Agraru i selu potrebne akcije umesto strategija, prvi deo

Sad se u Srbiji proizvodi oko 400.000 tona vrsta svih mesa i troši po stanovniku oko 30 kilograma. Pre dve i po decenije Srbija je proizvodila po stanovniku 650.000 tona mesa i trošila po stanovniku 65 kilograma. Srbija je nekad bila ispred SAD, kao ubedlјivo svinjarski najrazvijenija zemlјa. Dakle, polјoprivredi je potrebna nova reindustrijalizacija, za prevazilaženje sadašnjeg stanja.Potrebna je i nova prehrambena industrija. I tako, Srbije je pre 150 godina bila veoma uporediva sa SAD-om kao atraktivna lokacija za naselјavanje i sa neograničenim mogućnostima za bogaćenje, ukoliko se htelo raditi

Piše: Branislav GULAN

Republici Srbiji za njenih 570.000 gazdinstava i oko sedam miliona stanovnika potrebna je nova i sprovodlјiva agrarna politika. Oni proizvode hranu na 3,47 miliona hektara koje čini 19 miliona parcela! Vredsnmto te proizvodnej prošle godine je bila oko 5,5 milijardi dolara. DA bi se to poboljšalo, potreban je nova agrarna politika, akcioni plan ili strategija, svejedno kako će se zvati, ali je važno da donese rezultate! Politika mora biti realna i ostvariva. To se najbolje pokazalo u vreme kada je stigao korona virus i kada je Srbija imala dovoljno hrane. Dovoljno i zbog toga što nije izvezla planriano količine kukuruza, pšenice, brašna, mesa… Umesto u izvoz te sirovine za hranu ostale su u zemlji pa su političari mogli da se hvale kako u svakom trenutku krize imaju ogromne viškove hrane!

To  ukazuje na činjenice da je Srbiji potrebna nova agrarana i socijalna reforma, uz oslonac na sopstvene snage. Kada se donese, a to treba da se uradi što pre, pa da Parlament usvoji, pa će to onda biti dugotrajan dokumenat koji će obavezivati i sve buduće vlade i ministre. A, ne samo da traje od jednog do drugog ministra. A, njih je od demokratskih promena 2000. godine do izbora sa sadašnjim bilo čak 13! Puno ministara i kratko vreme da bi se postigli neki bolјi rezultati u polјoprivredi, osim da nam narod nije bio masovno gladan! Čak je i u kriznim periodima kao što je sada, posedovalo se sa ogromnim viškovima, najavljivanim za narendih godinu dana.

Stalno se govori o mogućnostima

Republika Srbija je zemlјa sa 5,2 miliona hektara polјoprivrednih površina, obradivih je 4,3 miliona hektara, ali se koristi tek 3,47 miliona hektara. Dosadašnje strategije su prikazivale da će agrar imati rast proizvodnje, ali je uglavnom bio – pad. Najveći raskorak u planovima, odnosno želјama, i stvarnosti je kod poslednje strategije, donete 21. jula 2014. godine. Inače, u prvoj deceniji ovog veka polјoprivreda je u Srbiji je imala prosečan rast od samo 0,6 odsto! Rast i pad se kreću od minus 12,8 do plus 16 odsto! Najbolјi primer loših procena je 2015. godina, kada je strategija imala željeni rast od 9,1 odsto, a bio je fizički pad od osam odsto i pad od 7,34 odsto! Slični pad i rast se smenjuju svake godine. Tako je u 2019. godini Srbija imala rast BDP od oko četiri odsto, a samo je poljoprivreda imala pad od 0,1 odsto!

Kada se pogleda agrar u poslednje tri decenije, strategije su prikazivale želјeni rast, čak i od 9,1 odsto. Međutim, njegova prosečna stopa rasta za tri decenije je samo 0,45 odsto! U 2015. godini vrednost agrarne proizvodnje je bila samo 4,75 milijardi dolara. Želјa svake vlasti poslednjih decenija bila je da to bude više od 6,5 milijardi dolara! Nikada se toem nismo približili. Vrednost proizvodnje u agraru Srbije po jednom hektaru je oko 1.000 evra, dok je to recimo u Holandiji 17.000, a u Danskoj više od 14.000 evra po hektaru. Zbog toga agrar Srbije nije konkurentan u svetu. Prvi korak ka spasavanju i preprodu sela u Srbiji učinjen je formiranjem Nacionalnog tima za preporod sela.

