Увоз поврћа, укупно и из Албаније

На порталу СТО доступни су (до 29.7) месечни подаци о увозу закључно са априлом. Тромесечни подаци не би укључивали април, а годишњи су удаљени од садашњих кретања те поређења са месечним подацима у 2019 могу да нам укажу на динамику увоза по месецима и сезонама.

У претходних 20 месеци, за колико је могуће повући податке, увоз поврћа износио је 164 милиона евра што значи да је просечна месечна вредност 8,2 милиона евра. Рекордне месечне вредности су у првој половини године, у априлу 2019 увоз је износио 16,8 милиона евра, а знатно су мање током летњих и јесењих месеци.

Увоз из Албаније вредео је 23,3 милиона евра, што је 1.166 хиљада евра месечно. Највеће вредности увоза из Албаније су од марта до јуна. Удео Албаније у укупном увозу поврћа је 14,2%.

У 2019 је увоз поврћа вредео 98 милиона евра и највећи је био из Албаније (14,6) испред Холандије (10,7), Шпаније (10,2) С.Македоније (9,7) и других земаља.

С. Македонија је у 2008. учествовала са две петине у укупном увозу поврћа (21,6 од 53,1 милиона евра), али је од тада смањивана вредност из ове земље, док је Албанија у тој години имала извоз у Србију вредан само 4 хиљада евра. Први милион Албанија је стекла у 2012. и од тада је извоз у Србију повећан 14 пута.

Од 60 врста поврћа, према шестоцифреној царинској класификацији, Албанија код 7 има већи удео у укупном увозу Србије. Највећи има код краставца (44,8%), затим код парадајза (38,7%), црног лука (? Leeks and other alliaceous vegetables; 22,9%), љутих паприка (21,2%) и бораније (20,5%).

Албанија није имала значајан удео код увоза пасуља (79 хиљада од 18,5 милиона евра) и кромпира (2 хиљаде евра у 11,1 милиона евра).

Албанија постаје озбиљан конкурент кинеском белом луку јер је повећала вредност извоза у Србију са хиљаду евра у 2016, на 125 хиљада евра у 2019.