоска звона „славе“ тј не звоне, већ се клеца језиком звона о оклоп звона. То се ради иначе о великим свечаностима, као о Божићу и Ускрсу. Пуца се из пушака и мужара, вију се заставе, свира се на лирицу или хармунику, младост пјева по селу. Свијет се закупља око „краљева“.
А) Стонска опћина
1. Стон
У Стону је била школа за глагољаше свећенике у 14в. У Стону се чува кип Св. Петра са ћирилиским писмима, узидан у лужу цркве Госпе од Навијешћења, гдје су и прастара звона.
Свећаност у Стону је „крсница“ Св. Либеран; тада је дернек гдје народ плеше старинско „стонско коло“ у народној ношњи.
У Стону се много обитељи измијенило. Дубровачки архив доноси нам доста обитељи у 14в па и друга врела; а тих је породица нестало. Стон је страдао од потреса, куге, болести и хајдука.
У Стону Великом давно су се доселиле п: Франушић 3к из Луке (околица); Гучић 1к из Малог Стона; Милас, 1к, Вукас 3к, Радулић 1к, Делаведова 1к, из непознатих места; Фереџа 1к из Малог Стона; Лехо 2к и Крешић 2к из Чесовинице; Брача 2к и Радић 1к из Бродаца; Радић 1к. Ова је обитељ насељена г1366 на Броце. Једна је од најстаријих обитељи на Рату.
У новије доба су дошли:
Матић 1к из Херцеговине пре 100г;
Бурмаз 1к из непознатог места пре 40г;
Фицовић 2к из Ходиља;
Мекишић 2к из Луке Ходиљске;
Миловчић 3к из Ошјега;
Миловић 2к из Скрадина;
Илинарић 5к из Часовинице;
Стојановић 3к из Конштара;
Павловић 2к из Херцеговине;
Брук 1к из Хрватске пре 70г;
Егекер 2к из Аустрије пре 70г;
Брајковић 1к из Госпића (Хрватска);
Влахушић 2к из Штедрице;
Вукашин 2к из Ходиља;
Шкрабо 1к из Конштара;
Лутман 1к из Задра;
Фардић 1к из Солина;
Бушко 1к из Чесовнице;
Клис 1к из Лисца;
Краљ 1к из Малог Стона;
Љубан 1к из Дубровника;
Мамут 1к из Цариграда;
Маркони 1к, из Сплита;
Мариновић 1к из Столива (из Боке);
Морђин 1к из Смоковљана;
Михлинић 1к из Чесовинице;
Шаин 1к из Дубровника;
Влашић 2к, Варезић 1к и Заер 2к из Поникава;
Пјеротић 1к из Трогира;
Царевић 1к из Мајкова (код Сланога);
Јерић 1к из Трпња;
Перић 1к из Бродаца;
Иванишевић 1к из Височана;
Роко 1к из Дола;
Кораћ 1к из Дубе;
Шуљак 1к из Подклобука (у Херцеговини),
Маргета 1к из Мостара;
Делаћ 1к из Госпића;
Матричевић 1к из Дубровника;
Катић 1к из Херцеговине;
Сладе 1к из Малог Стона;
Томић 1к из Бољеновића;
Антумца 1к из Ходиља;
Дема 1к из Скадра.
И Мали Стон има посебну паробродарску станицу, јер лежи на Малом Мору. Има посебну жупу, док су сви остали уреди у Стону Великом који је удаљен 10 минута. Крсница у Малом Стону је Св. Ана и Св. Антун.
Староседеоци су: Гучић 3к; Грбић 2к и Фереџа 2к;
Досељени су, од пре 100г:
Бандур 3к и Сладе 4к из Смоковљана;
Меди 4к из Трпња;
Павловић 4к из Херцеговине;
Краљ 2к из Малог Воза;
Герица из пељешке опћине;
Шишина 2к из Тачисника;
Симат 1к из Малог Воза.
Досељени су пре 90г:
Брбора 1к из Дола;
Катичић 2к из Смоковљана;
Хихар 1к из Домикава;
Друшковић 1к из Рачишћа (с Корчуле).
Примић 2к дошли су из Ходиља пре 60г, а у Ходиље дођоше из Дубровника давно.
Глунић 1к из Лисца.
У новије доба су дошли: Војводићи 1к из Височана, назад 70г.
Пре 50г су се доселили: Баркиџија 2к из Лисца; Кораћ 1к из Дубе; и Михочевић из Конштара.
Пре 40г су дошли: Машкарић 2к из Малог Воза; и Јелавић из Муча.
Брболежа 1к дошао је из Височана, пре 30г.
Лучић 1к, дошао је из Штедрице пре 26г.
Штарк 1к дошао је из Ческе недавно.
2. Ходиље (Стон)
У Ходиљу је крсница Никољдан и Ивандан (Иван Крститељ).
Староседелачке обитељи су: Бајурин 11к, Криле 7к, Фицовић 6к, Антуница 4к, Кокатић 3, Гарбин 2к и Мјеховић 2к. Пре 150г доселили су се: Вукашин 3к из Клека; и Дело 2к из Ошљега. Доселили су се из непознатих мјеста прије 100г: Љубић 2, звали су се Тупановић; Глунчић 2к, Цар 1к; и Дражета 1к. Кулунџија, 12к дошао је давно из Подимоча.
Новији досељеници су: Друпољић 1к из Вргорца пре 70г; Главинић 1к из Бабина Дола (код Граца у Херцеговини) пре 60г; Мариновић 1к из Корчуле пре 50г; Китин 1к из Граца (Херцеговина) пре 40г; Дурачић 1к из Клека; и Пркут 1к из Попова Поља пре 30г.
Б) Мало Село
Крсница је Видовдан.
Старосједелачке обитељи су: Мемунић 3к, Мјеховић 2к и Џорић 1к.
Досељеници су: Бајурин 1к, из Ходиља; Дужевић 1к из Корчуле; Влахушић 1к из Штедрице; и Вукашин 1к из Дубраве у (Црној Гори код Јањине, у рату 1917).
В) Лука
Крсница је Видовдан и Стјепандан.
Старосједеоци су: Франушић 10к, Мекинић 5к; Хајтиловић 2к; Товарац 2к; Крешић 1к; и Хаусовић 1к, Љубић 1к, доселио је се из Чесовинице.
Г) Русан
Крсница је Мала Госпа.
Староседелачке породице су: Сабљић 3к, Дрцеља 2к, Колендић 2к; и Беговић 2к.
3) Дуба
Село лежи на обали морској, у залијеву Бјелавици. Сељаци се баве пољодјеством и рибарством. Већина су кмети. Крсница је Госпа од Зачећа и Никољдан. Старосједиоци су: Корач 4к; Баловић 2к; Путница 2к; Соко 1к; Вулић 1к; Михочевић 1к и Ђате 1к. Бантовић 1к, доселио је у новије доба из Данчања.
4) Чесовница
Чесовница лежи с јужне стране брда Зјата, над стонским пољем. Село је збијена типа. Сељани се баве пољодјелством и рибањем. Рађа ту и трешања. Има два комшилука: Индија и Крешићи, као и мање село Кута.
Крсница је Илиндан и Мратиндан.
Старосједеоци су:
Млинарић, 11к; Жиле, 5к; Љубић 5к; Розић 5к (у комшилуку Индији); Кужумиловиж 4к; Лехо 3к; Копаница 3к; Крешић 2к (у комшилуку Крешићима); Поланда 2к; Бушко 2к; Михлинић 1к; Бено 1к и Дишипуло 1к; Криле 1к, дошао је из Ходиља пре 40г.
У селу Кутима је крсница Јурјевдан. Ту живе: Павићи 5к, који су старосједеоци; и Милинарић 1к, који је дошао из Чесовнице.
5) Броце
Броце лежи у великостонском залијеву. Становници се баве рибарством и пољоделством. Има мањих села засебних, која спадају под главарство Бродаца: Бижах, Храсно, Кобаш и у најновије доба Пржине.
Село Броце је основала 1364 дубровачка влада, да буду стражари, који ће стражарити над каналом. Крсница за Броце, Бижањ и Храсно су Свисвети, а за Кобаш Госпа од Кармена.
А) Броце
Радић, 2к. Насељени су г1366 од дубровачке владе из Захумља два брата Милошевића, Прибислав и Радић. По Радићу (Ратку) прозове се племе Радић. Ово је једна од најстаријих обитељи на Полуотоку. Бијаху богомилске или православне вјере, пак их Дубровчани покатоличише. Булићи 2к су од давнина. Иза Радића најстарија су обитељ. Бача 4к су такође од давних давнина. Перић 3к, насељени су из Деброва у Херцеговини. Влашић, 3к дошли су из Кобаша у Славонији.
Новије досељене обитељи су:
Борба 3к из Дола, (околица); Лапачина 3к из Жупе дубровачке; Бјеланчић 2к, из Кобаша, 1862г.
