Kninska krajina

Kninska krajina, naselja i porijeklo stanovništva, prota Savo Nakićenović (1882-1926)

• Книн

Православне породице у Книну су:

Берић (1к), дошли из Варивода (Далмација) има 60г, славе Јовањдан.

Војводићи (1к) дошли из Срба (Лика) прије 50г славе Никољдан.

Боровићи (1) дошли из Голубића прије 50г, славе св. Архангела Михајла.

Покрајац (5), дошли из Промине прије 30г, славе Никољдан.

Новаковић (2к), дошли из Книнског Поља прије 100г славе Јовањдан.

Синобад (3), дошли из Книнског Поља прије 120г, славе Ђурђевдан.

Омчикус (1), дошли из Радучића прије 70г (старином из Црне Горе), славе Ђурђевдан;

Добрић (1) дошли из Косова прије 70г, зову их и „Париђини“, славе Никољдан.

Мирковић (1) дошли из Полаче прије 60г, славе св. Дмитрија.

Јовић (1), дошли из Дрниша прије 60г, славе св. Илију.

Вученовићи (1) дошли из косова назад 16г, славе Никољдан;

Шибић (2) који се зову и Иваз, дошли назад 50г, из Далмације, славе Никољдан.

Катић, дошли из Бискупије назад 150г. Истрачили се, а славили Јовањдан.

Бечкер (1) дошли с Косова назад 60г. Зову се право Дабићи, славе Никољдан.

Медаковић, дошли из Книнског поља назад 100г. Истрачили се, а славили Ђурђевдан;

Шеат, дошли с Врбника назад 50г, славе Никољдан.

Дукићи (1) дошли из Срба (Лика) има 25г, славе Стевањдан.

Петковић (1), дошли из Врлике назад 10г, славе Никољдан.

Будимир (1к), дошли из Лике назад 40г славе Никољдан.

Бједов (1) дошли из Оћестова, а 1п из Скрадина од скора, славе Ђурђевдан;

Јовичић (1) дошли из Косова има 40г, славе Никољдан.

Панић (1) дошли из Отона назад 50г, славе Стевањдан.

Сладићи (1), дошли из Бискупије назад 40г, славе Дмитровдан.

Џепина (1), дошли из Голубића, а ту из Мачве (Србија) у 16в, славе Јовањдан.

Радонић (1), дошли из Косова од скора, а на Косово с Његуша (Црна Гора) побјегли од крви у 17в, славе Никољдан.

Перић (1) дошли из Оћестова назад 20г, славе Ђурђевдан;

Рељић (1) дошли из Смоковића крај Задра недавно, славе Стевањдан;

Ширко (1) дошли од скора из Стрмице, славе Ђурђевдан.

Бачко (2), дошли од скора из Косова, славе св. Архангела Михајла.

Растовић (2) дошли из Отона од скора, славе Јовањдан.

Марић (2) дошли од скора из Голубића, славе св. Архангела Михајла.

Крстановић (2), дошли из Косова назад 50г, славе Ђурђевдан.

Касум (1), дошли од скора из Оћестова, славе Ђурђевдан.

Чимбур (1) дошли од скора из Полаче, славе Никољдан.

Јевтовић (1) дошли од скора из Србије, славе Ђурђевдан.

Христић (1) дошли од скора из Србије, славе Никољдан.

Илић (1) дошли од скора из Пађена, славе Ђурђевдан.

Радић (2), дошли од скора из Уздоља, славе Никољдан;

Јелић (1) дошли од скора из Дрниша, славе Часне Вериге;

Ђурђевић (1), дошли од скора из Мокрог Поља, славе Ђурђевдан.

Маринчић (1) дошли од скора из Косова, славе Стевањдан;

Вукадин (1), дошли од скора с Брбника, славе Никољдан.

Убовић (1), дошли из Бискупије назад 40г, а ту дошли са Уба (Србија), славе св. Архангела Михајла.

Мијаковац (1) дошли од скоро из Врпоља, славе Стевањдан.

Поповић (2) дошли из Бискупије назад 40г, славе Стевањдан.

Ковачевић (1), дошли од скора из Промине, славе Стевањдан.

Кукољ (1), дошли из Жагровића, славе Ђурђевдан.

Дурбаба (1), дошли из Ковачића, славе св. Архангела Михајла.

Милошевић (1), дошли из Мостара, славе Јовањдан.

Чолаковић (1), дошли с Врбника, славе Никољдан.

Слијепчевић (1) дошли из Косова, славе Никољдан.

Мартић (1), дошли из Жагровића, славе Јовањдан.

Пупавац (1) дошли из Задра, славе Ђурђевдан.

Кућица (1), дошли из Бискупије, славе Јовањдан.

Медић (1), дошли из Ковачића, славе Ђурђевдан.

Грубор (1), дошли из Босне, славе Ђурђевдан.

Асановић (1) дошли из Кадине Главице (Дрниш), славе Јовањдан.

Зец (1) дошли из Мостара, славе Јовањдан.

Гргић (1) дошли из Косова, славе Јовањдан.

Чеко (1), дошли из Полаче, славе Ђурђевдан.

Ђаковић (1) дошли с Врбника, славе Никољдан.

Веригић (1), дошли из Босне, славе Ђурђевдан.

Ђудић (1) дошли из Ковачевића, славе Никољдан.

Грчић (1), дошли из Ивошевца, славе Никољдан.

Петојевић (2), дошли с Врбника, славе Никољдан.

Дмитровић (1) дошли из Жагровића, а 1п из Бискупије, славе св. Архангела Михајла.

Дамјановић (1), дошли из Врбника, славе Никољдан.

У предграђу книнском Љубач, а то је преко Крке, до Атлагића моста, станују:

Марјановић (17к) дошли су у 18в из Босне, славе Никољдан:

Орловић (12) дошли из Босне у 16в, славе Ђурђевдан.

Цвијановић (8), дошли из Босне у 18в, славе Ђурђевдан.

Чолак (4), дошли из Врбника у 18в, славе Никољдан.

Даничић (2), дошли из Врбника назад 80г, славе Никољдан.

Свега је у Книну православних племена 76, а породица 125 од којих је из Далмације 68 породица, из Босне 26, или Лике 3, из Србије 3 и 1 из Херцеговине. У самом Книну нема ниједна православна породица, насељена прије 120г, изузев оне у Љубачу, предграђу преко Крке, гдје живе племена Марјановићи, Орловићи, Цвијановићи, Чолак и Даничић. Значи да за Млечића у Книну вароши није било Срба, православне вјере, већ да су они у Книн почели насељавати најраније назад 120-150г.

Дакле православно книнско (варошко) становништво врло је младо а то се види по цркви коју су тек 1866 озидали.

Римокатоличке породице насељене за последњих 100г јесу:

Ајдешек (1) из Требељина (Крањска),

Анић (4) из Босне;

Бајан из Кијева (Далмација), изумрли.

Балић (1) из Книнског Поља.

Барић (1) из Кијева.

Баришић (1) из Матаси-Промина.

Батић (1) из Задра.

Билић из Херцеговине, назад 140г били православни, те превјерили.

Биготи (1) из Италије.

Боглић (1) из Хвара.

Боровић (1) из Голубића, славили св. Архангела Михајла, отац им био православни.

Бралић (2) из Далмације.

Булат (2) из Шибеника.

Буданко (1) из Каштела.

Цоти (2) из Пралине.

Кесар (1) из Шибеника, а старином из Мађарске.

Цибулка (1) из Дронобица (Галиција).

Чавка (2) из Промине.

Делош (2), из Промине.

Драчар (2) из Бола.

Добрић (1) овдје био дошао из Карлобага (Хрватска).

Дрезга (1), из Шибеника.

Џаја (1) из Промине.

Џепина (1) из Поткања.

Франц (1) Нијемац, у ластови, у Петковиће се населио:

Гајтан (1) из Херцеговине.

Гамбрирожа (2) из Покања.

Гамприч (1) из Примоштена (Шибеник).

Гргуревић (2) из Промине.

Гргић (1) из Книнског Поља.

Гризељ (1) из Врлике.

Крица (1) из Окљаја.

Јарамаз (1) из Далмације.

Јукић (1) из Мућа.

Јуричић (1) из Мућа.

Јуричић (1) из Лукара.

Калигарна (1) из Бешана (Италија).

Карамушић (1), из Лабина.

