COVID – 19 I SRPSKA EKONOMIJA

Rigorozne mere zaštite od Korone virusa će veoma značajno uticati na srpsku ekonomiju. Ne treba komentarisati tvrdnje političičara da Srbija ostaje pri planiranom rastu BDP od 4% u 2020. godini jer je to prosto alhemijska tvrdnja. Naime, koristeći zvanične podatke o kretanju Bruto dodate vrenosti po sektorima u 2019 godini, kao i vrednosti Bruto društvenog proizoda u 2019 (BDV plus porezi) dolazi se do sledećih zaključaka:Kretanje bruto dodate vrednosti i Bruto domaćeg proizvoda po kvartalima

Izvor:stat.gov.rs/kvrtalni nacionalni računi

Međutim kada se prezenitra bruto dodata vrednost po sektorima pokazatelji za 2019 su dati  u narednoj tabeli. Autor je pokušao da uradi okvirnu simulaciju pada bruto dodate vrednosti u zavisnosni od sektora koji će najviše biti pogođeni tromesečnim vanrednim stanjem i nejednakim uticajem na pojedine sektore i privredne grane.

Pri tome trebaimati u vidu da će veliki broj preduzeća morati da smanjuju troškove i prihode, samim tim će i bruto dodata vrednost padati.

Prognoza prerađivačke industrije je da će imati pad proizvodnje od 5%, građevinarstvo za 4% dok će najviše stradati uslužne delatnosti, turizam, ugostiteljstvo, hotelijerstvo i sl. Nada se polaže u poljoprivredu pošto je tamo najmanje ograničenje dejstva potpune izolacije ali treba imati u vidu da je to fabrika pod vedrim nebom i da samo svevišnji ne bude toliko surov pa nam ne ponovi prošlogodišnju jesenju sušu od preko 4 meseca.

Autor je predvideo da će poljoprivreda rasti oko 16% ukoliko vremenske prilike bude zadovoljavajuće.Teško je pretspostaviti da će prerađivačka industrija imati rast, naprotiv jedan izgubljen kvartal, problemi sa izvozom u najveće tržište EU zbog sličnih pošasti, realni pad dohodaka stanovništva i sl. Usloviće neminovno i pad potrošnje odnosno prometa u trgovini. Novčane rezerve, čekovi, kartice i sl. Su iskorišćene za enormne kupvine i guranje omanjih kamiona robe iz  trgovina.

 

Izvor:stat.gov.rs/nacionalni računi

Praručun BDV u BDP čak i pod pretpostavkom zadržavanja istog odnosa poreza bi dalo nominalni iznos bruto društvenog proizvoda od 5.244.025 miliona dinara ili pad od 3,18%.

Naravno da je ovde moguće u tabelama praaviti različite scenarije, ovo su okvirne procene, medjtutim kada se pogledaju kretanja BDV po sektorma odnosno delatnostima u 2019 u odnosu na 2018 i 2018 u odnosu na 2017 greška prognoze se svodi na minimum. Optimistička prognoza autora je prezetnirana. Ukoliko se nastave ove tendencije onda će biti veliki problem.

PREPORUKA: RELAKSIRATI BUDŽET KROZ PREGOVORE DA SE U 2020 ODLOŽI PLAĆANJE KAMATA NA INOSTRANO ZADUŽENJE OD 950 MILIONA EURA I SMANJENJE SUBVENICJA ZA 400 MILIONA EURA. Drugi scenario

Drugi scenario

BDP pada više od Bruto dodate vrednosti jer se i iznos  poreza smanjuje zbog smanjenja poreske osnovice
BDP = BDV + Porezi – Subvencije na proizvode