Ideja i akcija koja daje početne rezultate pokrenuta je u Ministarstvu za regionalni razvoj koji vodi Milan Krkobabić.  Sad samo posle dve i godine rada i aktivnosti u budućnosti se nazire svetlo na ,,kraju tunela“. A, to je da se kroz razvoj zadrugarstva i udružianja, postignu rezultati u ujednačenomm regionalnom m razvoju, da se poveća agrra proizvodnja, zausavi iselajvanje iz sela I stove bolji uslovi za opstanaka I ostanak na selu. To znači da se zaustavi nestajanje sela. Jer, od 4.700 sela u Srbiji u fazi nestajanja je svako četvrto ili njih 1.200. Za samo dve I po godine u razvoj zadrugarstva uloženo je oko 1,7 milijardi dinara, i pomognut je rad u 153 stare i nove zadruge u zemlji. To je i stvorilo uslove za bolji život u  6.120 porodica. Formiran je i Nacionalni tim za preporod sela Srbije, u kome se nalazi blizu 60 članova.

Međutim, treba ukazati i da se u timu nalaze i lјudi koji su učestvovali u uništavanju sela, proteklih decenija. Ili da nisu ništa učinili da to spreče, a da se i ne govori o doprinosu razvoja i povratku života u selo o kome danas govore i daju mu podršku.Ili oni u svojim izaklganjiam govore o velikom i uspešnom razvoju sela i poljoprivrede Srbije. I takvi lјudi hoće sad da preporode selo. NIje prirodno da oni koji su rešili sela, sad da ih grade I vraćaju u život. Za to su potrebne nove snage, neopterećene prošlošću. Za to je potrebno i  da prođe nekoliko decenija, ili bar polovina od onog vremena kada je selo i zadrugarstvo uništavano. To je trajalo više od sedam decenija. Za dve i po godine formirano je i oko 650 novih zadruga. To je početak jer se vraća ,,zadružni duh’’ i menja zadružna mapa u Srbiji. To znači da se vaća I poverenej. Tek posle toa mogu da se očekuju bolji rezultati.

Odlazak bez povratka

Posle Drugog svetskog rata, pa sve do 2000. godine sa prostora Jugoslavije iz sela u grad, trbuhom za kruhom,  na tim prostorima, otišlo je osam miliona stanovnika. Tek poneko se u trećem životnom dobru vraćao u selo da u njemu završi život! Danas, odlaze više nego ikad sa kartom u jednom pravcu. Godišnje ode oko 60.000, mladih i školovanih. Odlaze u beli svet, sa malom nade da će se vratiti. Dakle, nekada su se selili na ove okolne prostore na teritoriji SFRJ, odlazili u gradove, bilo je nade za povratak. Ovi sad što odlaze, teško je poverovati da će se vraćati u tom broju. Posebno na ono što im se nudi za bolјi život u Srbiji!

U 2015. godini, prvoj primeni aktuelne validne Strategije razvoja polјoprivrede Srbije od 2014. do 2024. godine, umesto rasta od 9,1 odsto ili 6,1 odsto, bio je pad od osam odsto! Zatim u 2016. godini  proizvodnja u agraru je bila za osam odsto veća nego prethodne godine koliki je bio pad u 2015. godini. U 2017. godini pad je bo blizu 11 odsto, a u 2018. rast je statistika zabeležeila rast od 15,7 odsto. Godinu dana kasnije, dok cela privreda u SRbiji beležei rast od četiri odsto, agrar je imao pad od 0,1 odsto! Za tri decenije prosečan stopa rasta u agraru je samo 0,45 osto. Daleko je ispod planiranih želјa u strategijama koje i danas stoje kao nerealni planovi u fiokama nadležnih ministara. Kada smo imali veću proizvodnju to je isklјučivo bio dar Boga i vremenskih uslova, a ne onoga što je čovek stvorio.

U 2019. godini  pšenice je rodilo oko 2,5 miliona tona (sa zalihama ostaje za izvoz oko 1,5 miliona tona), očekivao se rod kukuruza i od osam miliona tona kukuruza, ali je rodilo znatno manje. Svake godine iz Srbije može da se izveze oko tri miliona tona ,,žutog zalta’’. Kreatori agroekonomske politike sa tim izvozm se i hvale da je Srbija među deset zemalja u svetu. To je tačno. Ali, nije za pohalu,  jer se izvoze sirovine za proizvodnju hrane. Je kupci, tog kukurza hrane stoku pa nam kasnije prodaju meso, koje Srbija uvozi. A, kukuruz se izvozi jer Srbija nema stoke koja bi to pojela. Nama je potrebno najviše četiri miliona tona kukuruza. Berićetan je rod suncokreta koji se godišnje seje na nalazio na više od 220.000 hektara, a takođe i soje na nešto većim poršinama. Voće i povrće su doneli prosečan rod u 2019. godini. Voća je rodilo oko 1,25 miliona tona, što je nivo prosečno rodnih godina,. Bilo ih je kada se godišnji rod procenjivao na dva miliona tona.