Карета (1), из Врпоља. Био православни, те нејак покатоличен.

Крупан (1) из Врпоља.

Крвавица (5) из Ковачића;

Куртовић (1) из Дрниша.

Лалић (1) из Дрниша.

Марић (1) из Шибеника.

Матас (1) из Промине.

Матковић (1) из Врбања.

Мелада (2) из Каштела.

Млинар (1) из Промине.

Монти (2) из Бергама (Италија), један је римокатолик, а други је крстио дјецу у православној вјери.

Мусић (1) из Херцеговине.

Николић (1) из Задра.

Пантиера (1) из Дрниша.

Перица (1) из Станковца.

Перковић (1) из Скрадина.

Пилипић (1) из Карлобага.

Рогић (1) из Рибника.

Шарић (1) из Лукара.

Секанина (2) из Мађарске.

Шара (1) из Дрниша.

Шешо (1) из Промине.

Шевељић (1) из Спљета.

Шимић (1) из Голубића

Шимуновић (2) из Врпоља.

Шкарица (1) из Богетића (Промина).

Филић (2) из Спљета.

Фрељић (2) из Промине.

Ујаковић (1) из Лукара.

Видовић (1) из Бискупије.

Вуковић (1) из Врлике.

Вишић (1) из Миљеваца.

Златир (1) из Повља (Брач).

Здунић (1) из Земуника.

Шонић (1) из Промине.

Балушић (1) из Љуботића (Грахово).

Фумиш, који су некад били православни, а дошли са Крита у 17в, истрачили се.

Кнез (1) досељен у 18в из Босне.

Љубичић (3) дошли из Херцеговине у 18в.

Мусић (1), дошли у 18в из Босне.

И сва римокатоличка племена (84), осим Фумиш, Кнез, Љубичић и Мусић, као и православна, доселила су се у Книн почев од 1800. Дакле, варошко книнско становништво врло је младо. Значи да су до 1797 (пада Млетачке републике) у Кинину (граду, односно варои) становале само млетачке војне и политичке власти…

П.С. град Книн је 2011г имао 15.407 становника (Хрвати 11.612, Срби 3.551), док је 1991г имао 12.331с (Хрвати 1.660, Срби 9.867).

• Бискупија

Дијели се на: Бискупију, Лопуже и Плисково. Бискупија је у пољу, а Лопуже и Плисково на брду. Село се налази уздуж Орлића и Рамљана. Од Врбника га дијели брдо Коњ, а према Полачи је вијенац. Све су куће при дну брда, у скупинама, без икаква реда, нешто јаче груписане око цркве св. Тројице.

Породице су:

Бајић (10), дошли из Гламоча, славе Марковдан.

Букаровић (28), за њих говоре да су старинци, славе Никољдан.

Верић (1), дошли изБосне у 18в, славе Никољдан.

Дебелица (7), дошли из Гламоча 1689г, славе Никољдан.

Дмитровић (33), били Капо, дошли из Гламоча 1689, славе св. Арх. Михаила. Овдје су два брата остала, кад су дошли, а трећи прешао у Котаре.

Иковац (6), дошли из Гламоча 1689, славе Никољдан.

Катић (14), дошли из Гламоча 1689, славе Јовањдан.

Кукољ (1), дошли из Жагровића назад 100г, славе Никољдан.

Лака (7), дошли из Гламоча, славе Стевањдан.

Максимовић (5), дошли из Гламоча 1689, славе Никољдан;

Милић (19), дошли из Гламоча 1689, славе св. Арх. Михаила.

Поповић (48), дошли из Гламоча 1689, славе Никољдан. Из овог племена је свештеник био, који је са Гламочанима и арамбашом Пријићем Радованом ово село населио. Све до наших дана Бискупијски пароси били су из овог братства, а из њега је био и свјесни Србин, тежак, Онисим Поповић, кога су Аустријанци 1914г у Сињу устријелили.

Пријић (21) дошли 1689 из Гламоча, а њихов предак је арамбаша Радован Пријић, славе Никољдан.

Сладић (18), дошли 1689 из Гламоча, славе св. Димитрија.

Татомир (2), дошли 1689 из Гламоча, славе Никољдан.

Чулић (1), дошли из оближњег села Полаче од скоро, славе Никољдан.

Убовић (6), дошли 1689 из Гламоча, а ту са Уба из Србије у 16в, славе Арх. Михаила.

Русић (5) дошли из Плавна назад 100г, славе Јовањдан.

Карна (5), дошли из Отона назад 50г, славе Никољдан.

Лукачевић (2), дошли из Босне у 18в, славили прије Стевњдан, а сада Никољдан, јер ту славу слави већина породица у близини.

Радуловић (1), дошли 1689 из Гламоча, славе св. Димитрија.

Римокатолици су:

Видовић (4), дошли из Полаче.

Бачић (7), дошли из Полаче.

Дућа (3), дошли из Полаче.

Јеловина (5), дошли из Полаче.

Бачић (7), дошли из Босне у 18в, немају крсне славе данас, премда је некад имали.

Дакле, и по предању, све је данашње становништво досељено из Босне и то 19 племена (205п), а 5 је племена (11п) досељено задњих 100г из Крајине книнске. Племе Букоровића били би старинци, а по некима и Турци, који су ту 1689 заостали.

Свега је становништва у Бискупији 1382 (754м, а 628ж): 1.261 православних, који имају своју засебну парохију и римокатолика 191, који припадају под римокатоличку Книнску жупу. Свега је кућа 350 (домова 241).

П.С. У 1991г Бискупија је имала 953 становника (Срби 906, Хрвати 43), док је 2011г имала 406с.

• Голубић

Ово је село на подножју планине Пљешевице (1.125м) и испод Плавањских брда, у котлини, која се пружа од Стрмице до Жагровића, у дуљини, по прилици 8км. Кроз котлину силазе Кркине притоке: Бутижница, од сјеверне стране, а Дошница, од западне стране. Кроз котлину иде жељезничка пруга из Босне са Дрвара, а одатле, преко Стрмице и Голубића, кроз Книнско поље, за Книн…

Голубић има 2.020 душа (1.091 мушкараца, 929 жена; 1.801 православних, а римокатолика 211). Сви су српске народности.

Породице су:

Шимић (17), дошли из Босне у 16в, некад били православни, и славили Ђурђевдан, а данас римокатолици.

Арула (7), дошли из Босне у 16в, славе св. Василија.

Ранчевић (4), дошли из Босне у 18в, из Гатачке површи, славе св. Василија.

Боровић (4), дошли у 18в из Боројевића (Херцеговина) у 16в, славе св. Арх. Михаила.

Глогиња (4), дошли из Босне у 17в, славе св. Арх. Михаила.

Момић (1), дошли из Босне у 17в, славе св. Арх. Михаила.

Урош (1), дошли из Босне у 17в, славе св. Арх. Михаила.

Марић (15), дошли из Босне у 17в, славе св. Арх. Михаила.

Марић (15), дошли у 17в, од болести из Котара. Један се усталио у Книнском Пољу и остао ту, те од њега потичу Книнскопољски Марићи, а други се населио у Голубић, те прешао у православље и од њега су све горње куће.

Бубоња (8), дошли из Босне у 17в, славе Никољдан.

Вундук (3), дошли из Босне у 17в, славе Никољдан.

Курдулук (1), дошли из Босне у 18в, славе Никољдан.

Миламин (1), дошли из Босне у 17в, славе Никољдан.

Рељан (7), дошли из Кистања у 18в, славе Никољдан.

Радиновић (61), порјечу од неког Рада Херцеговца који се овдје населио у 16в, славе Никољдан. Дијеле се на Васић (1), Ољача (2), Иваиковић (3), Цвијетић (1), Капураловић (5), Панић (6), Лукић (17), Протић (17), Лончина (6) и Савић (4).

Букарица (1), дошли из Босне у 17в, славе Јовањдан.

Војиновић (5), дошли из Босне у 17в, славе Јовањдан,

Вуковић (10), дошли из Босне у 17в, славе Јовањдан.

Дамјановић (8), дошли из Змијања (Босна) крајем 17в, славе Јовањдан.

Драгаш (6), дошли из Босне у 16в, славе Јовањдан.

Каблар (7), дошли из Босне у 16в, славе Јовањдан.

Новковић (1), дошли из Босне у 18в, славе Јовањдан.

