Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Према подацима из базе Евростат-а у оружаним снагама у ЕУ било је запослено 1.123,6 хиљада особа у 2018. Овај број је повећан за 4,6% у односу на 2013. Број жена у оружаним снагама био је 126,8 хиљада и повећан је за 32,8%, док је мушкараца било 1.123,6 хиљада и њихов број је повећан само за 2,1%. Удео жена у укупној запослености у оружаним снагама повећан је са 8% у 2013. на 10,1% у 2018.
Највећи удео жена у оружаним снагама у 2018 имале су Норвешка (22,5%), Бугарска (16,9%), Француска (16,1%) и Словенија (15,1%) а најмањи Аустрија и Србија (обе по 3,4%). При томе је након 2013 Аустрија повећала удео за 0,5% а Србија смањила за 0,3%.
За Црну Гору нема података након 2013. На основу кретања у другим младим чланицама НАТО-а можемо претпоставити да је дошло до наглог раста удела запослених жена, али то не можемо и да тврдимо.
У петогодишњем периоду посматрања 23 земље су повећале удео жена у оружаним снагама а 7 је смањило, међу њима и Србија. Највећи пад удела имале су Норвешка (за 7,5 структурних поена), Мађарска (-5,1), Чешка (-4,5) и Грчка (-4). Ово су две старе и две младе чланице НАТО-а.
Највећи раст удела жена у оружаним снагама имале су Хрватска (+10,8 структурних поена), Словачка (9,8), Словенија (8,4) и Естонија (+7,7сп). Ово су све младе чланице НАТО-а.
Тестирали смо степен корелације између дужине чланства у НАТО-у и (1) удела жена у оружаним снагама и (2) промене удела у жена у посматраном периоду. У првом случају постоји безначајна позитивна корелација док у другом постоји слаба негативна корелација. Она означава правилност да што је нека земља краће у НАТО-у то је веће очекивање да ће расти удео жена у оружаним снагама.
