Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Jedna od pretpostavki slobode jeste mogućnost komunikacije i razmene obaveštenja. U zatvoru je ta komunikacija zatvorenicima u potpunosti uskraćena, a informacije svedene na zvanična obaveštenja uprave, lažne vesti o popravljanju uslova i masovnom pomilovanju, sračunate na dopingovanje zatvorenika nadom, ili su to prokrijumčarene novosti, takođe retko pouzdane.
Novine se, po pravilu, ne dopuštaju (onda nisu, sad ih ima), premda tome ne vidim razumne razloge. One ionako ne govore istinu, pa se sasvim dobro u opšti sistem laži uklapaju.
Na slobodi su vam takve komunikacije takođe onemogućene, u najboljem slučaju vrlo otežane, što i objašnjava zašto su u zatvor prokrijumčarene novosti takođe neistinite. (Mi ovde govorimo o idealnoj državi realsocijalizma, ali se svi ovi elementi zapažaju u svakoj od njenih nedovršenih i nesavršenih istorijskih projekcija.)
Sve informacije prolaze kroz propagandni filter vladinih i partijskih agitprop službi, gde doživljavaju pragmatičnu permutaciju, te do vas dolaze primerene promenljivim taktičkim potrebama vlasti i njene trenutne političke orijentacije.
Naša posleratna štampa pruža obilje dokaza. Dovoljno je setiti se imbecilne podrugljivosti s kojom se Politika, znamenita sa svoje naprednosti i objektivnosti, rugala američkim atomskim probama na ostrvu Bikini, ili pročitati njene izveštaje o toku arapsko-izraelskog rata iz 1967. Ovaj se orwellianski stil istorijskog retuša u delu štampe još nije promenio.
Ako su opozicione stranke iznuđene, nije iznuđeno da se one tretiraju kao ravnopravne i po definiciji rodoljubive, bar koliko to za sebe tvrde komunisti (članovi demokratske obnove, demokratske promene, demokratskog socijalizma, kako li se danas sve već ne zovu), mada to ničim ne dokazuju, pogotovo rezultatima svoje suverene vladavine. One, te stranke, još se napadaju ne kao politički protivnici, nego kao narodni neprijatelji, izdajnici zemlje.
Kao što vas na robiji teše skorom amnestijom – koja je već potpisana, samo još nije obnarodovana, ili tek što potpisana nije – na slobodi vam neprestano obećavaju povećanje standarda ili nove građanske olakšice. Što od takvih informacija dobijate nije ni surogat istine. (Istina se i ne traži. Traži se zadovoljenje psihološke javne potrebe ili potrebe upravljanja.)
Stoga su informacije izopačene, nepouzdane, ukratko – neupotrebljive. Sve zajedno stvoriće, posle izvesnog vremena, naopaku predstavu o spoljnom svetu, u koju će najzad i mnogi građani poverovati. Kao što danas i neki demokrati veruju da je demokratija haos, u svakom slučaju, da za haotični Balkan ne važi.
Predstava tog (slobodnog) sveta, gledanog kroz zatvorske rešetke, potpuno je pogrešna, delom blagodareći naopakim informacijama, delom zahvaljujući naopakom stanju svesti samih robijaša. U svemu isto tako kriva i neupotrebljiva kako je bila naša predstava o inostranstvu dok u njega nismo masovno pušteni.