Боначић 2к из Милне (са Брача); Лончарица 1к из Храсна 1904. У Храсно су дошли из Дола; Миловчић 2к из Стона 1920.
Б) Бижањ
Бача 1к су дошли давно са Бродаца. Лучић 2к су из Замаслине (околица). Мрлаис, 1к је дошао из Поникава г1896.
В) Храсно
Облизало 1к, дошао је давно из Ошљега. Лончарица, 1к из Дола. Дуждевић 1к, доселио се из Поникава 1896. Шуљаковић 1к, дошао је из Херцеговине 1917.
Г) Кобаш
Доселили су се:
Билић 3к из Имотскога; Влашић 2к из Бродаца (поријеклом је из Славоније). Стојановић 1к из Конштара 1879; и Миловчић 1к из Стона пред 25г.
Д) Пржине
Пркачин 2к, населили су се из Херцеговине као сточари прије 15г. Баве се и виноградарством.
Ђ) Мађулети
Крстић 1к, насељени су из Херцеговине 1916г.
6) Поникве
Поникве су село стонске опћине. Село је састављено од четири одломка, и то: Бољеновићи, са комшилуцима: Метохија, Горње Село и Бољеновићи; Б) Спараговићи са комшилуцима: Спараговићи, Лединићи и Марићи; в) Забрађе и Г) Данчањ.
Поникве леже у ували, коју ограђују брда са јужне и сјеверне стране. Ту имају три врела живе воде.
У понквама се гоји бухар, трешње, маслина и лоза. До недавно су се у Пониквама бавили сточарством. Они још једини носе народну ношњу на полуотоку.
Старине. Ту је црквица св. Јурја из 12в у источном стилу. Налази се богумилских гробова. Има рушевина Градина, дубровачка кула.
А) Метохија
Крсница сеоска је Тудорице (Тодоровдан)
Франковић 4к. Веле да су поријеклом из Босне и населили су се пре 500г у луку Прапратно, и одатле у Метохију. Двије су обитељи зову Франковић-Жиле.
Од старине су: Розић 7к, од којих се зову три обитељи Дедовић Розић; Чурлин 1к; Шурковић 1к; Цар 1к и Гузин 1к.
Досељени су: Мрлаис 1к из Бољеновића; Витковић 1к из Бријесте; Вуковић 1к, и Херцеговине прије 60г; Даничић 1к из Граца у Херцеговини пре 40г; Катић 1к из Херцеговине прије 25г.
Б) Горње Село
Од старине су: Варезић 6к; Баровић 2к; Андровић 2к; Хладило 2к; и Пековић 1к. Лединић 1к, дошао је из Спараговића. Крсница је Младенци.
В) Бољеновићи
Крсница је Лучиндан и Свисвети само за некоје куће.
Породице. Од старине су: Мрлаис 8к. Неки веле, да су поријеклом Французи; Милош 2к, Бајо 2к; Лучић, 2к; Влашић 2к; Томић 2к.
Доселили су се: Хладило 2к, из Горњег Села; Квестић, 1к, Карач 1к и Бигунац 1к из Спараговића.
Г) Марићи
Крсница је Ивандан.
Од старине су: Караћ 2к; Бријешка 1к; Вукас 1к.
Доселили су се: Лучић – Хаџија 2к, давно из Чепикућа; Дреждевић-Гарбин 2к из Жрнова (с Корчуле); и Вулетић 1к из Херцеговине.
Д) Јединице
Крсница је Свисвети.
Досељени су: Лединић 5к; Божина 1к, давно из Херцеговине. У новије време су дошли; Дедовић 1к и Пешкура 1к из Забрђа.
Ђ) Спараговићи
Крсница је Никољдан.
Од старине су: Перовић 5к; Блитвић 4к; Квестић 2к; Крешић 2к; Вукас 2к; Водопија 2к; Цвјетановић 2к; Дедовић – Томић 1к; Лучић-Влатковић 1к; Бигунац 1к; и Морџан-Прлагузић 1к.
Досељени су: Росић 1к из Метохије; и Томаш 1к из Шипана, у новије време.
Е) Забрђе
Од старине су: Радић 6к; Пинчевић 6к; Пешкура, 2к; Властелица 2к; Дедовић 2к; и Бакош 1к, Баутовић 2, дошли су из Данчања пред 76г.
Ж) Данчањ
Од старине су: Бан 1к; Радетић 6к; Бантовић 6к; Пречевић 2к; Шатара 2к; Димак 1к; Баловић 1к; и Буриш 1к.
Досељени су: Вукас 1к из Спараговића пре 75г. Вукасовић 1к из Граца у Херцеговини пред 75г. Вухач 1к из Бријесте пред 50г.
У Пониквама има највише старосједелаца. Ту се не насељују новији дошљаци, јер нема великог поља и не може се развити особито господарство. С тога су остали Пониковци најконзервативнији елеменат на полуотоку. Ту још живе гусле и дипле; ту се пјева народна пјесма и држе стародревни обичаји. Пониковци плешу особито живо и снажно народно коло.
Б) Јањинска опћина
1) Јањина
Јањина лежи по дну брда Градине, над пољем, у средини полуотока. Са западне јој стране остаје заселак Забреже. Са СИ стране пружа се терен према мору, те је јањинска лука Драче, гдје је паробродарска станица, те лучки, царински, поштарски и брзојавни уред.
Јањина је село изразито збијеног типа, а дијели се у заселак Забреже и варош коју творе села: Горње Село, Дежуловићи, Пришлићи, Јаспричићи и Бара. Ово задње се зове зато, јер лежи у бари. Села у вароши носе називе према фамилијарним именима, и према положају села, као Горње Село, јер је на врху вароши, или Бара, јер је у дну вароши. Горње Село је највише, па и оно опет има своја одијељења, као Полутићи, Градина, Плоче, Ловровићи, Грудица и Стране. У раздијељењу носе презимена или по разним обитељима или по положају. Овако је по свему полуотоку раздијељено свако село на посела или комшилуке, који опет имају разна раздијељења…
Старине. Сеоска свечаност старинска је Стјепандан, 3.8. сваке године. У предвечер сеоске крснице пале се огњеви, „краљ“ и „краљица“ од зелене шуме, те се дижу облаци дима; свира се у лирице и армонике, пуца се из пушака; младићи пјевају и оките село барјацима. Ово је још из старих времена обичај, јер је Стјепандан био сеоска крсница за доба богумислке и православне вјере до 14в. Постоји црква св. Стјепана, која је стара преко 1000 година, а спомиње се г122 у повељи краља Стевана Правовјенчанога. Из г 1635 постоји братовштина св. Стјепана у Јањини за сву жупу, а односи се за укоп мртаца. Велика је свечаност Никољдан. Завјетни је светац св. Роко, кому се завјетоваше саградици црквицу.
Око Јањине има стародревних гомила, највише по врсима брежуљака, а то су били гробови Хибера; има римских надгробних паганских плоча из 1в по Хр. Има рушевина самостана думанскога на Думанском код цркве св. Стјепана, гдје су хиљадугодишњи храстови, дебели у објаму до пет метара код гробља.
Народна предаја памти изумрле породице Русковића и Ченгића, а жупничке матице пишу породице којих је нестало: Михат, Гргуревић, Вуковић – Милошевић, Јељенић, Худиња, Радован, Милета, Мратиновић и Шумуновић од 1733 до 1800.
Најстарије су п: Полутич 7к, Рабазић 3к; Пришлић 2к и Плеховић 3к.
Досељени су: Јасприца 28к, из Крешева (у Босни); Дежуловић, 11к из Херцеговине; Бјеловучић 9к из Билог Вира (из Неретве); Калафатовић 11к из Крешева; Антићевић 6к, из Крешева; Чучуковић 4к из Чапљине (у Херцеговини); Властелица 2к из Конураба; Кристовић 1к из Конураба; Кунић 2к из Ошљега концем 18в; Мариновић 2к из Жуљане (околица); Шеговић 3к из Попове Луке; Ивановић 4к из Боке Которске око 1750; Шатара 1к из Данчања (околица) око 1760; и Баровић 2к из Поникава (околица) око 1760г.