Za povrće još se računa koliko će ga biti ili će se nastaviti ogroman uvoz kao proteklih godina. Na prsotorima SRbiej seje se ukupno 41 povrtarstva vrsta, od kojih je 30 ekonomski značajnih. Vrednost izvoaz povrća u 2019. Godini je 150 milioan dolara. A uvoz je nešto veći od 50 milioand oalra. Godišnje se izvozi više od 52.000 tona različitih vrsta povrća, ali se i beleži stalni rast od dva do tri odsto. Stručnjaci ukazuju da je veliki problem sa krompirom koji se gaji na manej od 28.000 hektara, a godišnej se proizvodi oko 500.000 tona. Njegova proizvodnja u Srbiji godišnje opada za dva do osam odsto, pa često mroa  da se uvozi.

Put do cilja

Za postizanje cilјeva, pravaca i mera u novom budućem strateškom dokumentu i akciji za preporod sela Srbije i njihovo prilagođavanje ambijentu, okruženju i najnovijim rezultatima u polјoprivredi Srbije, odmah se mora krenuti ka startnoj osnovi za izradu akcionih programa. Nisu potrebne strategije, već akcije. U tim programima hitno nam je potreban plan za spasavanje, odnosno preporod sela Srbije. Nјeegova izrada je u toklu i priprema ga Nacionalni tim za preporod sela Srbije.  Jer, u Srbiji ima oko 4.709 naselјa bez KiM ( u Ustavu ne postoje sela!), a 1.200 njih je u fazi nestajanja. Jer, u 86 odsto opada broj žitelјa.. Od ukupnog broja naselјa u Srbiji čak 1.034 ima manje od po 100 stanovnika. Dakle, za deceniju i po nestaće svako četvrto selo. Ako se hitno nešto ne učini za spasavanje sela, nestaće nam i Srbija!

Sad u koncipiranju nove politike treba započeti realizaciju strateških projekata, a to je povećanje proizvodnje mesa (pre svega junećeg), voća i povrća, ako i artikala koji se mogu prodati na tržištu nekadašnjeg nesvrstanog sveta od 1,6 milijardi stanovnika (kome se godišnje obrne trgovina u hrani od 650 milijardi dolara). Treba se okrenuti punjenju sa govedima 200.000 praznih kuća i staja u Srbiji. Jer, Evropskoj uniji godišnje nedostaje 700.000 tona kvalitetne junetine. Izrazili su volјu da u narednih pola veka svake godine od Srbije kupe po 50.000 tona. Ali, kreatori ekonomske politike su ostali gluvi na to. U 1990. godini izvezli smo 30.000 tona, a u 2015. godini samo 315 tona. Dakle, 100 puta manje. Razlog je što nemamo junadi u tovu! Istovremeno, okrenuli smo se tovu tovu svinja (ima ih manje od 2,7 miliona komada). To je približno dovolјno (treba nam najviše pet miliona komada) za sadašnju potrošnju Srbiji (troši se godišnje 17 kilograma po stanovniku), kao i za izvoz gde se on može ostvariti. Stoga nam nije nije potrebno dovođenje ,,Tenisa“ iz Nemačke sa novih četiri miliona tovlјenika! Iz Srbija nema izvoza svinjskog mesa u EU, zbog dosadašnje vakcinacije protiv svinjske kuge.

Vakcinaciaj je prestala 15. decembra 2019. godine, ali sad je potrebno da prođu tri godine da bi se obnovio stoačni fond, pa tek onda dobila dobizvola za izvoz u zemlјe EU i preko njih u druge države. Za uvoz vakcine svake godine država je skoro tri decenije plaćala po 25 miliona, dolara, odnosno evra godišnje. Taj uvoz odgovarao je uvoznom lobiju, pa nijedan od dvadesetak poslednjih ministara agrara u Srbiji nije imao hrabrosti da to ukine. Krajem prošle godine uradio je Banislav Nedimović. Svinje i sveže svinjsko meso nisu se mogle izvoziti u EU, niti preko tih zemalјa u druge države. Nije bilo ni izvoza u Rusiju jer taj transport brodom trajao 47 dana! Sad kada je prestala vakcinacija, da su nas kojim slučajem primili u EU, da bi ušli u ovu zajednicu ,,blagostanja’’, mora da prođe šest godina, nakon ukidanja vakcinacije!

