DOHOCI POJEDINACA I DOMAĆINSTAVA U EVROPI – POKAZATELJI NEJEDNAKOSTI

Nakon publikovanja podataka Eurostata o raspodeli dohotka po socijalnim grupama do 2018 (za nekoliko zemalja podaci su dostupni do 2017) moguće je odrediti i analizirati stepene nejednakosti u raspodeli dohotka po zemljama. U ranijem tekstu kada sam analizirao ovu problmetiku (zaključno sa podacima do 2016) Srbija je zemlja sa najvećim stepenom ekonomske nejednakosti u Evropi, odnosno koeficijent odnosa između 10% sa najvišim i 10% sa najnižim primanjima je prelazio 1:30.

Kakva je situacija u 2018 godini videće se u narednim izlaganjima. Analizirnai su rapsoni neto dohodaka po socijalnim grupama, medijalni dohoci po domaćinstvu prema članu domaćinstva i medijalni dohoci po paritetu kupovne moći. Važno je napomenuti da metodologija  Eurostata o dohocima i uslovima života (EU-SILC) pažnju pre svega stavlja na novčane dohotke.(https://ec.europa.eu/eurostat/web/microdata/european-union-statistics-on-income-and-living-conditions) –  na navedenoj adresi je moguće videti detaljne informacije o metodologiji prikupljanja, obrade i prezentacije podataka prema zadatim parametrima.

U najkraćim crtama (obzirom da baza sadrži veliki broj tabela i da je neprikladno ih ovde pojedinačno navoditi, nako sređivanja u narednoj tabeli su dati podaci o visini dohotka po decilima i zemljama. Zemlje sa obojenom površinom imaju podatke do 2017 godine (Irska, Velika Britanija, Slovačka, Severna Makedonija i Turska, dok Island poslednji podatak ima za 2016 godinu)

Najsiromašniji sloj stanovništva ima prosečne dohotke  u 2018 oko 900 eura (nisu usključeni socijalni transfer i pomoći) kao ni nenovčani dohoci i natrualna potrošnja. U isto vreme 10% sa najvišim primanjima ima prosečne dohotke  27.650 eura godišnje. Još je veća nejednakost kod percentila. (stoti percentil ima 4,7% udela u raspodeli kompletnog dohotka).

Najbolju ilustraciju raspona daje grafikon visine dohotka po decilima. U tabeli je takođe vidljivo da fenomen prosečne plate u Srbiji koju svi pominju kao relevantan pokazatelj malo šta kazuje jer na nju može da računa tek 8 decili a za 70% je nedostižna kategorija. Mnogi tačniji pokazatelj je  tzv. ‘’medijalna zarada’’ donosno granica  do koje su visina dohotka 50% sa nižim i preko nje 50% sa višim dohocima. To je naročito značajno kada se gleda raspon dohodaka po domaćinstvima obzirom na broj i strukturu članova (izdržavana lica, penzioneri čija su primanja značajno manja od primanja zapsolenih)

Odnos decila u 2018 godini (osnovni pokazatelj nejednakosti)

Pored Srbija samo još Buarska i Rumunija imaju raspon nejednakosti 15 što je ipak dva puta niže nego Srbija. Najmanji  koeficijent raspona ima Slovenija (manje od 5), zatim Češka, Finska i Norveška.

Medijalni dohoci po domaćinstvu su izračunati na bazi ukupnih dohodaka domaćinstava i prosečnog borja članova po godinima. Eurostat je uzeo prosek broja članova za Srbiju od 2,9 medjutim, prema podacima Repbuličkog zavoda za statistiku taj broj je varirao po godinama tako da je za Srbiju izvršena korekcija.

Vidi se da je prosečni mesečni medijalni dohodak po domaćinstvu 434 eura ili oko 52 hiljade dinara (sa uključenim socijalnim transferima i penzijama). Prema tome, isticanje prosečne plate ima smisla ali samo u kontekstu medijalnog dohotka domaćinstva. Ne treba smetnuti s uma da prosčno domaćinstvo ima i izdržavane članove (decu, učenike, student, nezaposlene i sl).

Eurostat je analizirao i snagu domaćinstva primenjujući teoriju pariteta kupovne moći radi upoređenja sa drugim zemljama. U prethodnoj tabeli na bazi poređenja sa ostalim zemljama Srbija je daleko najsiromašnija zemlja u Evropi (sa izuzetkom zemalja koje ovde nisu analiziranje (Moldavija, Ukrajina, Belorusija, Albanija i dr).

NETO dohodak domaćinstava po paritetu kupovne moći

Kada se pogleda i paritet kupovne moći odnosno koliko se za jedan euro može kupiti dobara i usluga, i pored toga što Srbiju karakterišu kao jednu od jeftinijih zemalja Evrope opet se zaključuje da smo najsiromašniji u Evropi. (kupovna moć izjednačuje paritet odabrane valute-EUR prema korpi dobara i usluga). Srbija je ovde siromašnija i od Bugarske i Rumunije.