Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Евростат је објавио саопштење о уделу царских резова у укупном броју порођаја (линк) по коме највећи удео имају Кипар, Румунија, Бугарска, Пољска и Мађарска. Србија је са 32,2% одмах иза ових земаља, а од 2008. повећала је број царских резова за 56,5% (са 13.363 на 20.909) и само су Кипар (6,6 пута) и Пољска (+97,7%) имли већи релативни пораст ових операција приликом порођаја.
У бази података, да би се израчунао удео царских резова, постоје и подаци о броју рођених по годинама те је интересантно видети како се опадајући број рађања у Србији уклапа у европске трендове. Од 38 земаља од 2008. до 2017. повећање броја рођених имало је 9 земаља а 29 је имало смањење.
Србија је имала смањење броја рођених за 6,1% и упоредива је са Белгијом и Норвешком. Мањи пад од Србије или пораст броја рођених имало је 16 земаља док је 21 имала већи релативни пад од Србије. Од суседних земаља мањи пад броја рођених имале су С.Македонија и Мађарска а већи све остале суседне земље. Највећи пад имала је Украјина, па земље јужне Европе: Грчка, Шпанија и Италија.
Највећи раст броја рођених имале су земље које су омиљене дестинације за емигрирање Срба и Албанаца: Немачка, Швајцарска, Аустрија и Малта. Пошто је и Шведска у врху листе ово су и земље доласка миграната из удаљених земаља, што посебно показује нагли раст броја рођених у Немачкој у 2016 (са 737,6 на 792,1 хиљада).