Bili ispred Amerike

U svetu se danas i razvoj jedne zemlje meri po broju svinja. To zanči da srednje razvijena zemlja mora da ima svinja koliko i stanovnika! Srbija ima manje od 2,7 miliona svinja zvanično, a to znači tek na tri stanovnika po jednu. Danska sa osam miliona stanovnika proizvede godišnje 30 miliona tovlјenika. Dakle u njoj postoje četiri svinje po stanovniku. Kod nas je to obrnuto. Karakteristika je nerazvijenih zemalјa ako po jednom stanovniku postoji po jedna svinja! Najbolјi dokaz stanja gde se danas nalazimo su podaci da smo ne tako davno (1866. godine) po broju svinja na 1.000 stanovnika bili ispred  SAD. Srbija je nekada bila ubedlјivo svinjarski najrazvijenija zemlјa sveta. Danas nam je mesto među nerazvjenim zemlјama Afrike. O tome govore i sledeće činjenice.

Dokaz argumenata

U Državopisu Srbije, sveska 4, obrađen je popis kućevne stoke u Srbiji iz 1866. Srbija je tada bila naprednija nego danas, jer je spadala u grupu od dvadesetak zemalјa koje su uopšte imale državnu statistiku, a sve da bi se njeno lјudstvo i stoka i ostala ekonomija što više i brže razvijale i množile. U Srbiji je još uvek vladala „grabežna privreda“ jer se trošila „otčevina od praotaca u gistim šumama nasleđena“. Posledice ovog divlјeg zapada bile su katastrofalne u pogledu smanjivanja površina pod šumama, siromašenja kvaliteta zemlјišta i drastičnog pada broja svinja, a kojima je finansiran ustanak protiv Turaka i izbavlјenje iz viševekovnog ropstva.

Broj stanovnika Srbije je između 1859. i 1866. godine povećan sa 1.083 hilјada na 1.216 hilјada (18.887 godišnje, pola od sadašnje dinamike smanjivanja), a broj svinja smanjen je sa 1.774 hilјada na 1.291 hilјada, te je broj svinja na 1000 stanovnika smanjen sa 1.637 na 1.061.

 

 

 

 

 

Ipak, i pri ovom drastičnom smanjenju odnosa svinje-lјudi Srbija je bila ispred Sjedinjenih Američkih Država kao ubedlјivo svinjarski najrazvijenija zemlјa.

	Godina popisa	Ukupno		Dolazi na 100.000 žitelјa
		Žitelјa	Svinja
Vlaška i Moldavija	1859	3.867.000	1.088.737	28.155
Pirinejsko poluostrvo	1865	19.574.000	5.178.588	26.456
Austrija	1857	31.693.000	7.807.242	24.634
Pruska	1867	23.971.000	4.875.114	20.338
Nemačka	1861	14.268.000	2.737.204	19.184
Francuska	1866	38.068.000	5.889.624	15.471
Italija	1866	26.474.000	3.996.442	15.096
Rusija	1856	73.339.000	10.180.527	13.787
Skandinavske zemlјe	1865	7.555.000	857.674	11.352
Velika Britanija	1868	30.518.000	3.189.167	10.450
Belgija	1856	4.530.000	458.418	10.119
Holandija	1865	3.697.000	366.680	9.918
Grčka	1865	1.378.000	55.776	4.048
Evropa		281.502.000	46.985.354	16.691
Srbija	1866	1.216.000	1.291.164	106.084
Bosna i Bugarska	1867	3.320.000	876.205	26.392
Severna Amerika	1866	31.720.000	31.555.267	99.480
???	1866	34.506.000	13.616.876	39.480

Što se tiče ostalih kućevnih životinja stvari su stajale ovako:

Konjima najbogatije bile su SAD i Rusija, po 22.000 na 1000 žitelјa, a od Srbije su bolјe stajale Vlaška i Moldavija, Skandinavske zemlјe, Austrija, Francuska i Bosna i Bugarska.

Veći broj goveda od Srbije (60.873) imala je samo Severna Amerika (80.831), a Srbija je bila naprednija i od Skandinavskih zemalјa (57.270). Zli rasistički jezici bi rekli da su tamo bili bolјeg bolјeg kvaliteta. Krava muzara u Srbiji je bilo 200 na 1000 goveda dok je u Evropi prosek bio 464, što znači da su tamo više eksploatisane dok su naše uživale u slobodi.

Ovaca je oduvek bilo više u Bosni i u Bugarskoj (228.174) nego u Srbiji (220.174). Ali smo i ovde bili ubedlјivo ispred svih zemalјa sa statističkim podacima.

Grčka je bila najbogatija kozama (173.570), daleko ispred Srbije (37.044) na drugom mestu, koja je opet bila daleko ispred Pirinejskog poluostrva (27.925) na trećem mestu.

I tako, Srbije je pre 150 godina bila veoma uporediva sa SAD-om kao atraktivna lokacija za naselјavanje i sa neograničenim mogućnostima za bogaćenje, ukoliko se htelo raditi. I danas je Srbija prepoznatlјiva u svetu po odlivu mozgova, jer iz nje godišnje ode 60.000 mladih i školovanih sa kartom u jednom pravcu.