Struktura porodica u Evropi i „baka servis“

Заштита најстаријих лица у Србији је најпроблематичнија у Европи из најмање два разлога: (1) имамо, након С.Македоније највећи удео „мешаних породица“ у којима је више генерација живело заједно – њих 41,3%, и (2) готово је идентичан број деце коју чувају баке и деке (уз бејби ситерке, рођаке и друге видове неге) – 42%.

Повољан фактор за нижу стопу смртности у Србији може да буде сиромаштво и традиционализам који (као и код подизања деце) вероватно утичу да имамо један од најмањих удела старих лица у старачким домовима.

 

1. Структура породица у Европи и промена структуре у Србији од 2014. до 2018.

 

Евростат је објавио саопштење „Ових дана, да ли сте кући сами или са породицом?“ (линк). У 2018 било је 194 милиона домаћинстава у ЕУ, што је повећање за 12 милиона од 2010. Како се повећао број домаћинстава дошло је и до смањивања њихове просечне величине.

За мање од 10 година просечно домаћинство је смањило број укућана са 2,4 на 2,3 лица, док је број домаћинстава са једним чланом (скоро трећина свих домаћинстава) имао раст од 17% од 2010. Општи тренд је раст броја домаћинстава самаца, са једним родитељем и парова без деце. У већини домаћинстава нема деце и самостално родитељство је повећано за 13% од 2010.

Немачка је имала највећи удео домаћинстава без деце (78%) испред Шведске (77%), Аустрије (75%) и Бугарске (74%). Највећи удео деце у домаћинствима имале су Ирска (39%), Кипар и Словачка (36%) и Румунија (35%).

Ван ЕУ највећи број домаћинстава са децом имала је Турска (51,1%), С.Македонија (49,8%) и Црна Гора (44,2%) док је у Србији удео био као у Словачкој – 35,6%.

У ЕУ су 14% од свих породица (7,9 милиона) чинили самохрани родитељи са децом. Данска је имала највећи удео самохраних родитеља са децом (29%) испред Естоније (28%), Шведске и Литваније (обе по 25%), Летоније (23%) и Француске (21%). Најмање самохраних родитеља са децом било је у Хрватској (6% од свих породица са малолетном децом), Румунија (7%), Финска, Словачка и Грчка (све 8%).

С. Македонија има 2,4% самохраних родитеља, Турска 3,5%, Црна Гора 5,9% и Србија 6,1%. У Србији је овај удео смањен са 6,7% у 2014 на 6,1%, а број самохраних родитељских породица смањен је у Србији са 61,3 на 52,5 хиљада.

У ЕУ скоро половина од свих породица са децом (48% или 26,9 милиона домаћинстава) имало је само једно дете, док је 40% (22,2 милиона) имало двоје деце и 13% (7,1 милиона) троје и више деце.

Србија је имала 44,8% од свих породица са децом са једним дететом, 43,6% са двоје деце и 11,6% са троје или више деце.

Црна Гора је имала најмање у породица са једним дететом ван ЕУ (36,8%), С. Македонија највише са двоје деце (44,2%) а Турска највише са троје деце и више деце (25,7%).

У Србији се, без миграција, у просеку годишње смањи број становника за 35 до 40 хиљада. Број породица се претходних година смањивао за 13,2 хиљаде. То је смањење за 2,1% након 2014. Највеће релативно смањивање имале су самохране породице без деце а повећање су имале само остале породице без деце за 4%.

Остале породице су у ЕУ учествовале само са 17,1% док су у Србији оне учествовале са 41,3% и већи удео ових мешаних врста домаћинстава (више генерација под једним кровом) имала је само С. Македонија (54,6%). И док је код С.Македоније био много већи удео мешаних породица са децом (27,4% према 16,1% у Србији) разлика је била знатно мања код мешаних без деце (27,2% према 25,1%).

У текућим околностима кућне изолације мешане породице су индикатор могућности да се у породицу унесе зараза и пренесе старијим члановима. Овај ризик је у Србији, након С.Македоније, највећи у Европи.

Са друге стране, повољну околност представља чињеница да је овај удео осталих породица већим делом на селу, где се вирус COVID-19 неће много проширити, као у урбаним срединама, али остаје опасност од ширења у Београду и другим већим градовима где је старијем становништву забрањено кретање али имају „покретне“ укућане.

2. Брига о деци у ЕУ

 

Према подацима Евростата (линк) у 2018 су готово половину деце (49%) млађу од 3 године чували само њихови родитељи. Удео је различит међу чланицама и био је најнижи у Грчкој (15%) а највиши у Словачкој (82%).

Садашње мере социјалног удаљавања, уведене услед епидемије корона вируса довеле су децу кући, што се многим родитељима подудара са радом од куће. Како је брига о деци изгледала пре ових мера?

Уколико родитељи не могу да се потпуно посвете деци бригу о њима преузимају вртићи, или се користе бејби-ситерке, деде и бабе или други чланови породице (мимо родитеља), други рођаци или комшије. У 2018 једна петина (20%) деце млађе од 3 године имало је 30 и више часова недељно у вртићима.

Међу чланицама ЕУ највећи удео деце са више од 30 сати у вртићима имала је Данска (55%). Нешто мањи удео имале су Португалија (49%), Словенија (44%) и Луксембург (43%). Најмањи удео бриге о деци у вртићима имале су Словачка (1%), Чешка (4%) Румунија и Холандија (по 6%) и Аустрија (7%).

Када се искључе родитељи и јаслице-вртићи о осталој деци се брину бејби-ситерке, деке и баке, рођаци и друга лица. Претпоставићемо да је удео бејби-ситерки много већи у развијеним земљама Запада него у Србији где такву услугу може себи да приушти екстремно мали број родитеља (1%-2%). Већи удео треће могућности има девет европских земаља. Поделићемо их у две групе: једну у којој претпостављамо да је велики удео бејби-ситерки а у другој бака и дека. У првој групи би требало да се налазе Холандија, УК, Швајцарска и Ирска, а у другој Грчка, Кипар, С.Македонија, Румунија и Малта. Таква претпоставка би нас довела до реалне претпоставке да уз Србију нама блиске земље практикују „бака-сервис“ услед комбинованог деловања сиромаштва и традиционализма (у мом случају).