У 19в су се населили: Вујинац 1к из Дрвеника (код Макарске), 1804; Мошун 1к из Потомје (околица), 1815; Главовић 2к из Дубровника, 1830; Ковачевић 1к из Бола (с Брача) 1840; Пекић 4к из Градца (код Макарске) 1840; Продан 2к из Загозда (у Имотском) 1840; Базарини 1к, из Ровиња у Истри 1840; Русковић 1к из Пијавичина (околица) 1845; Антуновић 1к из Козице (код Врхгорца) 1850; 1850; пл Гетелдић, 1к, из Дубровника, 1858; Балдасари 1к из Корчуле 1860; Мартиновић 2к, из Блата (с Корчуле) 1865; Радомиљац 1к из околице Врхгорца, 1865; Лепри 1к из Гружа код Дубровника 1875; Драгобратовић 1к из Сливна (из Неретве), 1880; Бирач 1к из Попове Луке (околица) 1880; Лендић 1к из Рашћана (код Имотског) 1880; Шарић 1к из Бриста (код Макарске) 1885г; Астић 1к из Шипана код Дубровника 1885; Мишков 2к из Зларина (код Шибеника) 1890; Новипут 1к из Смоковљана (код Стона) 1890; Босник 1к из Смоковљана (код Стона) 1890; Кнежевић 1к из Попове Луке (околица), (а старином из Боке), г 1895; Шепут из Сливна (из Неретве) г 1895; Дедовић 1к, из Смоковљана, 1895; Бунтјелић 1к, из Корчуле, 1895; Бенс 1 из околице Врхгорца 1895; Осојник 1к из Брожица (у Штајерској) 1896; Дрље 1к, из Сиња, из села Главице, 1900; Јерковић 1к из Пасичине, из Неретве 1900г; Калинић 2к из Смоковљана 19000.
У 20в насељени су: Франић 1к, из Крастела 1905; Мустапић 1к из Грабовца код Имотскога 1905; Басели , 1к, из Цавтата 1907; Радош 1к из Кошарњег Дола (околица) 1910; Гркеж 1к из Подимоча (код Стона) 1910; Габрић 1к из Метковића 1910; Чингрија 1к из ДУбровника 1914; и Морџин 1к из стонског Приморја 1915.
Д) обитељи у Драчу
Досељени су: Ушај, 1к из околице Горице 1900; Дружијановић 1к из Неретве, село Стругови г 1906; и Франић 1к из Каштела 1919.
2. Попова Лука
Старине. Код обе луке је нађено старих римских опека, новаца, надгробних плоча из првог вијека по Христу. Постоје рушевине стародревне црквице из 9в, св. Јурја, која се спомиње у доба 1222г у повељи Краља Стевана Првовјенчанога. Има уресних камена из 9в са натписом и трансена са прозора. Ту су и богумилски гробови; рушевине православног манастира из доба прије 14в налазе се у пољу. По предаји бијаше ту манастир св. Николе.
Мјесна крсница је св. Тројство. У истоименој цркви се налазе стари барјаци са крстовима и звијездом; за њих се прича, да су их донијели стари Поповљани бијежећи испред Турака из Херцеговине 1414, која је урезана на звону, те је једно од најстаријих звона на Приморју.
Овдје се прича, да док се не поврати звоно и олтарски предмети, те слика св. Јурја у стару цркву св Јурја на Сућурац, дотле неће напредовати у пучанству Попова Лука. И она се врти кроз стотину година вазда око 30 обитељи; од ових су изумрле: Чанђеловићи, Вулетићи, Радуљићи, Вицељићи, Чурлини, Кушићи, Чучуковићи, Врабац, Тутавац и Бокановић. И сада има 6-7 обитељи, које немају мушког насљедника.
Најстарије су обитељи: Шатарићи 2к; Шкрабалићи 4к; Милетићи 5к; Бојановићи 4к и Витковићи 3к.
Стари досељеници су: Рабазић 3к, као зет из Јањине г1730; Барач 2к из Сутвида по куги г1732; Секуло 1к из Дубраве (околица); Вељача 1к у кућу Радуљић око 1750.
Новије обитељи јесу: Кнежевић 1к, из Боке Которске, као православни 1830, па се овде покатоличио; Лабаш 1к из Лопуда (код Дубровника) г1870; Главор 1к из Дубраве (околица) г1870; Талијанчић 1к из Играна (код Макарске) 1870; Матутиновић 1к из Опузена с Неретве г 1870; Филиповић 1к из околине Врхгорца г1900; и Граднић 1к из околине Врхгорца 1900.
3. Срасер
Лежи испод косе Роте на обали Малог Мора или Неретванског Залијева. Састоји се из мањих села: Дол, Јурковићи, Перчевићи, Грбићи, Бриг и Рат…
Изумрле су п Јурковићи, Шпадићи, Маричи и Батичићи, како из жупничких матица у Јањини од 1733 произилази.
Од старине су: Грбић 3к; Ножичић 7к; Лазић (који су се покатоличили) 10к; и Мазић 1к.
Досељени су: Зечевић 1к из Сутвида г1732. По предању били су православни; Перчевић 1к из СУтвида 1732; Кућер 9к из Херцеговине; Барач 1к из Сутвида 1732г; Живић 1к из Сутвида 1732. И они су били православни; и Ца 3к из Босне.
Новије досељене обитељи су: Шоалета 3к из Куне (околица); Брелези 1к из Млетака око 1860г; Томелић 1к из Куне око 1860г; Врњас 1к из Особљаве око 1880. Прије се звао Врњасовић; Урлић 1к из Драшница (код Макарске) око 1880г; Мошун 1к из Јањине (околица) г 1887; Шево 1к, из Сегета (код Трогира) г1890; Валић 1к из Шкриља (код АЈдовштине) г 1910; Вребац 1к из Крушева код Мостара, г 1914; и Ловрић 1к, из Рогознице код Шибеника г1914.
4. Трстеник
Трстеник је лука и трговиште на Великом Мору, лежи на обали по дну брда Чупина. У станама рађа гласовито вино „Дингач“, које садржаје гвожђа, те је изврсно за слабокрвне. Лука је пуна жала, изврсно место за морске купељи. Уз море извире жива вода, али су у селу ипак чатрње.
Трстењани су пољодјелци и трговци. Ту су разни уреди и школа, те дућани…
Од старине су: Шарић 2к; Баче 2к прије се звали Миловановић; Гвозден 2к; Милановић 2к, Миличић 6к; Сенеговић 2к; Суђа 2к; и Вуковић 2к.
Досељене обитељи су:
Соко 1к из Оскорушна;
Фалконети, 1к из Оскорушна. Прије звани Соко;
Пољанић 2к из Пијавичина (околица);
Ивановић 1к из Забрежја до Јањине;
Шимин 1к из Црне Горе код Јањине;
Шешевић 1к из Шипана (код Дубровника);
Васковић 1к из Дрвеника (код Макарске);
Видиш 1к из Црне Горе јањинске;
Радовановић 1к из Пупната (са Корчуле);
Бонвардо, 1к из Корчуле;
Цар 1к из Сресера (околица);
Дивић 1к из Дрвеника (код Макарске);
Гружанин 1к из Гружа (код Дубровника);
Абиа 1к са оствра Мљета;
Брашкин 1к из Кастела (код Сплита);
Вујичић 1к из Врхгорца;
Жакнић 1к из Блата (са Корчуле) 1900г;
Чулић 1к из Сплита;
Даничић 1к из Поникава (околица);
Деспот 1к из Заострога (код Макарске);
Ковачевић 1к из Имотског;
Милин, 1к из Катела (код Сплита);
Томић 1к из Кчаре са Корчуле)
Радовић 1к из Потомја г 1920.
Задњих 12-ак обитељи населиле су се овде ових задњих 30 година.
5. Жуљана
Жуљана је лука на Великом Мору, са пјеском за морске купељи, створена за санаторије и љетниковалишта. Рађа изврсно вино. Лови се и риба…
Жуљана постоји од римског доба. Има богумилских гробова и старих топова. У овој су се луци крили гусари морски. На обновљеној цркви св. Жуљана налази се у прочељу руски крст са два водоравна потеза.
Крсница је св. Жуљан за Крај, Корту и Куртелу; Никољдан за Рачиће и Пизирине; и Амброзијево за Пивчиће и Јејиће.
Од старине су обитељи: Сивор 1к и Курцуло 3к. Има преко 600г, да се ова обитељ спомиње у Жуљани.
Стари досељеници су:
Чаковић 1к из Загорја;
Богдан 2к из Босне;
Бундара 1к из Босне;
Хасан 6к из Босне;
Јеић 3к из Босне;
Чавелиш 3к из Хрватске;
Далматин 3к са острва Хвара;
Лопин 7к из околице Дубровника;
Мариновић 2к из околице Дубровника;
Вуковић 3к из Трстеника (околица);
Вукашин 1к из Црне Горе (околица);
Кушић 1к из Црне Горе (околица).
Нове обитељи су: Станушић 3к, из околине Дубровачке и Перић 1к из Црне Горе (околица).
Најновије обитељи су: Падован 2к из Блата (с Корчуле); Кларин 1к из Муртера (код Шибеника); Мариновић 1к из Блата (с Крчуле); Матић 1к из Градца (у Херцеговини); и Вачић 1к, из Блата (с Корчуле).
Ових 5 задњијех п населило се ово задњих годишта.
6. Бријеста
Лука Бријеста лежи у морској ували на Малом Мору, у Неретванском Залијеву. Клима је у Бријести за маслине врло угодна, овде вазда рађа доста уља. Бријеста је село разбијеног типа, и састоји се од комшилука: Крај, Лазићи, Доње Село, Горње Село, Попићи, Балдасани и Богићевићи.
