Udeo žena na upravljačkim pozicijama u Evropi u 2018.

Више од 6,7 милиона лица имало је управљачке позиције у ЕУ, у чему 4,3 милиона мушкараца (63%) и 2,5 милиона жена (37%) link. Мало више од једне четвртине чланова управе јавно листираних компанија (28%) биле су жене, а мање од једне петине (18%) жена биле су виши руководиоци (senior executives). Другим речима, мада представљају половину запослених у ЕУ, жене настављају да буду мање заступљене међу руководиоцима.

Летонија је једина зeмља у којој жене представљају већину међу руководиоцима (53%). Након ње највише је жена на управљачким позицијама у Бугарској (49%), Пољској (48%), Естонији (46%) и у Словенији (44%). Најмање је жена на управљачким позицијама у Кипру (19%) и Луксембургу (23%).

У бази има података и за Србију од 2013 па смо овде рангирали земље према промени удела жена у управљачкој запослености. Србија је имала супротан код удела жена на управљачким позицијама у односу на ЕУ: док је он у ЕУ повећан са 35,2% у 2013 на 36,7% у 2018, у Србији је смањен са 36,3% на 33,9%. Србија је у 2013. била изнад европског просека, мерено овим показатељем родне равноправности, а у 2018. је била испод.

У овом петогодишњем периоду 26 земаља је повећало удео жена у руководећем особљу док је 9 смањило. Интересантно је да је највећи раст удела имала Црна Гора, за 12,2 структурна поена, те је удео жена повећан са 28,6% на 40,7%. Након Луксембурга ту је и Северна Македонија која је трећа по овом расту удела, за 6,5 структурних поена, са 29,1% на 35,6%. Сада ове две суседне земље имају већи удео жена, а у 2013. су имале мањи, у односу на Србију.

Пошто је Црна Гора постала чланица НАТО а С. Македонија је на путу да то постане из ових података може се извући јасна поука: уколико желимо у НАТО морамо да заменимо најмање хиљаду руководиоца женама, како би оне заступљене у складу са просечним уделом у ЕУ.

У Србији је смањен број жена на руководећим позицијама за 2,4 структурна поена. Веће смањење имале су само Данска и Мађарска.

У Србији је у 2019 удео жена у управним одборима био 16% а међу вишим руководиоцима 21% и код првог показатеља Србија је била испод просека, а код другог изнад просека ЕУ.