Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Чињеница да су туристи из Кине у септембру имали највећи број ноћења у Федерацији БиХ, испред братских народа/држава Саудијске Арабије, Турске, Кувајта и УАЕ, мотивисала ме је да проверим како стоје и други у погледу ноћења Кинеза. За Хрватску сам овде изложио само податке о ноћењима туриста из Континенталне Кине[1], јер су и они довољно велики да нас укупни не би депримирали.
Рекордан број ноћења туриста из Кине у Србији регистрован је у августу 2019 (35.063), у Републици Српској у јуну 2019. (1.296), у Федерацији БиХ у мају 2019. (16.293), а у Хрватској (62.798) и Словенији (20.973) у октобру 2018.
У периоду јануар-август 2019 највећи број ноћења Кинези су остварили у Хрватској (267,4 хиљада), па у Србији (170,4), Словенији (103,2), Федерацији (70,2) док су у Српској имали само 6 хиљада ноћења.
Највећи релативан пораст броја имали су у Федерацији БиХ (+103,7%), РС (+94,3%), Србији (+49,7%), Хрватској (+30,7%), а најмањи у Словенији – још увек огромних +26,5%.
Од регионалне сарадње у привлачењу туриста из Кине очигледно је да је Сарајево имало највећу корист, и да је Бања Лука овде у великом кашњењу, у погледу искоришћавања потенцијала за приходе од кинеских туриста. Стога би у наредном периоду требало да приступи озбиљније у прекограничној сарадњи са Београдом у конкретном пројекту: преусмеравању дела посета Кинеза и ка Бања Луци, Требињу и другим атрактивним локацијама Републике Српске (Вишеграду, Тјентишту, Козари и Доњој Градини…).
У наредном периоду ћемо пажљивије испратити ову статистичку појаву, јер је лепо видети да се нешто повећава по стопама од 25% до 100%, а да то нису емиграције, насиље и сличне негативне појаве.
[1] Државни завод за статистику је од августовског саопштења увео две Кине, и то Континенталну Кину и Кину са фуснотом која обухвата податке за Хонг Конг, Макао и Тајван. Ово је добар пример како се поштује суверенитет највеће економске силе на свету.