Srbija je 8. u svetskom izvozu sadnica i kalemova!

Када СТО објави годишње детаљне податке за претходну годину волим да истражујем да ли постоје неки повољни подаци о извозу пољопривредно-прехрамбеног сектора (ППП) – царинских шифара од 00 до 24. Ако изузмемо извоз цигарета, који прати и увоз дувана, највећи број производа из ППП представљају новостворену вредност блиску 100% вредности извоза. Ради се о домаћем материјалу и раду који треба умањити само за увоз енергије и опреме. Код индустријског извоза додата вредност може бити и 40% али често је само 2% до 5% од вредности извоза, као класичан дорадни посао. Тако милијарда евра извоза ППП садржи 800 или 900 милиона евра домаће новостворене вредности а индустријског 50 или 100 милиона евра.

Пођимо од претпоставке да индустријски извоз садржи 20% домаће новостворене вредности а пољопривредни 80%. У том случају је у 2019 новостворена вредност индустријског извоза била 2,85 милијарди евра (14,3*0,2) а пољопривредног 2,6 (3,2*0,8). Нето лични трансфери (дознаке радника, пензије и поклони усмерени ка Србији умањени за њихов одлив из Србије) износили су у 2019 3.283 милиона евра па испада да смо од извоза људи имали већу корист од извоза индустријских производа. Извоз услуга износио је у прошлој години 6.971 милиона евра, па уколико је домаћа додата вредност у њему 80%, као и код ППП, онда је он допринео са 5.580 милиона евра домаћој новоствореној вредности што је више од збирне вредности извоза индустријских и пољопривредних производа.

Овај подужи увод је имао за сврху да се не потцене подаци о извозу малина, метли (или надгробних плоча од домаћег камена), вредели они 200 или 10 милиона евра – они готово у целини представљају домаћу додату вредност док, на пример, извоз аутомобила или гвожђа и челика у себи садржи тек око 50 милиона евра домаће новостворене вредности, која представљају исплаћене зарае умањене за субвенције (па може да има и негативну вредност уколико су субвенције веће).

Извоз стабљика, садница и цвећа вредео је 29,7 милиона евра у 2019. и повећан је за 10,6 милиона евра у односу на 2018 те је био тек на 41. месту према доприносу укупном повећању вредности извоза. На првом месту је био кукуруз са повећањем за 247,9 милиона евра па смо у прошлој години били на 7. месту у свету, али боље би било да нисмо имали овај извоз кукуруза већ да је он потрошен у много већем сточном фонду у Србији. Овако се сточни фонд смањује а извоз кукуруза расте и то показује да нешто није у реду са аграрном политиком.

Када се излистају земље по шифри 0602 Србија се налази око 25. места у свету (недостају подаци за све земље), међутим када се додатно спустимо на 06022 долазимо до 8. места и приложене табеле.

Светско тржиште садница и калемова вреди око 700 милиона евра и повећано је скоро три пута од 2008. Србија је повећала вредност извоза по сличној динамици те је и њен удео у светском извозу у 2019. био као и у 2008. 3,4%. Србија је у 2008 била на 7. месту у свету али је апсолутна вредност смањена на 5,1 милиона евра у 2015 а удео у светском извозу на само 1%. Нагли опоравак вредности догодио се тек у претходне две године. Већу вредност извоза од Србије у 2019 су имали само Холандија, Италија, САД, Шпанија, Француска, Белгија и Турска.

Из Србије су саднице пласиране у 29 земаља али је готово половине укупне вредности била у Русију. При повећању вредности за 10,3 милиона евра у 2019 извоз у Русију повећан је за 6,5 милиона а у Холандију за 3,2 милиона евра па пласман у ове две земље може да објасни готово целокупни пораст вредности.

У јануару 2020. извоз је вредео 4,8 милиона евра (4,1 у Русију) и био је 4,4 пута већи него у јануару 2019 (1,1 милион евра). То значи да ће у исто време 2021. прича бити још лепша од сада испричане. Ако Бог да, а паметни и вредни људи у овој производњи то успеју.