Старине: има неколико богумислих гробова и дубровачка кула из 17в. Крсница мјесна је св. Либеран.
Досељени су:
Балдасан 1к, Димак 1к, Бухач 4к и Божовић 2к из Бријесте врло давно
Прлагузић 4к дошао је из Зубаца (у Херцеговини);
Витковић 4к, дошао је из Подаце (код Макарске);
Попић 6к и Перић 6к дошли су из Херцеговине давно.
Остали су досељеници из околине и то: Бакоч 1к из Забрђа, Бантовић, 2к из Данчања; Бабић 2к из Неретве; Пречевић 1к из Данчања; Бежало 2к из Херцеговине; Радић 1к из Забрђа; Шатара 3к из Данчања; Лазић 2к из Сресера; Видиш 1к из Црне Горе; и Мартиновић 1к из Јањине г1919.
Црна Гора састоји се од одломака Козла, Дубраве и Путниковића. Сваки одломак има своје комшилуке. Црна Гора је засебна област у опћини Јањини, а у дубровачко доба била је засебна опћини Јањини, а у дубровачко доба била је засебна опћина (контрада)..
7. Дубрава
Крсница је Михољдан.
Од старине су: Бискуп 1к; Безек 3к; Мрчавић 2к; Парило 2к; Секуло 2к и Вукашин 3к.
Досељени су: Главор 12к. Многе обитељи су с надимком, да се разликују, као Малета, Баган, Борас, Иванковић, Вук, Влахуша и Ђидо. Дошли су из Босне врло давно.
Остали су досељеници: Рабушић 4к, из Подаце код Макарске; Мравуљ 2к, из Мравнице код Сланога; Ивушић 2к из Козла (околица), и Шерић 1к из Бријесте (околица) пред 30г.
У Дубрави причају, да се у старим књигама Црна Гора звала Иван Гора; и да ће се опет временом звати Ивангора. У дубровачком архиву се ова Црне Гора налази под овим именом у пп14в.
8. Козо
Козо лежи подно Чаровића Брда до Граховице са јужне стране црногорског поља. Село је разбијеног типа, а састоји се од комшилука: Ивушићи, Козо, Русковићи и Вуковићи.
Крсница за Ивушице је Госпа од Розарија и Марковдан; за Русковиће Спасовдан и Свисвети; и за Вуковиће св. Тројство.
Од старије су: Русковић, 5к у комшилуку Русковићи; Жуховић 3к; Грк 2к и Бараћ 1к.
Досељени су: Вукотићи 6к, настанили су се од давних времена по предаји Турцима бивше Црне Горе. Веле да има преко 500г да су дошли овамо.
Дуждевић 2к из Поникава;
Шимин 2к из Жуљане;
Херцег 2к из Херцеговине; и
Бантовић 1к из Данчања.
Розић 1к, насељен је прије 10г из Поникава.
9. Путниковићи
Село је раздељено у комшилуке Присоје, Фурачиће, Велановиће и Зарадеж… Комшилуци Присоје и Дурачићи славе о Госпи од Розарија; а Белановићи и Зарадеж о Свисветима и о Спасовдану.
Од старине су обитељи: Радак 1к, Пасидорић 1к, Левант 7к, Пешко 4к, Барач 4к, Кушић 4к, Лахало 3к, и Видиш 3к.
Дурачић 7к, досељени су давно из Хутова у Херцеговини; Бачина 2к, досељени су давно из Жуљане.
Новији су досељеници:
Халаћ 1к из непознатог мјеста пре 100г;
Секуло 1к из Дубраве;
Зуховић 1к из Козла пре 100г;
Херцег 1к из Козла;
Ивушић 3к из Козла пре 70г;
Гиљевић 1к из Пачине пре 70г;
Милетић 1к из Лисца пре 35г;
Витковић 1к из Бријесте пре 35г;
Бантовић 1к из Данчања пре 25г.
В) Куновска опћина
1. Куна
Куна је село збијеног типа. Средиште је куновске опћине, опћинског лијечника, жупског уреда, школе, поште и брзојава, сеоске благајне и разнихдруштава. Има фрањевачки самостан. Ту су разни дућани, гостионе, месари цревљари, дрведјелци и остали мањи обртници. Куна лежи 370м над морем…
Крсница је Ивањдан љетни¸тад је и дернек.
Од старине су: Лукач 2к, и Кулишић 2к.
Старе досељене обитељи су:
Виолић 2к из Босне у 14в; Остоја 3к из Босне у 14 или 15в; Медовић 9к из Босне у 14 или 15в; Бобановић 5к из Босне (Тешањ) у 14 или 15в; Шкурла 4к из Херцеговине у 14в; Палихнић 3к из Босне у 14 или 15в; Томелић 2к из Босне у 17в; Мештровић 2к из Босне у 14в; Видош 2к из Босне у 16в; Пришлић 1к из Јањине; Паковић 2к из Боке Которске у 17в; Хилић 3к из Босне пре 300г; Шпалета 2к из Босне пре 200г; Јуровић 1к из Босне пре 200г.
Новије обитељи су:
Тотић 2к, нп;
Фошкуло 1к, нп;
Ловриновић 1к из Херцеговине пред 180г;
Чуић 2к из Имотске Крајине пред 90г;
Водопић 4к са Бргата (код Дубровника) пред 70г;
Лукшић 1к из Гдиња (са Хвара) пред 60г;
Пискулић 2к из Пијавичина пред 60г;
Антуновићи, 4к из Козице, други из Живогошћа пред 50г;
Бенић 2к из Градца у Приморју пред 50г;
Јуран 1к из Грдца, у Приморју пред 50г;
Медак, 1к из Комина у Неретви пред 50г;
Јелаш 1к из Живогошћа у Приморју пред 50г;
Цезарео 2к из Брача пред 50г;
Турић 1к из Врхгорске Крајине пред 40г;
Фрлан 1к из Волоскога пред 40г;
Каланџија 1к из Задруге пред 30г;
Озретић 1к, из Сплита пред 30г;
Тутић 1к, из Потомја пред 25г;
Мариновић 1к из Завојана пред 20г;
Кузмић 1к из Пригдрине пред 8г.
2. Особљава
Село Особљава лежи испод Роте са С стране, уз морску обалу. Село се састоји од више комшилука: Стињаве, Кудиновића, Безековића и Палаша. Овдје је згодна лука и једина за куновску опћину са стране Неретванског Канала. У Особљави су се вадили каменити ступови за двор дубровачки. На цести лежи још такав ступ од 6м дуљине.
Особљавци се осим пољодјелством и рибањем баве кућним обртом, израђивањем вршава, кртолића и реча за маслинов тисак. У Особљави рађа доста трешања и добра духана.
Од старина је гласовита надгробна богомилска плоча из 13в неког особљавског војводе, са бордуром около руба, штитом и мачем преко плоче. Ова је плоча богомилска најприје израђене од осталих богомилских надгробних плоча, које су нам се до данас сачувале. Затим има ту уз обалу морску на врлети сазидан каштел, сад у рушевини. Народна предаја вели да га је неки Спадић сазидао и да се одатле затварао улаз у Неретвански Канал веригама, које су ишле према каштелу Перлети на Осињу у Блацама.
Ово је апсолутно немогуће провести. Нешто је сигурно било, нека обрана, а то уопће са топовима са једног и другог каштела, па су тако забрањивали улаз у канал.
Крсница је Св. Филип и Јаков.
Од старине су: Томелић, 7к, Мазић 1к. Прије су се звали Вукићевић; Јуриновић 6к; Палаш 5к; Безек 2к; Кудин 2к; Мратиновић 4к. У Стињиви; Катичић 1; Гарбин 2к; и Шарић 1к.
Досељени су:
Фошкуло 1к из Куне;
Милошевић 1к из Граца (Приморје);
Тољ 1к из Клобука (Херцеговина);
Куртић 1к из Подгоре (Макарске);
Пркор, 1к из Студенаца (Имотски);
Бајто 2к, из Завојана;
Херцег 1к из Врхгорца (у Стињиви).
3. Пијавичино
Лежи на висоравну куновске опћине, са сјеверне стране брда Чучина. ЈИ му подно брда остаје лука Трстеник. Село се састоји од три комшилука: Горњег Пијавичина и Пантелића. Име је добило по врелу живе воде, које се зове Пијавичино, од пијавице… Пијављани се баве пољодјелством, највише виноградарством. Као Трстеник, тако Пијавичино и Потомје имају винограда у гласовитом предјелу Дингачи, гдје је најбоље вино у Далмацији, које садржи и гвожђа (по анализи прашког университета). Жали боже да је малени квантум овога вина. „Дингач“ је столно и десертно вину. Особиту арому и укус има, те не трпи воде…
Ту је и кула дубровачког племића Златарића из 17в, саграђена са топовима и пушкарницама за одбрану, са колосалним страњом, конобом, какве нема на полуотоку.
