Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Приложени подаци из базе Евростата приказују број становника одабраних држава и територија са дужим „привременим“ радом у ЕУ. Значи, не обухватају краткорочне дозволе за боравак, мање од 12 месеци. Подаци не укључују ни становнике који су стекли држављанство земаља у којима живе и раде.
Чланице ЕУ су имале промене обухвата дугорочних дозвола за боравак па ове годишње податке, њихову динамику не треба буквално и тумачити. На пример, Немачка је у 2016 имала скок броја странаца са 10 хиљада на 2,3 милиона. При томе је са Косова и Метохије повећан број са 143 лица на 92.817. Одмах сам помислио да се ради о њиховој масовној сеоби која се догодила пре мигрантске кризе. Међутим, и из Србије, без података за КиМ, број је повећан са 334 на 104.661 лица, а толико Албанаца никада није било у јужним српским општинама уз С.Македонију. Значи, ради се о промени обухвата па рећи да је из Србије повећан број емиграната у ЕУ 4 пута након 2008. није коректно ни тачно.
Уколико динамичка анализа на основу ових годишњих података није могућа, податке можемо употребити за увид где који народи са Балкана, Срби, Албанци, Бошњаци и Северномакедонци, чине апсолутно и релативно најбројнију популацију странаца.
Апсолутно највећи број Балканаца, без становника Бугарске и Грчке, био је на дугорочном боравку у Италији (453 хиљада), Немачкој (416), Аустрији (171) и у Грчкој (146 хиљада). Ове четири земље објашњавају 88,3% свих становника одабраних држава и аутономне покрајине Косово и Метохија у Европској унији.
Ипак, релативно највећи удео у укупном броју странаца балкански народи су имали у Словенији, чак 94,5%, и у Хрватској (77,1%) испред Грчке (73,7%) и Аустрије (57,1%). У ове четири земље Балканци су чинили више од половине свих странаца са дуготрајном дозволом за боравак. Становници БиХ су у Словенији и Хрватској имали више од половине свих дозвола, а то су Бошњаци Срби и Хрвати, које Западна Херцеговина квалификује за чланство у групи народа Западног Балкана.
Изгледа необично податак да у Луксембургу 16% свих дозвола за боравак имају становници Црне Горе. Пошто је то банкарски и страноинвестицијски оф-шор центар могуће је да су у њему сконцентрисани финансијски стручњаци из Црне Горе за прљаве работе. А можда је посреди неки сасвим други егзотични разлог. Нису баш Црногорци најпаметнији на Балкану па да се сконцентришу у најбогатијој чланици ЕУ. Додатне информације и истраживања на ову тему су потребни.
Срби, у складу са Штокхолмским синдромом, највише воле да живе у Немачкој и у Аустрији и у ове две земље је сконцентрисано три четвртине од укупног броја радника на „привременом“ раду у ЕУ. Има и 32 хиљаде у Италији, али ту се може претпоставити да се највећим делом ради о Албанцима из долина Прешевске Моравице и Јужне Мораве.
У Швајцарској је у 2017 више од половине странаца са дугорочном дозволом било из одабраних земаља и АП КиМ. Највише је било становника КиМ, њих 92 хиљаде, затим 55 хиљада из С. Македоније и још 53 хиљада из Србије. У прва два случаја можемо претпоставити да велику већину чине Албанци.
