О вирусу COVID-19 нисам много читао, али га осуђујем, и од њега се ограђујем. Прича се да је смртоносан, да напада плућа, и да је спас у респираторима, уколико се могућност дисања код зараженог смањи. Пушачи спадају у најризичнију групу, јер су већ оштетили плућа цигаретама.
Да је повећан унутрашњи промет храном, у већини земаља где је становништво „закључано“ средином марта, и да је при паду укупне светске робне размене дошло до раста трговине храном, о томе сам писао.
Од априла сам из података могао да приметим и да је повећана производња цигарета, али сам превиђао очигледност: да је закључавање становништва и рад од куће утицао да се повећа пушење, што због лакоће паљења цигарета, у односу на радно окружење у фирмама, то и због повећаног стреса и страха изазваног страшним бројевима о зараженима и умрлима.
Закључавање становништва у места становања је потпуно укинуло нормалне животне навике, да се оде у ресторан, на шишање, у потребне и непотребне куповине, да се деке и баке друже са унуцима. Деци је унапред наметнута кривица да су потенцијалне убице родитеља и бака и дека, она су збуњена учењем са даљине, уплашеним родитељима… Толико ненормалности и лудила емитованих са ТВ екрана и из других средстава (дез)информисања да је потребан систематичан приступ како би се све пописале.
Мени су цигарете, у милионима непотребних информација, измакле пажњи у претходна 3-4 месеца, ваљда управо зато што је њихово повећање потрошње, при повећаном ризику за здравље очигледно.
У Кини је производња цигарета повећана за 6,9% у прва два месеца 2020. (они су већ били закључани у Вухану, али су се мере шириле по целој Кини), затим за 16,1% у марту (опште закључавање), смањена је за 1,3% у априлу, и за 3,7% у мају (смањивање залиха) и опет повећана за 1,9% у јуну (нове залихе због ризика од поновног закључавања?). Производња дуванских производа имала је највећи раст (+6,4%) од свих делатности у Кини.
У Србији је, при паду укупне производње прерађивачке индустрије за 9,3%, у мају повећана производња цигарета за 16,1%. У периоду јануар-мај, укупна производња смањена је за 2,5% а производња дуванских производа повећана за 18,8%.
Када је бомбардована Србија 1999, посебно ме је изнервирало уништавање фабрика цигарета и хтео сам да прекинем да пушим. Камо среће да јесам, али предузимљиви трговци су пронашли канале за продају страних цигарета, па се ово уништавање тада код пушача није много осетило.
Уз здравствену и прехрамбену безбедност сада се може говорити и о глобалној „пушачкој“ безбедности: мора се имати домаћа производња цигарета да не би локално становништво, у недостатку цигарета, поживчанило и кренуло да руши споменике и институције (као у САД, УК…).
Али, ту су коњица, пси, сумњиве хемијске супстанце и друга средства присиле, није све у цигаретама.