Прастара црква Св. Вида у пијавском пољу је једна између најстаријих цркава на полуотоку. Ту је и велико богумилско гробље по доцима. Према Куну је Сутандрија, где су рушевине цркве св. Андрије.
Крсница је св. Ана и св. Матиј.
Горње Пијавичино. Од старине су п: Русковић 9к; Браеновић 2к; и Милошевић 1к. Раније досељене п су: Пољанић 3к из Потомја у кућу Кресаље; Скарамуча, 3к из Наковања у 18в у кућу Божић; и Маркић 1к, из Врхгорца у 18в. У новије време дошле су обитељи: Томелић 1к из Куне око 1860г као зет; Мрлаис 1к из Бојра у 19в као зет; Булар, 1к из Заострога у 19в као зет; Милат 1к из Брлата у 19в као зет; и Калапатовић 1к из Јањине 1920г као зет.
Пантелићи. Од старине је Шуљ 1к. Досељени су: Брашић 5к, из Херцеговине у 17в; Шкрабало 2к, из Попове Луке; Бојановић 1к из Попове Луке; и Магаш 1к из Вињерца у новије вријеме.
Доње Пијавићино. Од старине су: Пискулић 7к, Диговић 5к, Јеминовић 1к, Вушковић 1к, Јурин 1к; и Цвијетановић 1к. Досељени су: Качић, 3к из Макарског Приморја; Лучић 2к у 17в из непознатог мјеста; Кулишић 1к, из Куне (у Качићу); Грк 1к из Црне Горе, Козла у Пезаковићу у 19в; Пољанић 1к из Потомја у 19в; Бибица 1к из Уагруде у 19в; Сурјан 1к из Трпња у 19в; Турић из Врхгорца у 19в; Маријановић 1к из Студенаца 1905; и Грбић 1к из Сресера 1910г.
4. Потомје
Потомје је варошица збијена типа. Лежи испод брда Томе на домаку поља. Под варошицу спадају села Груда и засеоци Субријана и Платац, те Дингач са луком Борак на Великом Мору. Потомје лежи на платоу куновске-потомске висоравни.
У Потомју је зими температура ниска, осјећа се зима. Стога се овдје на особити начин приправљају свињске бутине. Потомске су бутине познате; имају особити укус, те надкривљују оне чак из Сан Данијела у Фриулима. Осим тога је овдје гласовито вина Дингач са јужне стране полутотока. Иначе се с баве пољодјелством, највише виноградарством.
У Потомју има богомилских гробова, од којих је један неког војводе из Потомја из 13в са накитом и штитом, мачем те полумјесецом. Стародревна је црква св. Петра, која је раније била православна, па католичка за Дубровчана у 14в, а жупник је онда становао у Доцима. У Дингачу је шпиља „Под Јелин Долом“ за коју су везана разна предања. Потомљани су најзадњи прешли у католичку цркву из православне и богомилске, што и данас жива предаја народна спомиње.
Крсница је Св. Петар.
У Потомју су изумрле обитељи: Зимичевић, Бурић, Дабар, Главичић, Зубић, Озеповац, Шуман, Пленковић, Разгон, Црљенковић, Чујко и Признац; у Груди Томашић; и у Дингачу Јуровић.
Од старине су: Виолић 7к, Перуша 4к. Били су православни од старине; Пољанић 8к. Дви је се обитељи зову Пољанић-Тутић; Сантица 3к; Андричевић 3к; Антићевић 3к; Павлина 2к; Пиљац 1к; Шумунковић 1к; Ромазиновић 1к; Мушун 1к; Башић 1к; Шимунети 1к.
Давно су досељени: Матковић 1к из Груде; Тробак 2к из Приздрине; Житковић 1к из Закамења; Русковић 1к из Пијавичина; и Тројановић 1к из Подобуча, а старином је из Трстенога код Гружа.
Новији досељеници су: Портолан 2к из Корчуле; Ротер 1к из Шкриља код Ајдовштине (Горица); Кириџија 1к из Метковића; Вежа 1к из Бриста код Граца (Приморје); Бура 1к из Станковића код Бенковца; Гуљелми 1к са Хвара; Анчић 1к из Завојана (Врхгорска Крајина); Бановић 1к из Заврстрога (Приморје); Катавић 1 из Завојана; и Обрадовић 1к из Граца (у Херцеговини).
Груда. Груда се звала до г1720 „Дубрава“. За Дубровчана је ту била опћина, „контрада“; а неко је доба трстенички кнез из Оребића становао у кули у Добрави.
Од старине су: Јелашко 2к, Матковић 1к, Браеновић 3к; Кресаља 3к. Ова је обитељ племићска; и Сантица 1к.
Субријана. Југовић 2к, дошли су из Падовића.
Платац. Влаховић 1к је од старине; Јасприца 1к, дошао је из Јањине.
5. Подобуче
Подобуче је лука на Великом Мору, гдје рађа добро вино. Ближње је село Борје. Немају поља, већ стране. Ова су села изложена сунцу и имају лијепу климу. Сељаци се баве пољодјелством и рибањем.
Крсница у Подобучу је св. Андрија, а у Борју Госпа Снижаница.
Подобуче. Од старине су: Јерић 2к; Векарић 2к; Лучић 1к; Голубовић 1к; и Милослав 1к.
Досељени су: Југовић 3к из Србије давно; Кристићевић 2к из Босне; Илијаш 1к из Дубровника пред 150г; Баничевић 1к из Пупната (с Корчуле) пред 90г; Тројановић 1к из Трстеног код Гружа пред 70г; Шегетин 1к из Врућице пред 50г; Билас 1к из Граца (Приморје) пред 45г; Ђиковић 1к из Живогошћа (Приморје) пред 40г; Шантић 1к из Старог Града пред 40г; Орхановић 1к из Оскорушна пред 30г; и Билић 1к из Дубе (код Тепуја) пред 25г.
Борје. Од старине су Мачак – Гатини 1к. Досељени су: Матковић 1к давно из Босне; Кристићевић 2к из Подобуча пред 150г; Мрлаис 1к из Поникава пред 150г; и Капор 1к из Корчуле пред 12г.
6. Приздрина
Одломак Приздрину сачињавају села, која се скупа зову „Доља Банда“ (Долнобанђани), и то: Приздрина, Закамење, Жупање Село, Закоторац, Голубиница и Кошарњи До. Свако село је за себе збијеног типа. Ова села леже у куновско-потомском висоравну. Баве се виноградарством. Имају и друштава и читаоницу.
Становници ових села и Загруде имају своје куће љетне у Подступу, гдје су им гласовити виногради. Ту рађа изврсно вино, јер је Подступ окренут према сунцу, а лежи уз морску обалу.
Старине. У овом одломску има доста гомила, које су Хиберима служиле за гробове. Прича се, да су се у 14в опрли ови стари Рћани дубровачкој војсци, која је била састављена од Арнаута, јер не хтједоше прећи у католицизам са богомилске и православне вјере, те су се потукли код брда Закоторца и код прелазе Гостилнице. Арнаути имадоше оружја, а стари Рћани бијаху слабо оборужани, те их први свладаше. У Приздрини има богомилских гробова и стародревна црква св. Стјепана у гају.
У Жупању Селу бијаше сијело жупана рћанске жупе за доба српских влада на полуотоку до 14в. Одатле се куновска опћина још и данас зове „Жупа“:
Недалеко Жупања Села на бријешку има стародревних рушевина, које потичу из римског доба.
Главна је крсница за ова села Ивандан љетни; а у Закамењу, које се до 17в звало Приједо, је Госпа од Зачећа; у Жупању Селу Марија Мандаљена.
Приздрина. Од старина су: Богојевић 5к; Кузмић 2к; Бартуловић 1к; Тробок 1к.
Доселили су се: Вилија 1к из Оскорушна; Соко 1к из Оскорушна; и Шегатин 1к из Врућице.
Закамење. Од старине су: Харловић 2к; Шестановић 2к, Радић 1к; и Љутан 1к.
Доселили су се: Синковић 2к, из Макарског Приморја; Вујчић 1к из Макарског Приморја; и Цурач 1к из Жрнова (с Корчуле).
Жупање Село. Од старине су: Јуровић 5к; Антићевић 6к и Павловић 1к.
Доселили су се: Цибилић 2к из Загруде; Грљушић 1к из Врхгорца; Рончевић 1к из Врхгорца; Микулић 1к из Врхгорца; и Шевељ 1к из Макарског Приморја.
Закоторац. Од старине су: Харловић 5к; Житковић 1к и Брубриг 1к.
Дошли су у новије доба из Макарског Приморја: Синковић 1к; Јелчић 1к и Катић 1к.
Голубиница. Од старине су: Шаић 4к и Пендија 1к. Дошли су скоро: Корлает 1к, из Макарског Приморја и Беус 1к из Завојана.
Кошарњи До. Од старине су: Кристићевић 2к. Давно су доселили из Босне: Томашевић 4к и Радош 4к.
