Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Евростат је 24.1.2020 пред дан образовања у Србији, Савиндан, издао саопштење (линк) о структури свршених факултетлија у 2017. У Србији је претходних година наступила права инфлација доктора наука и магистара, што овим подацима није обухваћено, нити се може видети некаква динамика јер су у бази подаци за чланице ЕУ од 2015, а у Србији од 2016.
Највећи број дипломаца био је из друштвених наука, новинарства, информатике, економије и права (34%), испред инжињерства и грађевинарства (15%) и здравства (14%).
У саопштењу Евростата се наводе земље са највећим одступањима од европског просека, а ми смо овде израчунали одступања наших факултетлија (класа или генерација 2017) у односу просек у ЕУ.
Највеће одступање у односу на просек ЕУ имамо код услуга (?) где је 5 структурних поена више са дипломом у Србији у односу на просек ЕУ. Само Летонија има већи удео ових дипломаца од Србије (8,9%), а по уделу су нам блиски Аустрија (7,9%), Пољска (7,5%) и Словенија (7,4%).
Следи одступање код медицине јер код нас је удео мањи за 4,6 структурних поена (9,3% према просечних 13,8% у ЕУ). У шест чланица ЕУ удео је нижи него у Србији и то у Бугарској, Немачкој, Кипру, Луксембургу, Мађарској и у Аустрији.
У природним наукама, математици и статистици у Србији је удео за 3,5пп мањи од просечног у ЕУ (4% према 7,6%). Само пет чланица ЕУ има мањи удео од Србије и то Белгија, Бугарска, Грчка, Летонија и Малта док Литванија има истих 4% као и Србија.
У инжењерским дипломама смо у вишку у односу на просек ЕУ за 2,6пп (код нас 17,2% у ЕУ 14,6%) и само пет чланица ЕУ има већи удео од Србије и то Немачка (21,6%), Португалија (20,9%), Аустрија (20,1%), Шведска (18,8%) и Румунија (18,2%).
У информационим и комуникационим технологијама имамо за 1,8пп већи удео од просека ЕУ (5,4% према 3,6%) и мање чланице ЕУ имају већи удео од Србије попут Малте (7,9%), Естоније (7,4%), Ирске (7,3%)…
Остала одступања нису велика.