Тањга (3), дошли из Босне у 18в, славе Јовањдан.

Тарлок (6), дошли из Босне у 16в, славе Јовањдан.

Чолак (7), дошли из Босне у 17в, славе Јовањдан.

Џепина (1), дошли из Босне у 18в, славе Јовањдан.

Ђеверица (1), дошли из Босне у 18в, славе Јовањдан.

Злојутро (1), дошли из Босне у 18в, истрачили се; славе св. Матију.

Грубнић (4),

Клицовић (2),

Дробац (1), дошли из Босне у 17в, славе Ђурђевдан.

Зелембаба (5), дошли из Жагровића у 18в, славе Ђуршевдан.

Кеса (4), дошли из Босне у 17в, славе Ђурђевдан.

Кесић (7), дошли из Босне у 17в, славе Ђурђевдан.

Клинац (2), дошли из Босне у 17в, славе Ђурђевдан.

Плавшић (10), дошли из Босне у 17в, славе Ђурђевдан.

Чучак (8), дошли из Босне у 17в, славе Ђурђевдан.

Багуд, дошли из Босне у 17в, истрачили се има 50г.

Јерковић (12), дошли из Змијања (Босна) у 16в, славе св. Алимпија Столипника.

Станчевић (8), дошли из Змијања (Босна) у 16в, славе св. Алимпија Столипника.

Шљивар (3), дошли из Змијања (Босна) у 16в, славе св. Алимпија Столипника.

Љубишић (1), дошли из Босне у 16в, славе Стевањдан.

Опачић (15), дошли из Босне у 16в, славе Лучиндан.

Плавша (15) дошли из Босне у 16в, славе Томиндан.

Пунош (4), дошли из Жегара код Обровца у 18в, славе св. Лазара праведног.

Тица (5), дошли из Босне у 16в, славе св. Стевана Дечанског.

Свега је у Голубићу 642к, породица 310, а племена 48, од којих је из Босне досељено 41, из Херцеговине 3 и Далмације 4. Из Босне их је највише досељено у 16 и 17в.

• Книнско Поље

Налази се између Козјака, од истока, Динаре, од си; Пљешевице, од с; и Промине, од јз. Книнско поље је управо предграђе Книна.

Породице су:

Синобад (15), дошли из Босне 1568г. Ово су најбројнија породица и њих је Млетачка република награђивала платама и инвестицијама, кућама, земљом, војним и грађанским титулама и највишом части, каваљерством св. Марка. Они су били сердари Крајине книнске. Међу њима се истиче сердар Јован. Одликовао се 1685г у освојењу Сиња, а 1688 учествовао је са Завишом, братом Стојана Јанковића, у опсади и освојењу Книна, као и изгону Турака из Книнске крајине. Њега провидур Молин одлуком из 1691 именује сердаром, поглавицом и управитељем Крајине книнске, насељене мноштвом нових поданика. Јован је управљао народом, држао га у дисциплини. Један се од њих назад 32г иселио у Ђеврске, а један у Мостине. Станују у скупу, у селу Синобадима, код цркве св.Ђурђа, а то је одломак Книнског поља. Тај скуп зову „Варош Синобада“. По архивским списима млетачким Синовади су напустили отоманску државу првих година Кандијског рата (1645) и са многобројним српским народом, преселили у Далмацију. Најприје су се населили у скупини кућа званом Будим, у селу Колашцу, близу Петрове цркве, у данашњој опћини Кистањској и тако замијенили турски јарам млетачким господством. А и Андрија Качић вели, да су Синобади из Босне:

Отклен бјеше старина Накића,

Синобада и млада Раднића,

Воећ од Босне и Херцеговине.

Одатле су прешли у Книнско Поље. Од тада до пада Републике, поједини чланови ове пореодице, предводећи народ српски у окршајима, бојевима и ратовима противу Турака, служили су млетачким господарима, палили села и вароши турске и претварали их у прах и пепео, те Турцима били страх и трепет. У заједници са Јанком Митровићем, сином му Стојаном, Смиљанић Петром, Филипом и Илијом прогањаху Турке и запрјечивању њихова нова продирања у ове крајеве, који бијаху под Млечићем, славе Ђурђевдан.

Грубнић (1), дошли из Голубића назад 40г, славе Матијев-дан.

Гаврановић (1), дошли из Босне има 30г, славе Ђурђевдан.

Котараш (1), дошли из Ковачића има 30г, славе Никољдан.

Радош (1), дошли из Дицма има 2г, славе Ђурђевдан.

Бисерко (6), славе Врачевдан. Приповједа се, да су на позив Турака 1522 из Босне кад и Рашковићи, овамо сашли, те да су ватру још неугашену нашли. Први су дошли и бољу земљу и положај узели.

Вукићевић (4), дошли 1688 из Босне, славе Никољдан.

Калат (10), дошли из Босне у 17в, славе Јовањдан.

Дрпа (5), дошли из Босне у 17в, славе Стевањдан.

Добријевић (2), дошли из Отона има 60г, славе Стевањдан.

Новаковић (10), дошли из Босне у 16в, славе Јовањдан. Стара свештеничка породица, из које је био и Доситеј Новаковић, Будимски владика у 18в, протопоп Јово Новаковић, којему дошао Доситеј Обрадовић итд.

Милановић (8), дошли из Зрмање у 16в, славе Јовањдан.

Сунајко (4), дошли из Босне у 17в, славе Ђурђевдан.

Мирковић (12), дошли из Полаче у 18в, славе св. Димитрију.

Личанин (4), дошли из Лике назад 150г, славе св. Димитрију.

Колувија (8), дошли из Босне у 16в, славе Никољдан.

Ромић (2), дошли из Жагровића назад 40г, славе Никољдан.

Дешић (1), дошли из Оћестова има 40г, славе Никољдан.

Јарамаз, изумрли, дошли из Босне у 17в, славили Никољдан.

Вучковић (2), дошли из Полаче назад 80г, славе Никољдан.

Милак (4), дошли из Босне у 17в, славе Никољдан.

Зелембаба (1), дошли из Жагровића има 6г, славе Ђурђевдан.

Нонковић (1), дошли из Жагровића има 5г, славе Јовањдан.

Јејина (15), дошли из Босне у 17в, славе Јовањдан.

Римокатолици су:

Гуга (8), дошли у 18в, славе Стевањдан.

Јелић (2), дошли из Босне, славе Ивањдан.

Билић (3), дошли из Босне у 17в, славе Ивањдан.

Гргић (9), дошли из Босне у 18в, славе Младенце.

Шумановић (3), дошли из Босне у 17в, славе Стјепан-дан.

Велић (6), дошли из Босне у 18в, славе Стјепан-дан.

Марић (12), дошли из Котора, славе Стјепан-дан.

Задруга је некад у Книнском Пољу било, а данас их нема. Сво је данашње становништво, 17 племена (112п) насељено из БиХ, 1п (3п), из Лике, 2 племена (12п) и из Далмације 11 племена (36п). Још је било једно племе из Бугарске, које се истрачило. Главно је становништво дошло у 16 и 17в.

У Книнском Пољу свега је 1.033 становника (514м и 519ж; 765 православних а 268 римокатолика), кућа има 163. Сви су Срби и, без обзира на вјеру, славе крсну славу и имају исте обичаје, језик, као и сва остала обиљежја овомјесног српског народа, по чему згодно примјећује, љетопис Книнскопољске (Св. Георгија) парохије, да не могу друго бити него Срби.

П.С. Книнско Поље је 1991г имало 408 становника (Срби 342, Хрвати 58), док је 2011г имало 864 становника.

• Ковачић

Налази се између Книнског Поља, Врпоља и Бискупије.

УИ по љетопису парохије Книнскопољске и по народној предаји, село се населило у 16в из сусједне Босне. Сви славе крсну славу, па и римокатолици.

Православни припадају Книнскопољској, римокатолици Книнској жупи. Свега је породица 90, а народа 848 од којих 431 мушких, 417 женских; 598 православних а 250 римокатолика.

Породице су:

Зечевић (2), дошли из Босне у 17в, славе Стевањдан.

Јејина (15), дошли из Босне у 17в, славе Јовањдан.

Медаковић (8), дошли из Босне у 17в, славе Ђурђевдан.

Медић (10), дошли из Босне у 17в, славе Ђурђевдан;

Млинаревић (2), дошли из Босне у 17в, славе Лучиндан;

Дурбаба (8), дошли из Босне у 17в, славе св. Арх. Михаила.