У новије доба су дошли: Кућер 1к из Сресера; Вежа 1к из Макарког Приморја; и Толић 1к из Вргорске Крајине.
7. Оскорушно
Лежи по стрмини брда Витера, до привора, са селом Загрудом, које спада истом одломку. Под селима је поље. Преко брда је оскоруша лука Прапратно на страни Неретванског Канала. И ова села леже у куновској висоравни, на плато-у „Жупе“. С се баве виноградарством.
У Оскорушну се нашло римског новца.
Крсница је Никољдан и св. Ката.
Оскорушно. Од давнине су: Маштрапа 5к; Шундрица 5к; Славушић 3к; Бего 1к; Вилина 1к; Оребичић 1к; Паско 1к; Чаберица 1к; Мастилица 1к; Грлица 1к; Шуица 1к; Цвитковић 1к; Мратиновић 1к; и Чендић 1к.
Давно су досељени: Орхановић 5к, из Босне; Оребица 1к из Босне; Коваљевић 2к из Босне. Једна се обитељ зове надимком Рак, друга Билић; Соко 5к из Херцеговине; Видош 2к у 16в из Загњине код Пијавичина, а г1947 у Оскорушно; Антуновић 3к из Србије; Синковић 2к давно из Херцеговине.
У новије доба су дошли: Шпалета 1к са Куне; Јуришић 1к из Врућице; Вукас 1к из Поникава; Мариновић 3к из Бачине; Катић 3к из Бачине; Крилић 1к из Бачине; Јурић 1к из Имотског; Сршен 1к из Блаца (Неретве); Јовица 2к из Пасичине (Неретва); Остојић 2к из Плине (Неретва); Булат 1к из Заврстога; Матковић 1к из Врхгорца; Турић 1к из Врхгорца; Хајдук 1к из Завојана; Врдњош 1к, из Завођана; Шалетић 1к из Жрнова; Мајчица 1к из Билог Вира (Неретва); Смолић 1к, из Сукошана (код Задра); и Даничић 1к из Трстеника.
Загруда. Од старине су: Кузмић 2к.
Давно су досељени: Михајловић 1к из Зажабља (у Херцеговини); Бибица 4к из Херцеговине; Цибилић 3к из Херцеговине; и Билић 2к из Босне.
У новије доба су досељени: Колудровић 1к из Трпња; Билас 1к из Граца (Приморје); Михочевић 1к из Козице; и Пивац 1к из Врхгорске Крајине.
Г) Трпањска опћина
1. Трпањ
Варошица Трпањ лежи при морској обали, у малој ували, на С страни полуотока. Трпањ је збијеног типа, а састоји се од обале, варошице и Дековића…
Римљани су живјели негда овдје. Постоје рушевине „Градина“, двори кнезова Качића, који су преко из Приморја саградили ове дворе, које и народни пјесник фра Андрија Качић – Миошић спомиње у својој пјесмарици.
У Мирцима недалеко Трпња постоје рушевине, за које се вели да су остаци манастира негдје из 13в. Било је богомилских гробова.
Гробље трпањско не само да је најљепше на полуотоку, већ је ријетко и на свему Приморју. Има Рендићевих радња. Сваки је гроб са спомеником у бијелом камену.
Треба истаћи особито родољубље трпањско. Трпањци су од увијек прворазредни родољуби. Они су одлучни за сваку патриотску акцију.
Крсница је у Трпњу Михољдан. Тада је и дернек.
Старе п су: Ивета 1к. Три обитељи одоше: 1 у Дубровник, 1 у Сплит, 1 у Загреба; Барач 1к; Несановић 8к; Фери 4к. У стара доба звали се Гвозден-Фери; Бутирић 6к; Јерић 3к; Белин 6к; Мрчић 3к; Шуљага 2к; Франковић 2к; Цимић 3к; Мирковић 3к; Милиновић 2к; Сурјан 2к; Сенко 2к; Поробило 2к; Мариновић 1к; Цертић 1к; Бакула 1к; Кеко 1к; Ганцеља 1к; Шкоро 1к; Ангустиновић 1к; Чафрун 1к; Маркотић 1к; Влаховић 1к; Ференца 1к; Стриц 1к; и Деспот 1к.
Досељени су: Фабрис 2к, из Старог Града; Цибилић 1к из Дубе; Вид 3к пре 100г из непознатог мјеста; Блажевић 2к пре 100г из непознатог мјеста; Вуличић 3к из Врбоске с Хвара пре 100г; и Јуричевић 1к из Играна (Приморје).
У новије доба (око 1850г) населили су се: Монтана 2к из Макарског Приморја; Фабиани 1к из Старог Града; Галиција 1к из Италије; Заниновић 1к са Хвара; Главина 2к из Макарске; Вежић 1к из Бриста (Приморје); Сабионцело 2к из Макарске; Катић 2к из Бачине; Бриговић 1к из Горње Врућице; Јакулица 1к из Горње Врућице; Миљак 2к из Живогошћа; Муцало 1к из Сућурја; Ковачић 2к из Хвара; и Суботић – Сабатини 1к из Трогира; Беговић 4к, дошао је из Козице пре 80г, а један из Бачине пре 20г; Висковић 2к дошао је из Подаце пре 50г, а други из Живогошћа пре 20г.
Остали су млађи досељеници: Бодулић 2к из Корчуле; Шегетин 2к из Г. Врућице пре 30г; Јовић 1к из Равче пре 30г; Грбић 1к из Живогошћа пре 30г; Слејко 1к из Горице (Словенија) пре 30г; Радетић 1к из Каства пре 30г; Шољак 1к из Врхгорца пре 20г; Анчић 1к из Завојана пре 20г; Мајстровић 1к из Завојака пре 15г; Гргић 1к из Завојана пре 40г; Штук 1к из Доње Вућице пре 20г; Ивичевић 2к из Дрвеника (Приморје);Драгојевић 1к из Дубровника; Јелавић 2к из Равче, а други из Бачине; Остојић 1к из Врбоске; Портолан 1к из Корчуле; Франићевић 1к из Живогошћа пре 50г; Марини 1к из Трогира пре 60г; Лубић 1к из Играна пре 50г; Каланц 1к из Шибеника пре 15г; Франчески 1к из Постира пре 30г; Мацела 1к из Г. Врућице пре 50г; Кармелић 1к из Врбовске пре 30г; Иванишевић 1к из Врбовске пре 30г; Талијанчић 1к из Играна пре 40г; Шемановић 1к из Блата (с Корчуле) пре 40г; Жегура 1к из Дубе пре 5г; Луковић 1к са Брача пре 40г; Ујдур 1к из Градца (Приморје) пре 6г; Видека 1к из Трогира пре 15г; Сантић 1к из Постира пре 50г; Дивић 1к из Завојана пре 1ф; Грачанин 1к из Остарије код Огулина пре 30г; Костић 1к из Студенаца (Имотска Крајина); Вушковић 1к из Сплита, пре 10г; и Јелчић 1к из Жрнова (с Корчуле) пре 2г.
2. Горња Врућица
Има богомилских гробова. На брду је стара тврђава Градац, рушевине двора дубровачких „госпара“. У Гргурини су под Витером рушевине православне цркве, гдје су били двори кнезова Ненадића у 14в, домаће старосрпске властеле, коју су Дубровчани уништили.
Крсница је Видовдан, Ђурђевдан, С. Паско, Госпа од Милосрђа и Кандалора.
Од старине су: Миловић 5к; Шерковић 3к; Мацела 2к; Јакулица 2к; Бриговић 2к; Висковић 2к; Јуришић 1; Домаћин 1к; Дого 1к и Чендо 1к.
Досељени су: Јерковићи 2к из Хрватске у 13в бјежећи пред Монголима; Рогеч 1к из Босне испред Турака; Јуришић – Жегура 3к пре 200г из непознатог мјеста; Шегетин 1к, пре 200г из Калабрије (Италије); Мастилица 1к пре 100г из Оскорушна; Дујумовић 1к пре 100г из Врхгорца; Томић 1к пре 100г из Јелсе; Луковић 2к пре 100г из непозната мјеста; Михаљевић 1к, пре 100г из непозната мјеста; Бакалић 1к пре 70г из Играна; Срхој 1к пре 30г из Богомоља на Хвару; Лозић 1к, пре 10г из Аржановог и Мештровић 1к пре 1г из Куне.
3. Доња Врућица
И овдје је владала куга, па пропаде село Драговићи и изгорјеше жупске матице. Матице постоје од године 1681, па се од тада до данас види, колико је обитељи нестало у овим Врућицама, а те су: Војвода, Меди, Сировица, Љеваковић, Мили, Баркановић, Јаковљев, Бембо, Хасумовић, Момић, Хумачић, Ђуковић, Кљунко, Драговић, Финети, Симонети итд.
Од старине је знаменита рушевина двора дубровачког пјесника Динка Рањине, покрај некадашње православне цркве Митрине.
Комшилуци су: Жењевка, Веји Врх, Шепути, Паншимовићи и Доње Село.
