Штa је дозвољено Јупитеру, није и волу: јавни дуг европских земаља 2000-2019.

Србија је имала под-просечан раст јавног дуга у претходних 19 година – повећан је за 69% док је у чланицама ЕУ повећан за 107,7%. Он је најближи релативном расту дуга Холандије (+67,7%) и Немачке (+64,8%). Ове две земље, заједно поред Србије, указују на чињеницу да смо усвојили протестантску радну етику, морал и кривицу за претходне ратове. Нисмо само достигли њихов ниво зарада, али шта су векови пред нама спрам српске вечности? И Турке смо трпели 350 година па можемо и плате у Немачкој да сустигнемо у неком од векова пред нама.

Мерено уделом у БДП-у српски јавни дуг, на крају 2019, није био релативно велик (52%), и био је дубоко испод просечног у ЕУ (77,8%), али је Србија била европски шампион у просечној каматној стопи по којој је сервисирала његову достигнуту вредност – 3,9% (била је и 4,3% у 2015), а остале медаље су преузеле нама суседне чланице ЕУ, Румунија сребрну и Мађарска бронзану. Малта је остала без медаље и претекла Хрватску, коју ћемо сустићи по БДП-у, али смо је већ одавно претекли у другим показатељима (робни извоз, просечна старост и емиграција, дознаке…) Само још Пољска има каматну стопу од 3%, а следи Бугарска која плаћа по 2,8% упркос чињеници да је у посматраном периоду смањила ниво јавног дуга према БДП-у са 70,7% на само 20,4%.

Ту се негде списак волова завршава, а открива се по неки Јупитер. Разочарала ме је чињеница да Енглези плаћају исту просечну каматну стопу као и Италијани, 2,5%, упркос знатно нижем релативном оптерећењу јавним дугом, али то је цена енглеске независности од Јупитера: већа цена јавног дуга.

Спуштајући се ка дну листе откривамо Јупитера у Француској и Сатурна у Немачкој, где Французи плаћају 1,5% а Немци 1,3% и где су Французи баш били несташни јер су повећали апсолутну вредност дуга 2,7 пута, док су Немци били као и ми, хладно-рационални, штедљиви и раду склони.

У најлагоднијој позицији је била Естонија на дну листе која готово да и није имала јавни дуг, само 8,4% од БДП-а, повећала га је 7,5 пута и сервисирала по просечној камати од 0,4%. Шведска је вицешампион на овој изврнутој листи и шведске банке су „инвестирале“ у мале Балтичке новоформиране државе са простора СССР-а. По угледу на Шведску и Немачка је требало да се понаша као џентлмен па да смањи ове каматне стопе сирочићима у Источној Европи, али у Немачкој има и католика, није баш све протестантски у раду.