Ђујић (22) дошли из Босне у 17в, славе Никољдан.

Рњак (2), дошли из Босне у 17в, славе Никољдан.

Ћурувија (14), њихов прадјед Стеван дошао из Котара у 17в.

Римокатолици су:

Џигић (2), дошли из Далмације у 17в.

Дурбаба (1); они су били православни и славили св. Архангела Михаила.

Ковић (3), дошли из Босне у 18в.

Кунчевић (1), дошли из Далмације у 18в.

Свега је у Ковачићу 12 племена, од којих је 9 (84п) скоро сво село, досељено у 17в (1690) из Босне.

П.С. У Ковачићу је 1991г било 1.185 становника (Срби 1.025, Хрвати 115), а 2011г било је 900 становника.

• Мокро Поље

Село се налази између Пађена, Оћестова, Радучића и Лике, а дијели се на: Завође, Ком, Превјес, Буковицу и Мокро Поље.

Село је саставни дио кршне Буковице, којој припада добар дио и опћине книнске, а овуда се боље сачували народни обичаји, него ли код осталих Срба, православне вјере, у Сјеверној Далмацији.

Свега је 1.727 становника (930 мушких, 697 женских), сви су Срби, православне вјере.

Породице у Завођу:

Бједов (15), са надимком Бакуш, Бједов (7) и Радиновић, сви славе Ђурђевдан.

Вагић (10), слави Лучиндан.

Муждало (6), славе Лучиндан.

Поповић (6), славе Лучиндан.

У Кому су:

Поповић (8), славе Лучиндан.

У Превјесу су:

Илић (4), славе Ђурђевдан.

Гамбирожа (4), славе Никољдан. Они потјечу од једног војника Наполеонове војске. Тај војник се заљубио у једну девојку са Поткоња, те заостао и настанио се овдје.

Сеовић (1), доселили се из Босне назад 100г, славе Никољдан.

Атлија (6), славе Никољдан.

Мартић (3), дошли из Жарговића назад 100г, славе Никољдан.

Кнежевић (3), славе Никољдан.

Каназир (15), славе Лучиндан.

Тривић (21) доселили из Црне Горе у 17в, славе Лучиндан.

Вејновић (14), славе св. Василију.

У Мокром Пољу:

Поповић (8), славе Лучиндан.

Муждало (4), славе Лучиндан.

Опалић (4), славе Лучиндан.

Ракетић (1), славе Никољдан.

Бабић (20), славе Јовањдан.

Болтић (1), славе Никољдан.

Ђурђевић (4), славе Ђурђевдан.

Демир (7), славе Јовањдан.

Бајић (4), славе Јовањдан.

Сучевић (7), славе Лучиндан.

Костић (8), славе Лучиндан.

Јапунџић (6), славе Никољдан.

Вукмирица (7), славе Лучиндан.

Свега је 25 племена (197 породица). Сви су се населили из Босне у 16в.

П.С. У Мокром Пољу 1991г било је 803 становника (Срби 801), а у 2011г било је 227с.

• Оћестово

Налази се међу селима Радучић, Мокро Поље, Пађене и Жагровић, а припада парохији Пађенској. Све су куће покрај поља и пута, у котлини, као варошица, у скуповима, али ипак без реда. Ово је најлепше книнско село…

Оћестово народ назива Ново Пађене, јер је данашње становништво прво дошло у Пађане, а одатле у Оћестово.

Свега је у Оћестову 762с (407м, 355ж). Сви су Срби, православне вјере. Кућа има 200, а домова 150.

Ћулум племе слави Никољдан, док сви Осећтовљани славе Ђурђевдан.

Ова су племена:

Бједов (12),

Вукојевић (30),

Буцало (4),

Драгојловић (4),

Илић (4),

Касум (5),

Кнежевић (14). Од овог је племена чувени епископ Стефан Кнежевић,

Лошић (12),

Перић (11),

Тањга (9),

Шолаја (9),

Ћулум (2),

Рапо (4к).

Свега је племена 13 и сви су досељени из Босне у 16 и 17в.

П.С. Оћестово је 1991г имало 351 становника (Срби 348, Хрват 1) а 2011г је имало 144 становника.

8. Орлић

Орлић је у Косову Пољу далматинском, а припада парохији Марковац. Налази се међу селима Полачом и Бискупијом… Сви су Срби православне вјере.

Орлић је имао 29 породица, људи за оружје 69, дјевојака 47, жена млађих 44, женске дјеце 212…

У ово село је 1765 кренуо Доситеј Обрадовић из Голубића, и овдје га примио и угостио честити старина поп Аврам Симић, „аврамска душа“ како га исти Доситеј назива. Овај је боравак важан стога, што је у гостољубивој и пријатељској кући поп Аврамовој, Доситеј први пут почео да пише српски за Јелену, кћер попову, бива Буквицу, која је онда у препису прелазила од руке до руке. У Орлићу је подигнута спомен-плоча Доситеју.

По народној предају Орлићу су дали име први досељеници, који су се послије Косовске пропасти 1389г, из истоименог Косовског села, овдје населили.

Породице су:

Бјелан (11), славе Врачевдан.

Блажић (1), славе Никољдан.

Тршић (7), славе Никољдан.

Зарић (5), славе Никољдан.

Рађен (4), славе Никољдан.

Симић (33), славе Никољдан. Симићи се дијеле на: Судац (5), Дујаковић (4), Мештровић (5), Гајазовић (4), Зуква (4), Капитановић (5), Мазања (2), Чипчија (4). Из овог је племена Јелена, кћер попа Аврама Симића, коју је Доситеј учио и за исту Буквицу написао.

Трескавица (2), славе св. Архангела Михаила.

Кук (3), славе Ђурђевдан.

Дегенек (2), славе Ђурђевдан.

Лулић (1), славе Ђурђевдан.

Марић (9), славе Ђурђевдан.

Матијаш (2), славе Никољдан.

Врнак (6), славе Никољдан.

Урукало (8), славе Никољдан.

Чубрило (1), славе Никољдан.

Буач (4), славе Никољдан.

Јаснић (2), славе Никољдан.

Радонић (2), славе Никољдан.

Гојко (2), славе Јовањдан.

Кекић (2), славе Јовањдан.

Липовина (2), славе Јовањдан, дошли из Купреса у 17в.

Свега је 24 племена (породица 110). За све горње предање вели, да су у 16 и 17в населила се из Босне, а у Босну, да су дошли из Старе Србије, са Косова, као: Бјелани, Тришићи, Симићи, Трескавице, Липовине итд, а само Марићи да су дошли из Невесиња у 16в.

П.С. Орлић је 1991г имао 848 становника (Срби 844, Хрвати 1), док је 2011г имао 302с.

9. Отон

Налази се у Пољу и Бендеру, као и у граду, управ између Радљевца и Старе Страже. Граничи са Ликом. Дијели се на Бендер, Вишекружна варош, Отон и Кобилица.

Становника има 992 (православних 962, а римокатолика 32).

Ове су породице:

Ковачевић (15), славе Стевањдан.

Вишекруна (9), славе Јовањдан.

Опачић (6), слави Лучиндан.

Растовић (4), славе Јовањдан.

Карна (18), славе св. Архангела Михаила.

Кнежевић (40), славе Никољдан.

Вујновић (15), славе св. Архангела Михаила. Једног Вујновића је и Доситеј учио.

Деврња (2), дошли из Скрадина назад 100г, славе Ђурђевдан.

Мишљен (12), славе Никољдан.

Карановић (7), славе Никољдан.

Добријевић (9), славе Ђурђевдан. Ово је стара свештеничка кућа, као и Вујновићи. И Доситеј помиње једног свештеника Добријевића.

Шпика (1), славе Ђурђевдан.

Дражић (1), славе Никољдан.

Бјелотонић (3), славе Никољдан.

Руњаић (5), славе Врачевдан.

Судар (5), славе Св. Кузмана.

Пашић (6), славе Стевањдан.

Чупковић (7), славе Ђурђевдан.

Атлије (4), славе Никољдан. Доселили се из Босне сврхом 17в.

П.С. Отон је 1991г имао 699 становника (Срби 692, Хрвати 3), а 2011г имао је 164с.

10. Пађене

Налази се испод Дебелог Брда, међу Отоном, Оћестовом и Мокрим пољем.

