Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Мотив за проверу података у бази Евростата био ми је текст у Гардијану о јачању деснице у Источној Европи и жељи да се већом стопом рађања, финансијски подстакнутом, а не приливом миграната, повећа број становника линк.
Пројекције о становништву, из угла источне Европе су прилично језиве: очекује се да ће број становника овог дела Европе бити смањен са 292 милиона на 218 у 2100, док ће у истом периоду број становника западне Африке бити повећан са 372 милиона на 1,6 милијарди. Уколико за ова два географска подручја узмемо у обзир и плодност земље, очигледно је у ком правцу се очекују масовне миграције и „замена становништва“.
Скоро све земље источне Европе предузимају неке пронаталитетне мере, а Русија ће новим уставом додатно подићи породицу и рађање у хијерархији приоритета.
Као што сам писао о Србистану тако сам и пре годину дана писао да су по први пут у 2017. Српкиње рађале више деце од Албанки (линк). Већ у 2018 Србија је остварила значајну предност у односу на Албанију, не зато што се у њој рађа више беба, већ зато што је у Албанији додатно смањена стопа фертилитета. У Србији је она остала истих 1,49 детета по мајци, а у Албанији је смањена са 1,48 на 1,37.
Према приштински подацима (https://ask.rks-gov.net/media/5285/buletini-tremujor-tm4-2019-janar-2020.pdf) број рођене деце у 2019. смањен је 2,6% (са 22.622 у 2018 на 22.042 у 2019) те је и стопа фертилитета смањена на мање од 1,6 детета по жени.
Подаци за друге земље источне Европе указују на опоравак стопе фертилитета која је у већини достигла минимум крајем деведесетих или почетком миленијума. Пад фертилитета био је повезан са економским сломом као што је и опоравак у вези са већом стопом запослености код жена након 2000-те.
| Стопа фертилитета | |
| 2018 | |
| European Union | 1,55 |
| Georgia | 2,09 |
| Turkey | 1,99 |
| France | 1,88 |
| Romania | 1,76 |
| Sweden | 1,76 |
| Montenegro | 1,76 |
| Ireland | 1,75 |
| Denmark | 1,73 |
| Azerbaijan | 1,73 |
| Czechia | 1,71 |
| Iceland | 1,71 |
| United Kingdom | 1,68 |
| Estonia | 1,67 |
| Kosovo (1244/99) | 1,65 |
| Lithuania | 1,63 |
| Belgium | 1,62 |
| Latvia | 1,60 |
| Slovenia | 1,60 |
| Netherlands | 1,59 |
| Liechtenstein | 1,58 |
| Germany | 1,57 |
| Armenia | 1,57 |
| Bulgaria | 1,56 |
| Norway | 1,56 |
| Hungary | 1,55 |
| Slovakia | 1,54 |
| Switzerland | 1,52 |
| Serbia | 1,49 |
| Croatia | 1,47 |
| Austria | 1,47 |
| Poland | 1,46 |
| Belarus | 1,45 |
| Portugal | 1,42 |
| North Macedonia | 1,42 |
| Finland | 1,41 |
| Luxembourg | 1,38 |
| Albania | 1,37 |
| Greece | 1,35 |
| Cyprus | 1,32 |
| Italy | 1,29 |
| Spain | 1,26 |
| Malta | 1,23 |
| Ukraine | 1,20 |
Nemojte, molim Vas, da Srbiju nazivate „Srbistanom“. Porobljivači (multinacionalni kapital) i kompradori (ovi domaći samozvani vizionari) hoće da svoju ravnodušnost prema stanovništvu koje pljačkom uništavaju njoj usade mržnju prema sopstvenoj zemlji i ljudima u njoj. A zašto? Zato što se pobuna uvek javlja iz samopoštovanja, ljubavi prema „svome otečestvu“ i osećanjem narušenog ličnog dostojanstva. A sve se prvo vidi u jeziku koji koristimo, tako i u nazivu teritorije koja je okupirana. Ima jedno vrlo zanimljivo predavanje, traje 45 minuta, potražite ga: „О језику транзиције и смени дискурсних режима“.