Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Од великих шумских и планинских предела у Нордијским земљама до великих урбаних агломерација постоје велике разлике у густини насељености у ЕУ. Евростат је објавио саопштење са насловом „Колико блиско живе људи у твом региону?“ (линк).
На нивоу троцифрене НУТС класификације, у 2018, најгушће насељена подручја били су урбани центри и њихова периферија. Париз је имао највећу густину насељености са 21.044 становника по квадратном километру али је на листи 10 подручја била су и његова предграђа: „Hauts-de-Seine (9 371 persons per km2), Seine-Saint-Denis (6 979 persons per km2) and Val-de-Marne (5 774 persons per km2)“.
Друга по густини насељености била је Централна Атина (10.436 становника по кк) али су на листи били и: „South Athens (Notios Tomeas Athinon; 7 498 persons per km2) and Western Athens (Dytikos Tomeas Athinon; 7 114 persons per km2)“.
Остала подручја на врху листе била су Букурешт (7.917), Брисел (7.472) и Мелила на северној афричкој обали (6.050).
Треба нагласити да је густина насељености зависна од величине простора који се прoучава. На пример, на веома детаљном нивоу, најгушће насељено је југо-западно предграђе Барцелоне L’Hospitalet de Llobregat са 53.119 становника по кк. Праћено је 18. арондисементом Париза (52.218) и Бадалоном, северно-источним предграђем Барцелоне (50.287).
Лапонија је најмање насељено подручје у ЕУ са 2 становника по кк али је на седмом месту на листи и Личко-сењска жупанија са 9 становника по кк, где су Хрвати извршили етничко чишћење Срба у акцији „Олуја“ 1995.
У бази има података за Србију од 2017. Из своје базе сам израчунао податке по областима Србије од 2002. а како бих, осим стања у 2018, дошао до динамичких података ради одговора на питање: да ли се Србија празни од становништва и без „Олује“? Или, да ли су као „Олуја“ деловале економске политике које су након 5. октобра спровођене?
Због промена у класификацијама региона у Француској и Пољској, али због новододатих података за Албанију и Србију ово динамичко упоређивање је ограниченог квалитета. На пример три региона у Албанији (Gjirokastër, Durrës и Berat) су смањили густину насељености преко 10% у само 5 последњих година па је питање колики је био пад од 2002 или од 1991?
Подаци на нивоу држава интуитивно нас могу упутити ка регионима који конкуришу српским областима у погледу опустошења од становништва у посматраном периоду. Највећи пад у броју становника имале су Летонија (-18,1%), Литванија (-18,6%), Румунија (-12,3%) и Бугарска (-9,5%), више од Србије са смањењем за 6%. Србија је (без података за Косово и Метохију) упоредива по густини насељености са Шпанијом и С.Македонијом.
У Европи 909 области, од 1.527, има већу густину насељености од 100 становника по квадратном километру, а међу њима је и 6 у Србији. Најмању густину насељености у Србији имају Зајечарска, Пиротска, Борска и Топличка област и оне се налазе у последњој осмини приложене табеле.
Мада је Европа „испарцелисана“ према троцифреној НУТС класификацији, подаци за Београд дати су на двоцифреној. Податке о броју становника по општинама у Београду имамо па је лако обрачунати и густину. Врачар је упоредив са Паризом (па се може назвати „Малим Паризом“), са 19.202 становника по квадратном километру, а Стари Град има три пута мању густину насељености јер још увек има делове које модерни „инвеститори“ нису искористили за станоградњу. „Београд на води“ има потенцијал да општину Савски Венац подигне са шестог места ка другом месту на листи.
Раст густине насељености након 2002 имале су 991 област у Европи међу којима су 3 у Србији и то Београд, Јужнобачка (Нови Сад) и Рашка (Нови Пазар) област.
После ове три области, које су имале раст броја становника, најмањи пад је имала Шумадијска област, за 4,8% и Нишавска, за исти проценат, и налазе се на 1.210 и 1.211 месту од 1.527 области у Европи. То значи да једна петина региона у Србији има већи пад броја становника од њих. У тој једној петини налази се 20 области у Србији. Свих 20 налази се међу 180 области са највећим падом у Европи.
Највећи пад густине имале су управо области са најмањом густином насељености: Зајечарска, Борска, Западнобачка и Топличка област. Већи пад од Зајечарске имало је 28 области а на дну листе су Тулчеа у Румунији, Видин у Бугарској и 8 области у Летонији и Литванији. Жупаније у Хрватској у којима су Срби до 1995 имали велики удео у укупном становништву измешане су у паду са овим падом у именованим областима у Источној Србији и Западнобачкој области.
Шта је наравоученије ове анализе?
Уместо привлачења „страних инвеститора“ (под наводницама су јер је питање колики је удео домаћих који су регистровали да им седишта пословања буду у иностранству) Србији је неопходан ургентни заокрет у економској политици са два правца улагања ради остваривања једног циља: опстанка становништва у Србији. Један су демографска улагања а други пољопривредна, првим се брани биолошки опстанак уопште а другима се успорава даље пражњење највећег дела српске територије.