Пађене се дијели на Илићеве наслоне и Пађене…

Народ, а љетопис парохијски вели, да се овамо народ населио послије пропасти Српског царства (1389), по прилици почетком 15в.

Породице су:

Буцало (1),

Гуска (3),

Говоруша (1),

Драгојло (3),

Дрезга (4),

Илић (25), предање вели, била два брата Илија и Вуко, који у 16в овамо дошли из Старе Србије. Од њих су Вуковићи и Илићи.

Корњача (4),

Малетић (2).

Маркош (8), звали се некад Илићи, а, по неком дједу марку прозвали се Маркоши.

Оклопџија (2), са надимком Чолак;

Радан (4),

Самарџија (16),

Смуђа (3),

Шеган (4),

Шолаја (3),

Шупељак (8).

Сви славе Ђурђевдан. Дошли из Босне у 16в.

П.С. Пађене је имало 1991 године 561с (Срби 553, Хрвати 1), а 2011г имало је 175с.

11. Полача

Полача се граничи од сјевера Босном, од истока Кијевом и Бискупијом, од југа Орлићем и Турићем, и од запада Ковачићем и Бискупијом…

Некада је овдје било јако хрватско становништво, јер је неко од властеле хрватске ту дворе имао; зато веле, да и село носи име Полача.

Породице су:

Црногороц (20). Кад је Турска напала Црну Гору, назад 200 година, веле, да су с Његуша пребјегли овамо и да се звали прије Петровићи. Код њих има 1 задруга. Славе св. Арх. Михаила.

Радуловић (14), славе св. Димитрију, дошли из Гламоча 1688. Били јунаци и стара свештеничка кућа. У овој кући чува се старински мач.

Држак, са надимком Милић (3), дошли из Босне у 17в, славе св. Арх. Михаила.

Баша (1), дошли из Босне у 17в, славе св. Арх. Михаила.

Тица (4), дошли из Босне у 16в, славе Никољдан.

Маглов (18), дошли из Босне у 16в, славе св. Димитрија.

Миливојевић (18), дошли из Лике у 16в, славе св. Димитрија.

Боснић (22), дошли из Босне у 16в, славе св. Димитрија.

Вучковић (20), дошли из Босне у 16в, славе Никољдан.

Мирковић (15), дошли из Босне у 16в, славе св. Димитрија.

Ивекић (2), дошли из Босне у 16в, славе св. Димитрија.

Ђурић (13), дошли из Брчког (Босна) у 16в, славе св. Архангела Михаила.

Чимбур (6), дошли из Босне у 17в, славе св. Димитрија.

Буква (5), дошли из Босне у 17в, славе св. Димитрија.

Тодоровић (3), дошли из Босне у 17в, славе св. Димитрија.

Вранић (2), дошли из Босне у 17в, славе св. Димитрија.

Пећер (2), дошли из Босне у 17в, славе св. Димитрија.

Ћулић (2), дошли из Босне у 17в, славе св. Димитрија.

Лазић (8), дошли из Босне у 17в, славе св. Димитрија.

Чеко (4), дошли из Босне у 16в, славе Ђурђевдан.

Римокатолици су:

Видовић (3), дошли из Босне у 18в.

Свега је у Полачи 22 племена (348 кућа, 194 дома) са 1579с (мушких 804, женских 715).

П.С. Полача је имала 1991г 1.586 становника (Срби 1.577, Хрвати 5), а 2011г имала је 210 становника.

12. Плавно

Налази се на граници, на тромеђи Босне, Лике и Далмације. Лежи на узвиситој равници, при брдском подножју. Куће су поредане уокруг, док је скоро усред села црква св. Ђорђа, саграђена 1618г…

Од Плавна, сјеверно, по прилици сат и по хода од цркве, на босанској граници вијуга се „Црни Поток“. Приповиједају, да се назвао црним, јер много пута ту Турци пострадали. Г. 1875 овдје је био Петар Мркоњић (Краљ Петар први) и јуначки устанак потпомогао против турског господства у Босни. Овај је поток, по свом положају, сама природа створила врло згодним за одбрану. Турцима је било немогуће освојити Црне Потоке, ако не би зашли с леђа од стране аустријске и личке. Ту су били и војвода Голуб Бабић, а касније и Милета Деспотовић. Зу се и многи Книњани борили. Срби су подлећи морали, јер су им Турци зашли с леђа, с аустријске стране.

Цијело Плавно броји душа 2.294 (мушких 1.254, женских 1.040) и сви су Срби, православне вјере. Свега је 422 куће.

Плавањску парохију састављају Плавно и Радљевац. Плавно село дијели се на Плавно, Црни Поток, Орловицу, Превија и Дошница.

За вријеме хрватског становништва овуда зна се за неког Ђорђа Бојничића из Плавна. У Плавну се спомиње стари утврђени замак, који се 1451 означује као домовина хрватског бана Тома Бојничића.

Плавањско данашње становништво је доста старо јер је скоро сво насељено у 16в из оближње Босне и то населили их Турци, да им земље раде. Само се племе Шимића населило из Голубића у 18в и овдје се покрстило, а и данас их зову „Буњевци“.

Племена су:

Алфировић (9);

Бурсаћ (49), зову их и Грбонић и Лемешевић.

Драгишић (8),

Дубајић (9),

Двокић (7),

Чупковић (1),

Камбер (7),

Перић (10),

Шакан (7),

Цвијановић (6),

Јанкелић (3),

Оруч (2),

Јовичић (8),

Лалић (1),

Јапалац (5),

Пајић (5),

Петровић (5), зову их и Зорић,

Савић (12), зову их и Зорић,

Вукобрат (43). Они су населили из Оћестова назад 300 година, а звали се Кнежевићи.

Вундук (8).

Грубор (6),

Маринковић (9), зову их и Зорић,

Маркелић (14),

Зарач (1).

Сва ова напријед набројана племена славе Ђурђевдан.

Од горњих Јанкелића су, по предању, и Опачићи у Радучићу. Један од њих, веле, да је слатко јео „омач“ траву, те га зато прозвали „Омач-Кус“, а негово потомство Омчикус у Лици, који такођер славе св. Ђорђа.

Савиће, Петровиће и Маринковиће зову Зорићи, јер се тако некад звали, а по браћи Саву, Петру и Маринку прозвати данашњим презименима. Периће звоу и Шалаварде и Кижелићи; Савиће зову и Брицићи.

Бјелинић (3), славе св. Архангела Михаила;

Бојанић (8), славе св. Архангел Михаила.

Родић (13), које зову Ракић и Скалановићи, славе св. Архангела Михаила.

Русић (25), које зову Вештровићи, славе св. Архангела Михаила;

Ћумић (6), славе св. Архангела Михаила.

Новаковић (3), славе св. Архангела Михаила.

Старчевић (3), славе св. Архангела Михаила;

Стојаковић (17), славе св. Архангела Михаила;

Радиновић (1), који је дошао из Голубића назад 50г.

Карановић (7), славе Никољдан;

Курајица (7), славе Стевањдан;

Ђурић (34), који имају надимке: Шпркенда, Драгаш и Кивелић, славе Стевањдан.

Торбица (30), који имају надимке: Робић, Стругић и Клепић, славе Стевањдан.

Кривошија (1), славе Јовањдан.

Грмуша (8), славе Јовањдан.

Кантар (4), славе Лучиндан.

Опачић (33), које зову и Мушимагарац, славе Лучиндан.

Пинтар (10), славе св. Кузму и Дамјана;

Штрбац (1), дошли из Прекраја (Босна) од скоро, славе св. Кузму и Дамјана.

Шимић (7), дошли из Голубића, славе Никољдан;

Вејновић (1), дошли из Мокрог Поља, славе св. Василија.

Карна (1), дошли из Босне скоро, славе св. Архангела Михаила.

Племена има у Плавну 45, и сви су, осим два, досељени из Босне.

П.С. У Плавну је 1991г живело 1720 становника (Срби 1708, Југословени 3…), а 2011г било је 253 становника.

13. Радљевац

Имају два Радљевца, а у ствари то је једна пореска опћина, један дио припада парохији Плавну, а други Отону…

У селу Радљевцу који је ближи Отону, ове су породице:

Тунић (11), славе Јовањдан;

Добријевић (8), славе Стевањдан;

Миљевић (16), славе Стевањдан;

Новковић (14), славе Јовањдан;

Бајић (8), славе Јовањдан;

Поповић (2), славе Ђурђевдан;

Лукач (3), славе Јовањдан.

