Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Словенија је, након кратког непријатељства пред отцепљење од тадашње Југославије (напада на невине младиће ЈНА), постала земља за узор Србији. Мислим да су љубљанске таблице на аутомобилима постала трећа страна таблица по учесталости у Србији након бечких и циришких. Инвеститори из Словеније су свашта у Србији купили и изградили. Сада нешто од тога и продају па постаје власништво трећих земаља. Да су пре продаје добро зарађивали не треба сумњати.
У односу на 1992. годину Словенија је повећала број становника за 95.148 лица, чему је у значајном проценту допринело и досељавање из Србије. Србија без Косова и Метохије је од 1991 смањила број становника за 617.673 лица, а упркос, најчешће краткотрајном, приливу готово милион избеглица српске националности из Хрватске, Босне и Херцеговине и из Косова и Метохије.
Али, овде нас не интересују стране инвестиције и становништво, већ стока.
Од 1992. до 2019. у Словенији је број оваца повећан тачно 5 пута а коза 2,5 пута. Број крава је незнатно смањен, за 4,1%, живине је смањен за 23,5%, док је број свиња смањен за 60,1%.
У Србији је у том период смањен број свих домаћих животиња, најмање коза (-15,1%), па оваца (-26,3%), свиња (-24%), живине (-37,1%) док је највише смањен број крава, за 49,7%.
Код крава је, посматрано на 1.000 становника и највећа разлика у корист Словеније: имају 230 крава на 1.000 становника док је у Србији у 2019. било 129 крава.
Србија има за 29% мање живине од Словеније, по становнику.
Србија има 4,5 пута више оваца, 3,6 пута више свиња и 2,3 пута више коза.
И тако, код одређене стоке се још увек добро држимо, ако већ губимо трку код страних инвестиција и људи.