Крсница је Св. Кузман и Дамјан, Св. Спиро и Св. Вицко.
Паушина 6к је стара п. Ова п живела је у ближњем Драговића Селу, које пропаде г1698 од куге. Г1800 дође за зета Шерковић из Горње Врућице, али п увјек носи име темеља Паушине.
Од старине су још и ове п: Стипељковић 5к; Штук 4к; Тешовић 7к; Ловрин 1к; РИсин 1к; и Машковић 1к. Звали су се негда Маштрапа, па Мацела.
Досељене су п: Шепут 7к из Неретве или Босне почетком 18в. Основаше комшилук Шепути 3км И од бившег села Драговића, гдје се разви Доња Врућица; Жегура 2к пре 130г из Горње Врућице; Лепетић 4к пре 120 г из Боке Которске. Сава Лепетић православни, покатоличио се; Томасовић 2к из Дубе 1810; Драгићевић 2к из Дубе г 1820; Мацела 1к из Горње Вручице; Тврдеић 2к из Жрнова пре 80г; Јерковић 1к из Богомоља с Хвара, Јовица 1к из Оскорушна; Прленда 1к из Подаце (Приморје); Радомиљац 1к, из околице Врхгорца пре 50г; Бискуп 1к из Дубраве (Црне Горе) пре 50г; Тољ 1к из Клобука (у Херцеговини) г 1900; Чуљак 2к из Клобука обојица г 1910; Артуковић 1к из Клобука 1910; Лупис 1к из Наковања г1911; и из Жрнова су дошли 1919: Цебало 1к; Лаус 1к; Скокандић 1к; и Слако 1к.
4. Дуба
Дуба (Пељешка – МЗ) лежи на морској обали испод планине Чашњика и Св. Илије са С стане у Неретванском Каналу. Ово је задње село са стране Малог Мора… у Дуби је двор дубровачког властелина Пучића, и стародревна православна црква св. Маре. Мјесто је врло старо. Негда су се овдје задржавали морски гусари и хајдуци у 17в.
Крсница је Илиндан, Томиндан и Антуново.
Од старине су: Цибилић 14к; Томасовић 6к; Јуришић 5к; Петровић 9к; и Мурина 3к.
Досељени су: Слабић 5к из Наковања пред 150г; Билић 3к из Заграде пре 120г; Жегура 1к из Доње Врућице пре 90г; Антуновић 1к из Дроцника пре 20г; и Протић 1к из Блата (с Корчуле) пре 20г.
Д) Пељешка опћина
1. Оребићи
Варош Оребићи је разбијена типа, и лежи уз морску обалу поредан љетниковац са вртлом до љетниковца. Има смјесе и збијеног је типа: у средини једна улица, гдје је кула, одакле су се бранили против морских гусара.
Крсница је св. Стјепан љетни.
Оребићи. Оребић 1к, дошли су из Хрватске, из Бакра. Населили су се уз море у Трстеници; по њима је прозвано мјесто Оребићи за дубровачке републике. Добише племство од Леополда, цара аустријског као краља угарскога за заслуге.
И остали с су досељени давно. Тако: Фисковић 2к из Бабине Греде у Славонији; Керша 1к из Албаније; Мимбели 1к са отока Елбе; Кристељ 2к из Печуха. Бијаху Словаци. Стекоше племство од угарских краљева за заслуге; Копшић 1к из Раме (Босна); Матијанић 1к; Питковић 1к; Богић 1к и Ковачевић 2к из Босне.
Новији су досељеници: Деспот 1к из Макарског Приморја, пре 40г; Новак 1к из Босне; Векарић 3к из Босне; Јакулић 1к из Конавала; Бијелић 1к из Смоковљана; Браили 1к из Крфа; Штук 2к из Њемачке; Пасабанда 1к из Пијемонта (Италија); АНдричевић 1к из Херцеговине; Несамовић 2к из Трпња; Иванишевић 3к са Хвара; Иве 1к из Ровиња (у Истри); Туњица 2к, из Кчаре (с Корчуле); Пазимовић 1к из Боке Которске; Маринчевић 1к из Макарског Приморја; Сикирић 2к из Макарског Приморја пре 80г; Франасовић 3к из Корчуле; Матељан, 1к са Брача; Урлић 2к из Макарског Приморја а једни пре 20г из Драшница; Мариновић 2к из Дубровника; Мандић 1к из Боке Которске; Друшковић 1к са Корчуле; Хаџија 1к из околице; Крилић 1к из околице; Слакић 1к из Макарског Приморја пре 80г.
Прије 60г дошли су: Шабић 1к из Макарског Приморја; Пискулић 1к из Ластова; Влатковић 1к из Блата (с Корчуле); и Шарић 1к из Макарског Приморја.
Пре 50г доселили су се: Поповић 1к из Богомоља (на Хвару); Фрлан 1к из Хрватског Приморја; Шкрабоња 1к из Хрватског Приморја; Разлог 1к из Блата с Корчуле; Казиноти 1к из Сплита; и Франић 1к из Вргорца.
Пре 40г дошли су: Лаус 1к из Жрнова с Корчуле; Кларић 1к из Макарског Приморја; Гаразуновић 1к из Задра; Јовић 1к из Вргорске Крајине; Прван 1к из Вргорца; Булимбашић 1к из Имотског; и Царевић 1к из Вргорца.
Пре 30г су дошли: Шкорић 1к из Босне; Јурић 1к из Вргорца; Шепаровић 1к из Блата с Корчуле; Миочевић 1к из Имотског; Паскини 1к из Трста; Липановић 1к из Лумбарде; Паган 1к из Корчуле; Вулић 1к из Макарског Приморја; и Божић 1к из Имотске Крајине.
Пре 20г су дошли: Кошћина 1к из Пага; Зокић 1к из Макарског Приморја; Занетић 1к из Блата с Корчуле; и Гуљелми 1к из Макарског Приморја.
Остали су досељеници: Стринић 1к из Вргорске Крајине пре 15г; Вежа 1к из Макарског Приморја пре 10г; Бендер 1к са Корчуле пре 8г; Цибилић 1к из Дубе, недавно; Капурски 1к из Пуље, недавно; Штеко 1к из Босне; Форетић 1к са Корчуле; Фатори 1к из Цавтата; Ромац 1к из Главица код Сиња; и Амброзини 1к из Молфете (Италија).
Подгорје
Подгорјем се зовз комшилуци: Шелетовићи, Беговићи, Каљановићи, Глабалово Село, Лампалово Село и Кармен. Ова села леже испод горе св. Илије, а саставни су дио Оребића
Буфалица 2к дошли су давно из Славоније. Берић 1к пре 80г из Босне дошао. Беговић 2к пре 50г из Вргорске Крајине. Цурач 1к из Жрнова, пре 50г дошао. Шарић 1к из Макарског Приморја пре 60г. Антуновић 2к из Макарског Приморја пре 50г. Ардонуљац 1к из околице Врхгорца пре 50г. Бијелић 1к стара обитељ. Божиновић 1к од старине. Новак 1к од старине. Барилоти 1к давно из Пијемонта. Страдиотић 1к од старине. Крилетић 2к давно из Босне у Бијелопоље (околица). Кола 1к давно из Станковића, околица. Мариновић 1к од старине. Чаберица 1к из Оскорушна. Хаџија 1к из Поникава. Лукшић 1к из Виза, Бервалди 1к из Старог Града. Крилић 1к старином из Босне. Косовић 1к пре 60г из непозната мјеста. Батистић 2к из Блата (с Корчуле). Висковић 2к дошли из Славоније пре 80г. Брачанин 1к дошао са Брача. Живић 1к нп. Симат 1к нп. Мргудић 1к из Мајкова дошао пре 80г. Шолетић 1к дошао са отока Колочепа код Гружа, пре 80г. Човић 1к дошао из Комина с Неретве пре 40г. Морена 1к од старине. Бушкавета 2к од старине. Клинац 1к из Славоније пре 100г. Рудеч 2к од старине. Милат 1к од старине. Милић 1к из Босне пре 80г. Голубовић 1к из Подобуча пре 100г. Шегетин 1к из Врућице. Руво 1к из Потравља (Сињска Крајина). Поменић 1к из Корчуле, пре 100г. Занетић 1к из Блата (с Корчуле). Гундулић 1к из Дубровника пре 100г. Караматић 1к из Макарског Приморја пре 80г. Лолић 1к из Макарског Приморја пре 50г. Миошић 1к из Макарског Приморја пре 50г. Гурић 2к од старине.
2. Станковићи
Под одломак Станковићи спадају села Станковићи, Подолаштица са Јурјевићима и Мокало…
Од старина има остатака православних цркава и крстова из 12-14в.
Крсница је у Станковићима и Подолаштици: Спасовдан и Ђурђевдан; и Моколу Св. Јаков.