Други део Радљевца према Плавну припада парохији Плавну и у њему су племена:

Тинтор (2), славе св. Кузму и Дамјана.

Маркелић (9), славе Ђурђевдан;

Стојаковић (20), славе св. Архангела Михаила;

Добријевић (9), славе Стевањдан.

Сви су се доселили из Босне у 16в.

Свега је становника 437 (мушких 245, женских 192), сви су Срби и православне вјере. Кућа има 132.

П.С. У Радљевцу је 1991г било 387 становника (Срби 384, Хрвати 2, Југословени 1), а 2011г било је 75 становника.

14. Радучић

Село је на висоравни. Дијели се на Радучић и Радучки крш.

Име је старо, зашто и кад је село тако назвато, не зна се. Свега је у Радучићу 796с (396 мушких, 400 женских), сви су православне вјере.

Кућа има 132 (домова 92) а 14 племена.

Племена су:

Боровић (4), славе Ђурђевдан;

Мирић (5), славе Ђурђевдан;

Кутлача (6), славе Ђурђевдан;

Мудринић (7), славе Ђурђевдан;

Булован (4), славе Ђурђевдан;

Шимпрага (9), славе Ђурђевдан;

Дубајић (1), славе Ђурђевдан;

Омчикус (7), дошли из Црне Горе у 16в, славе Ђурђевдан. Од њих су Омчикуси у Лици.

Пуача (8), славе Никољдан;

Ергић (3), славе св. Архангела Михаила;

Љеваја (10), славе св. Архангела Михаила;

Бурза (3), славе Никољдан;

Котараш (1), славе Ђурђевдан;

Радић (41), славе Ђурђевдан.

Сва ова племена су дошла из Босне у 16в.

П.С. Радучић је имао 482 становника 1991 године (Срби 475, Хрвати 1), а 2011г имао је 252 становника.

15. Рамљане

Куће су у групама, без реда, покрај поља. Заједно са Калдрмом састављају једну кнежију, а припадају парохији Косовској.

Село је добило име по Рамњанима. Калдрма се зове по Турцима, који су ту некада били.

Село има 257 кућа (домова 111), а душа 734 (мушких 401, женских 333), сви су Срби, православне вјере.

Племена су:

Вујко (3), славе Ђурђевдан;

Лешић (6), славе Никољдан;

Берић (2), славе Никољдан;

Купрешанин (4), славе Никољдан;

Маринчић (9), славе Стевњдан;

Ђурђевић (6), славе Никољдан.

Добрић (13), славе Никољдан. Зову их и Парађини. Кад су овдје били Французи, служио код њих један од ових Добрића, који се био преобукао у француско одијело. Њега зато Книњани прозвали „Паригино“, те зато овом племену надима Парађини.

Бјековић (8), славе Стевањдан;

Манојловић (1), славе Јовањдан, од скора иселио у Дрниш;

Медић (2), славе Стевањдан;

Јагличић, изумрли, славили Јовањдан;

Ћосић (5), славе Стевањдан;

Гркинић (8), дошли из оближњег Звјеринца, славе Никољдан;

Лазић (6), славе Стевањдан;

Болко (10), славе св. Архангела Михаила;

Вујаковић (3), дошли са Косова, славе Никољдан;

Плејић (4), славе Ђурђевдан;

Матијевић (4), славе Јовањдан;

Вученовић (10), славе Никољдан.

Сви су дошли из Босне у 16в, а у Босну у 14в са Косова.

П.С. Рамљане је имало у 1991г 569 становника (Срби 550, Југословени 5, Хрвати 2), а 2011г имало је 118 становника.

16. Риђане

Дијели се на: Шаровац, Карановац и Риђане, који су по пола сата међусобно удаљени. Ово село припада селима Косова Поља (далматинског).

Предање народно хоће, да су и ово, као и остала села книнскопољска, населили Срби са Косова поља, у 15 и 16в, преко Босне, а то овај народ потврђује именима вода и ријека, које овдје постоје. Они веле: ријеке и воде, које постоје и данас у Србији, као Мала и Велика Косовчица, Роксанда, Костеровац, Карановац, Плоча итд. Тако и Мочило, Мало Врело, Соколовача, Трештеновац и Гргор, све су то имена, за која кажу, да и данас на Косову постоје. Традиција хоће, да су, преко Козјака, овамо дошли из Босне, а у Босну из Косова, послије Косовске битке, ова племена:

Тривуновић (20), славили Петровдан, а данас Часне вериге;

Грубанић (9), славе Никољдан;

Стринић (1), славе Никољдан;

Радовић (2), славе Јовањдан;

Бојић (2), славе Стевањдан;

Класнић (4), славе Никољдан и Стевањдан;

Јовановић (7), славе Лучиндан;

Јовић (1), дошли из Дрниша, старином су Симићи, славе Никољдан;

Тадић (1), славе Никољдан;

Рапо (4), славе Ђурђевдан;

Црногорац (1), дошли из Полаче, назад 60г, славе Стевањдан;

Балић (2), славе Јовањдан;

Ћук (1), славе Никољдан;

Ковачевић (1), славе Јовањдан;

Јаблан (2), славе Ђурђевдан;

Милић (1), дошли из Бискупије, славе Ђурђевдан.

Свега је у Риђанима 137 кућа (60 домова), а душа 370. Сви су Срби, православне вјере.

П.С. Риђане је имало 362с у 1991г (Срби 357, Хрват 1), а у 2011г имало је 67 становника.

17. Стрмица

Стрмица је добила име по свом положају а тако је назвали први Славени, који се овамо населили. Има много градина, остатака турских кула и чардака, као и млетачких стражарница.

Свега је у селу 383 куће (258 домова) а народа је 1.423 (мушких 781, женских 642), сви су Срби, православне вјере, осим 54, који су римокатоличке вјероисповиједи.

Племена су:

Бијелић (10), славе св. Василију. Пошли у Засеок и прозвали се Коврлије;

Батас (3), славе Јовањдан;

Даничић (4), славе Јовањдан;

Драгаш (7), славе Јовањдан;

Кнежевић (5), славе Јовањдан;

Крнета (18), славе Јовањдан;

Курбалија (12), славе Јовањдан;

Дамјановић, истрачили се, славили Јовањдан;

Бачкоња (5), ово су Веровци-Бачкоње, који су дошли из Баната назад 300г, славе Ђурђевдан.

Радош, (10), дошли из Лике у 18в, славе Ђурђевдан;

Вранковић (3), дошли из Сења у 18в, славе Ђурђевдан;

Вржина (3), дошли из Баната у 18в, славе Ђурђевдан;

Драгојевић (5), дошли из Братишковаца у 18в, славе Ђурђевдан;

Дедеић (5), били су Радићи, а прозвани по неком деди – Дедићи, славе Ђурђевдан.

Кошчица (5), славе Ђурђевдан;

Драгојарац (1), славе Ђурђевдан;

Радић (4), славе Ђурђевдан;

Смуђа (3), дошли из Пађена назад 180г, славе Ђурђевдан;

Церовац (8), славе Ђурђевдан;

Ђурица (5), дошли из Радучића назад 200г, славе Ђурђевдан;

Лакић (1), дошли из Котара, славе Ђурђевдан;

Живковић (3), дошли из Котара назад 180г славе Јовањдан;

Кесић (1), дошли из Голубића назад 60г, славе Ђурђевдан;

Миздрак (19), поријеклом су Поповићи из Скопља. У 16в дошли у Котаре, тамо обољели, те прсиљени били, да са благом избјегну у ова здрава планинска мјеста назад 300г. Прво се прегањали са Турцима, те једном Турчину отели оружје „миздраке“ и по томе прозвати Миздраци, славе Лучиндан;

Шева (3), дошли из Плавна назад 200г, славе Лучиндан;

Куруц (3), то су Миздраци, славе Лучиндан;

Марић (1), дошли из Голубића назад 30г, славе Лучиндан.

Личанин (1), дошли из Лике назад 80г, славе Лучиндан.

Видовић 812), дошли из Котара назад 140г, славе Никољдан;

Карабува (4), дошли из Италије има 300г, славе Никољдан;

Дељо (2), дошли из Скадра, побјегли од крви назад 240г, јер неки манастир Турцима издали, славе Никољдан.

Радиновић (2), дошли из Голубића назад 100г, славе Никољдан.

Стојковић (5), дошли из Лике назад 260г, славе Никољдан;

Момић (1), дошли из Голубића назад 40г, славе св. Архангела Михаила;

Миљевић (2), дошли из Радљевца има 80г, славе Стевањдан;

Матас (2), дошли из Промине у 18в, били прије католици, а данас православни, славе Стевањдан;

Триван (5), дошли из Далмације има 200г, славе Стевањдан.

Дроњак (6), дошли из Лике у 16в, славе Стевањдан;

Матијаш (6), били некад римокатолици, те прешли у православну вјеру; славе Стевањдан;

Лежаић (1), дошли из Ђеврсака има 100г, славе Стевањдан;

Марић (1), дошли из Голубића има 30г, славе Лучиндан;

Чакармиш (1), дошли из Босне има 15г, славе Ђурђевдан;

Клицов (1), дошли из Голубића има 40г, славе Ђурђевдан;

Ширко (1), дошли из Книна има 22г, славе Ђурђевдан;

Сабљић, изумрли, дошли из Жагровића у 18в, славили Ђурђевдан;

Плавшић (1), дошли из Голубића има 70г, а у Голубић из Босне у 16в, славе Ђурђевдан.

Бурсаћ (1), дошли из Плавна има 70г, славе Јовањдан.

Из овог се види, да је стрмичко становништво доста старо. Назад близу 400г доселили их се највише из Босне. Из Босне је досељено 16 јачих племена, из Далмације од назад 30-200г 19 племена, а они су из Босне сашли, те се овамо ради болести, глади, множења пресељавали; из Лике 3, из Хрватске 1, из Баната 1, из Старе Србије 1, из Италије 1 и из Арбаније 1 племе.

П.С. Стрмица је имала 1334 становника у 1991г (Срби 1.298, Југословени 11, Хрвати 5), а 2011г имала је 261 становника.

18. Турић-Марковац

Дијели се на Козјак, Марковац, Шаровац и Турић. У ово село је 1765 кренуо Доситеј Обрадовић из Голубића, а прота Данило Петрановић у својој књизи износи, како је Доситеј радо се сјећао овог свог боравка „у она блажена села и поља“, те, како је на свом повратку из Грчке 1769 по жељи свештеника Спиридона Торбице, који је родом био из Плавна одлучио се, да иде у Плавно с њим, да учитељује, и како је упутио се у Косово, да поздрави попа Аврама Симића, а потом у Книнско Поље к проти Јовану Новаковићу, кога неђе тешко болесна, а одатле, да је пошао у Плавно, гдје се задржао до у зиму 1769 и даље 1770.

И ово село је једно од седам села Далматинског Косова, те се сва зову Косово. Куће су без реда растурене.

Турић је назват по Турцима који су ту некад становали.

Племена су:

Тутуш (7), дошли из Босне у 16в, славе св. Димитрија;

Бувач (1), дошли из Босне у 18в, славе св. Димитрија.

Андић (9), дошли из Баната у 17в, славе св. Арх. Михаила.

Ајаковић (3), дошли из Гламоча у 17в славе св. Димитрија.

Билбија (2), дошли из Босне у 16в, славе св. Димитрија;

Драгићевић (13), дошли из Босне у 17в, славе св. Димитрија.

Малић (8), дошли из Босне у 17в, славе св. Димитрија.

Докић (9), дошли из Босне у 16 и 17в, а тамо из Старе Србије, славе Ђурђевдан.

Манојловић (2), дошли из Босне у 16 и 18в, а тамо из Старе Србије, славе Часне Вериге.

Мијаковац (4), дошли из Босне у 16 и 17в, а тамо из Старе Србије, славе Ђурђевдан.

Симић (1) преселио се у Шибеник назад 10г, славе Никољдан.

Буковац (3) дошли из Босне у 16 и 17в, а тамо из Старе Србије, славе Јовањдан.

Угринић (5), дошли из Босне у 16 и 17в, а тамо из Старе Србије, славе Марковдан.

Гргић (1) дошли из Босне у 16 и 17в, тамо из Старе Србије, славе Јовањдан.

Бјеговић (1), дошли из Босне у 16 и 17в, а тамо из Старе Србије, славе Марковдан.

Берић (4) дошли из Босне у 16 и 17в, а тамо из Старе Србије, славе Јовањдан.

Радонић (1), дошли из Босне у 16 и 17в, а тамо из Старе Србије, славе Ђурђевдан.

Тица (1), дошли из Полаче назад 60г, славе Марковдан.

Свега је 18 племена, од којих је 16 из Босне, а по једно из Баната и Далмације. Домова је 79 (кућа 137), а становника 591 (мушких 308, женских 283), и сви су Срби, православне вјере.

П.С. Марковац је имао 242 становника у 1991 години (Срби 241, Хрват 1), а 2011 године имао је 63 становника.

19. Уздоље

Налази се испод Марковца… Уздоље припада Косовској парохији, има 131 дом (241 кућа), а душа 773 (мушких 418, женских 355) све Срба, православне вјере.

У насељу су:

Шарић (2), славе Никољдан.

Јунгић (1), славе Никољдан.

Берић (21), славе Никољдан.

Тинтор (5), славе Никољдан.

Радић (5) славе Никољдан.

Бабић (5), славе Никољдан.

Игњац (1), славе св. Василија.

Богдановић (2), славе Јовањдан.

Машић (6), славе Јовањдан.

Пешко (9), славе Јовањдан.

Ченић (7), славе Јовањдан.

Петровић (15), славе Ђурђевдан.

Барић (2), славе Ђурђевдан.

Попратњак, славе Ђурђевдан.

Шурдоња, славе Ђурђевдан.

Ђукић (8), славе Ђурђевдан.

Анђелић (8), славе Ђурђевдан.

Лекић (3), славе Ђурђевдан.

Борјан (1), славе Ђурђевдан.

Жмико (3), славе Ђурђевдан.

Кукавица (2), славе Ђурђевдан.

Трескавица (1), славе Ђурђевдан.

Јелић (1), славе Часне Вериге.

Грујић (1), славе Стевањдан.

Сви су дошли из Босне у 16 и 17в.

П.С. Уздоље је 1991г имало 767 становника (Срби 766, Хрвати 1), а 2011г имало је 226 становника.

20. Врбник

Врбничку парохију саставља Врбник, који се дијели на: Љубач, Поткоње, Драга и Врбник. Још под ову парохију припадају села опћине Проминске: Бободоло и Лукар, али их испуштам, јер не припадају опћини Книн.

Свега је у кнежији Врбник народа 2.049 (мушких 1.039, женских 1.009), православних 1.757 а римокатолика 292. Римокатолици су у Љубачу и Поткоњу, а припадају римокатоличкој жупи у Книну. Породице су:

Вујатовић (20), дошли из Грахова сврхом 17в, славе Ђурђевдан;

Амановић (26), дошли из Босне сврхом 17в, славе Никољдан;

Купрешанин (6), дошли из Купреса сврхом 17в, славе Никољдан.

Вујанић (7), дошли из Црне Горе у 17в, славе Ђурђевдан.

Чолаковић (10), дошли из Куманова у 17в, славе Ђурђевдан.

Форментоновић (1), дошли из Босне у 18в;

Дамјановић (9), дошли из Босне у 17в, славе Никољдан.

Вукмировић (19).

Шкарић (9).

Шурдоња (4).

Турић (4).

Даничић (10), Вукадин (23).

Вукадин (23).

Јарамаз (12).

Петојевић (2).

Ђаковић (2), дошли из Босне у 17в, славе Никољдан.

Милош (7), дошли из Босне у 17в, славе св. Василија.

Дујаковић (13), дошли из Босне у 17в, славе Никољдан.

Марјановић (20), дошли из Босне у 17в, славе Ђурђевдан.

Ликић (8), дошли из Лике у 17в, славе Ђурђевдан.

Сви су православне вјере.

У Љубчу су католици:

Була (1), дошли из Промине.

Булић (1), дошли из Далмације.

Вило (1), дошли из Далмације.

Маџар (1), дошли из Маџарске.

Ђачић (1), дошли из Врпоља, сви од скора, задњих 50г у Љубчу.

У Поткоњу су католици:

Гамбрирожа (5) су остаци Наполеонове војске.