А) Станковићи
Од старине су: Бонфиоло 1к; Ливак 3к; Кола 1к; Крелић 3к; Бота 2к; Јакулић 1к; Туњица 1к; Гурић 1к; Крилић 1к; Дањез 1к; Штук 1к; и Мргудић 1к.
Досељени су: Дукић 1к, из Сењске Ријеке; Колудровић 1к из околице; Зрнчић 1к из Неретванске Крајине; Пећар 1к из Макарског Приморја; Алесић 1к из МП пре 15г; Ботица 1к из Сиња; Прњак 1к из Дрниша; Цурач 1к из Жрнова с Корчуле. Новија обитељ. Тољ 1к из Врхгорца. Новија обитељ; Матуловић 1к из Жрнова с Корчуле. Новија обитељ; Срзић 1к из Макарске пре 10г; и Шабић 1к из Подолаштице, нова обитељ.
Б) Подолаштица
Од старине су: Буфалица 1к; Гргић 1к и Кунић 1к.
Досељени су: Мрчевић 1к, давно из ЦГ ањинске; из МП: Мацела 1к; Вулета 1к; Борић 1к; Антуновић 1к и Јоваћ 1к. Тољ 1к и Јелавић 1к су из Врхогорца; Шабић 1к је из МП.
В) Јурјевићи
Јурјевић 2к су од старине; Брчић 1к је из Жрнова. Алесић 1к је из Бриста.
Г) Мокало
Од старине су: Куљевак 1к. Досељени су: Мргудић 4, из Имоча пред 350г; Радешић 1к и Павловић 1к из Босне; Марушић 1к из Бриста (Приморје) пре 160г. Видовић 1к из Врхгорца пре 70г; Вулета 1к из Драгољана пре 50г; Висковић 1к из Подаце, недавно; Јукић 1к из Живогошћа недавно; Вујевић 1к из Имотске Крајине; Јураковић 1к, из МП; Рогушић 1к из МП; Беговић 1к из Козице.
3. Кучиште
Разбијеног типа, и састоји се од Кучишта, Замошћа, Бијелог Поља и Жуковца. Кучиште је ривијера, као Оребићи и Вигањ, а лежи испод брда св. Илије са западне стране у Корчуланском Каналу…
Од старина има остатака православних цркава.
Крсница је Тројичин-дан и Лучин-дан у Кучишту и Замошћу; а у Жуковцу и Бијелом Пољу Св. Ловро.
А) Кучиште и Замошће
Герица 3к, су од старине; Лупис-Вукић 5к, и Крунајевић 3к, давно су дошли из Босне; Бунтјелић 7к и Сухор 4к, давно су дошли из Наковања. Још су стари досељеници; Бијелић 2к, из Смоковљана; Крстељ 1к, из Печуха; Штук 1к из Врућице; Хабић 1к из Вигња; и Амадео 4к и Педерин 1к из Италије. Дедијол 3к, дошли су из Сплита.
Новији досељеници: Берић 2к, из Макарског Приморја. Новија обитељ; Слабић 1к, из Дебе; Јуричевић 3к из Сплита; Шенаровић 2к из Блата с Корчуле; Радман 1к из Омишке Крајине; Шале 1к и Бричић 1к из Жрнова с Корчуле); Мркушић 1к из МП; Банчић 1к из Омиша; Косић 1к из Вигња; Баничевић 1к из Смоквице с Корчуле; Југовић 1к из Подобуча; Рудеч 1к, са Хвара; Донадини 1к, с Корчуле; Мауринац 1к из Сењске Ријеке; Кобољевић 1к из Оскорушна; Шимниковић 1к из Потомја; Висковић 1к из Боке; Брадишић 1к из Дубровника; Михаљевић из МП; Петковић 1к из Блата; Радаљ 1к из Козице; Кастропил 1к, из Блата с Корчуле; Јерићевић 1к са Корчуле; Старчић 1к са Дугог Отока (код Задра); Фортамуто 1к из Италије; Младинић – Младинео 1к из Комиже.
Б) Жуковац
Семуновић 2к, давно дошли из Неретванске Крајине. Бошковић 1к, стара. Марић 1к, давно из Вигња. Косовић 2к од старине. Туњица 4к, Лукета 2к и Јаковљевићи 1к, старе су п. Слабић 1к давно из Дубе.
Новији досељеници су: Пленда 1к из МП; Поменић 1к из Гурића Села (старином из Корчуле); Пировић 1к из Вигња; Томић 4к давно из Јелсе; Маринковић 2к из Комиже; Беговић 1к из Козице; Перинванчић 1к са Цреса; и Раинери 1к из Ђенове (у Италији).
В) Бијело Поље
Досељени су давно: Крилетић 1к из Лумбарде; Пешут 2к из Новиграда (код Зрмање); и Кулишић 1к из Дубровника.
Новији су досељеници: Марушић 1к из Мокала; Мратиновић 1к из Оскорушна; и Блитвић 1к из Кчаре (с Корчуле).
4. Вигањ
Вигањ је село разбијена типа. Лежи западније од Кучишта на Корчуланском Каналу. Пељешка се ривијера протеже од Вигња мимо Кучиште до Оребића.
Вигањ је село на полуотоку, гдје је клима најблажа, јер лежи у ували морској према сунцу на обронцима брда Св. Илије, који га брани од вјетара. Овдје је бујна вегетација…
Комшилуци су: Розарије – Дол – Њахара Село – Соколово Село – Думовића Село – Подац – Јерково Село – Габела Село – Краљевића Село – Гргића Село – Ковачевића Село – Хабића Село – Класић – Басилна.
Крсница је св. Иван љетни.
Од старине су: Лупис – Вукић 7к; Черезин 5к, Крунаљевић 2к; Пухаловић 3к; Пировић 3к; Крстељ 6к; Фалконети – Соко 2к. Прије Соко; Бунтјелић 2к; Дубац 2к; Думовић 2к; Косић 4к; Хабић 3к; Ковачевић 4к; Кастанчић 1к; Доминковић 3к; Ханза 1к; Јерко 3к; Габела 2к; Краљевић 1к; Бицетовић 1к; Спливало 2к; Брачанин 2к; Лонза 1к; Томић 2к; Пасабанда 1к; Андричевић 2к; Грчић 1к; Трумбић 1к; Фортунато 1к; Кулишић 1к и Видовић 1к.
Давно су досељени: Рази 1к из Италије; Њакара 4к из Јакина; Реверишко 2к из Млетака; Бијелић 1к из Смоковљана; Паравија 2к из Млетака; Франчески 1к из Италије; Мажуран 3к из Пупната (с Корчуле); Белаш 1к из Угарске; Мекишић 1к и Куртелачић 1к из Стона. Бианкини 1к из Врућице у 19в. Влашић 2к из Пупната (с Корчуле).
Новији су досељеници: Шале 1к из Жрнова; Талијанчић 1к из МП; Каштелан 1к из Жрнова; Баничевић 1к из Смоквице; Клинац 1к из МП; Ботић 1к из Рашића (с Корчуле); Шикић 1к из Пољица; Нола 1к из Подгоре; Ортоља 1к из Фриула; Коловрат 1к из Имотскога; Радовановић 1к из Пупната; и Фрадетовић 1к са Хвара.
5. Наковањ
Село Наковањ дијели се у Горњи и Доњи Наковањ а лежи на врху брда, гдје се коса Св. Илије пушта пут запада, према рту Ловишту. Сељаци се баве пољодјелством.
Има старина Градина и морала се овдје у старо доба копати њека руда.
Крсница је Младенци и Мала Госпа.
Од давнина су: Сухор; Лупис – Вукић 7к; Мирко 2к; Помић 3к; Лонго 1к и Слабић 1к; Црљенковић 1к, можда је старином из Потомја.
Стари су досељеници: Вицелић 1к из Пијавичина; Кларић 2к и Доминковић 2к из Вигња.
Остали су досељеници: Мажуран 2к из Пупната (с Корчуле); Драгићевић 1к и Опачак 1к из Козице.
6. Ловиште
Село Ловиште лежи на најзападнијем рту полуотока, при мору, у луци. Ту се брдо спустило у раван и твори поље. Сељаци се баве пољодјелством и рибањем.
Ово је најзадња насеобина на полуотоку, која је почела г1890 насељавати се овдје са ближњег острва Хвара. Село постоји, дакле, којих 30г.
Ловиште је име старо: долази у повељи бана босанскога Стевана Котроманића г1333, којим продаје стонски Рат дубровачкој републици.
Прва се је населилиа ту обитељ Росандић из Подгоре код Макарске пред 30г. Остале п су се населиле: Росандић 1к из Подгоре. Из Богомоља (са Хвара) су: Срхов 2к, Бирчић 1к; Буић 1к; Рудан 1к; Иванковић 1к; Радојковић 1к; Радованчић 1к; Дужевић 1к; Јерковић 1к. Из Гдиња су: Висковић 1к; Поповић 1к; и Бонковић 1к. Из Наковања су: Вукић 1к; и Радов 1к.