Јелић (6), дошли из Ковачића назад 150г.

Пожар-Алфиревић (4);

Марић (2), дошли из Ковачића назад 100г.

Слава немају ни у једној породици.

Према горњему свега је 31 племе, од којих је 19 из Босне, 7 из Далмације, по једно из Црне Горе, Србије, Лике, Мађарске и једно племе од остатка Наполеонове породице.

П.С. Врбник је 1991г имао 1.332 становника (Срби 1309, Југословени 9, Хрвати 5, остало 9), а 2011г имао је 447 становника.

21. Врпоље

Налази се на врху Книнског Поља, на протегнутом хумку, испод Пљешевице, међу Голубићем и Книнским Пољем. Куће су покрај пута и по странама горским, као и подну брда…

Православне породице:

Милак (4), дошли из Босне у 17в, славе Никољдан.

Кукољ (14), дошли из Босне у 17в, славе Стевањдан.

Боровица (4), дошли из Босне у 17в, славе Никољдан.

Римокатоличке породице:

Анић, дијеле се на: Матић (5), Калингер (12), Ћурко (14), Милић (5), Пешко (5), Ишић (3), Градина (3), Јукић (3). Сви славе Ивањдан.

Божић (5), славе Стјепан-дан.

Ивичић (5), славе Стјепан-дан.

Вужна (2), славе Стјепан-дан.

Симић (2), дошли из Голубића назад 100г, славе Младенце.

Докоза (3), славе Ивањдан.

Гргић (7), славе Ивањдан.

Ћаћић (13), славе Ивањдан.

Шегота (9), славе Ивањдан.

Шимуновић (4), славе Ивањдан.

Бутковић (3), славе Стјепан-дан.

Крпан (1), славе Стјепан-дан.

Велић (5), славе Стјепан-дан.

Сви су досељени из Босне у 18в.

Свега је 118д (13 племена) а душа 883 (мушких 461, женских 422), православних 174, римокатолика 701. Како се види, и православни и католици, славе Крсну славу.

П.С. Врпоље је имало 536с у 1991г (Хрвати 343, Срби 174, Југословени 10…), а 213с у 2011г.

22. Жагровић

Насеље се дијели на: Доњани (Кршје, Крш), Милекино брдо, Опрљај, Тук и Стара Стража.

Село има 207 домова (330 кућа), а душа 1.228, које су сви Срби, православне вјере. Парохијска кућа је сазидана 1858г.

У селу су ове породице:

Бједов (1), са надимком „Уљез“ јер је дошао на женинство из Оћестова назад 50г, и примио женино крсно име Никољдан, док у Оћестову његово племе Ђурђевдан славе. У  Корорима оне, који дођу на женинство, зову „Усаство“, а и „Ћурувија“.

Бојанић (12), имају надимке: Јагази, Гарашили, Личина, Шумије, Гацини и Ципела. Дошли су из Босне у 16в, славе Ђурђевдан.

Бјеља (3), дошли из Босне у 16в, славе Никољдан.

Брадаш (11), имају надимке: Газа, Реља и Грђа. Дошли из Босне у 16в, славе Никољдан.

Вуковић (1) дошли из Далмације назад 100г, слави Никољдан.

Дмитровић (13), имају надимке Грош, дошли из Босне у 16в, славе Никољдан.

Дондур (8), остаци Наполеонове војске из 18в, славе Јовањдан.

Добријевић, стара свештеничка кућа, дошли у 16в из Гламоча, славили Ђурђевдан, истрачили се. Имали надимак Мауци.

Дукић (5), дошли из Босне у 16в, славе Ђурђевдан.

Зелембаба (15), са надимцима: Глишић, Шпалеша, Муле, дошли у 17в из Босне, славе Ђурђевдан.

Клицов (1), дошли из Босне у 18в, славе св. Матију.

Колунџија (15), имају надимке: Котле, Савић, Прецо, Тулентић, Јовић, Стратика и Купусина. Дошли у 16в из Босне, славе Никољдан.

Кукољ (2) дошли у 17в из Босне, славе Стевањдан.

Мандинић (1), дошли из Босне у 17в, славе Ђурђевдан.

Маринчић (2), истрачили се, дошли из Босне у 17в, славили Никољдан.

Мандић (1), истрачили се, дошли из Босне у 17в, славили Никољдан.

Мартић (20), са надимцима: Свитла, Ковичевић, Бачвар, Радивојац, Дебелице и Гверини. Дошли из Босне у 16в, славе Никољдан.

Мрђен (5), дошли из Босне у 17в, славе Никољдан.

Нонковић (10) са надимцима: Симо и Солејић. Дошли из Босне у 17в, славе Јовањдан.

Петко (1), дошли са Косова назад 30г, славе Јовањдан.

Радовић (4), са надимком Пијевац. Дошли из Босне у 17в, славе Никољдан.

Рашковић (33), са надимцима: Перкан, Пешан, Вребац и Пришан. Дошли из Босне у 16в, славе Никољдан.

Рађен (2), са надимцима: Свицер и Алвир. Дошли из Босне у 17в, славе Ђурђевдан.

Ражић (12), са надимком Кучнин, дошли из Босне у 16в, славе Стевањдан.

Савић (1), дошли у 16в, славе Никољдан.

Ћеранић (3), са надимцима: Цакрија и Радетић. Дошли из Босне у 17в, славе Ђурђевдан.

Цигановић (3) дошли из Босне у 17в, славе Никољдан.

Ромић, дошли из Босне у 17в, иселили се у Дубровник, славили Ђурђевдан.

Цвијановић (1), дошли из Далмације, славе Ђурђевдан.

Мијатовић (1) дошли из Далмације назад 80г, славе Ђурђевдан.

Као што се види, 25 племена је насељено из Босне, 6 из Далмације а 1 је остатак Напослеонове војске.

П.С. Жагровић је имао 1.393 становника у 1991 (Срби 1.373, Хрвати 7, Југословени 5, остали 8), а 2011г имао је 637 становника.

23. Звјеринац

И ово је село које саставља Далматинско Косово. Ову парохију обично зову мјесто Звјеринац, Косово. Гаврил, епископ босански дао је Косово, својим граматом од 1578г манастиру Крки и од тад је ово калуђерска парохија…

Звјеринац са Уздољем, Риђанима, Рађеном и Рамљанима саставља парохију Косова, коју су у 16в населили Срби из Косовског вилајета, то јест свих 7 Косовских села, која састављају Косово Далматинско, те му отуда и име. Тако пише и у љетопису ове парохије. Народ вели да су многа племена досељена из Босне, али да су тамо дошли из Косовског вилајета.

Православне су породице:

Вученић (7), дошли с Косова у 16в, славе Никољдан;

Буач (1), дошли из Босне у 16в, славе Никољдан.

Тркуља (7), остаци Наполеонове војске, славе Јовањдан.

Прибојен (1), дошли са Косова у 16в, славе Јовањдан.

Плавшић (3), дошли из Босне у 17в, славе Ђурђевдан.

Ћосић (6), дошли из Босне у 16в, славе Стевањдан.

Зарач (6), дошли из Италије има 120г, славе Ђурђевдан.

Смиљанић (4), дошли из Лике, потомци Илије Смиљанића, славе Матијин-дан. Најприје сашли из Госпића у Котаре и то Филип, који је имао синове, Филипа, Јова, Мата и Илију. Од Филипа и Илије није било порода; од Јована су Косовски Смиљанићи, а од Матије они у Врлици, барем тако народ вели.

Челебић (4), дошли из Босне у 16в, славе Јовањдан.

Кнежевић (1), дошли из Оћестова недавно, славе Ђурђевдан.

Римокатоличке су породице:

Штрбац (2), славе Стјепан-дан.

Мирковић (4) славе Стјепан-дан.

Велић (1), славе Стјепан-дан.

Матић (1), славе Стјепан-дан.

Конфорти (6), славе Стјепан-дан.

Прва су два племена сашла из Босне у 18в, а друга два недавно из Далмације, а Кофорти остаци Наполеонове војске.

Свега је 16 племена, домова 55 (кућа 99), а становника 327 (мушких 169, женских 158; православних 264, римокатолика 63) и сви су српске народности.

П.С. Звјеринац је имао 344с у 1991г (Срби 290, Хрвати 48, Југословени 5, остали 1), а у 2011г имао је 70 становника.