Nacionalni tim za preporod sela Srbije 4: Sektori agrobiznisa Srbije pogodni i za EU

ВИНО И РАКИЈА

• Шта је Србија учинила у погледу заштите географског порекла вина?

У складу са Законом о вину Републике Србије, усвојен је Правилник о изгледу, садржини и начину истицања евиденционе маркице за вино с географским пореклом. Од септембра 2010. године успостављена је процедура обележавања вина с географским пореклом евиденционим маркицама. Вино с географским пореклом (PGI-protected geographical indication) или заштићеном ознаком порекла (PDO – protected designatioc of origin) су вина која су произведена од грожђа из дефинисаних виноградарских производних подручја, у којима се одвија и технолошки поступак производње самог вина. Све виноградарске парцеле треба да буду премерене GPS техником (Систем снимања површина из сателита), а целокупну производњу (и грожђа и вина) контролише организација којој је Министарство пољопривреде поверило ове послове. Након завршене процедуре контроле, испуњени су услови да се вино декларише као вино с географским пореклом и да се обележава евиденционим маркицама: за ,,регионално“ вино (PGI) маркицама зелене боје и традиционалном ознаком GI, односно маркицама за квалитетно вино с географским пореклом (PDO)  маркицама црвене боје и традиционалном ознаком K.P.K.

Пошто је свака маркица заштићена од фалсификовања и има свој јединствен серијски број, на лак начин омогућава се контрола вина с географским пореклом у промету, а с друге стране, ово представља ,,печат и гарант“ провереног географског порекла и квалитета. На тај начин, винима с географским пореклом даје се посебан значај и истиче додата вредност.

• Хоће ли држава штитити српске винаре од превеликог увоза страних вина и како?

Једини начин да се српски произвођачи заштите од превеликог увоза вина, произведених у земљама ЕУ, јесте да производе квалитетна вина која ће на тржишту Србије и тржишту ЕУ бити препознатљива и ценовно конкурентна. Производња вина мора да буде заснована на квалитетним врхунским, аутохтоним сортама из Србије, а произвођачи вина да буду извозно оријентисани, односно да наступају удружено, у оквиру винарских кућа и других облика удруживања.

Заштита и контрола ознака вина, алкохолних пића и ароматизованих вина, дефинисана је у Протоколу два о узајамним преференцијалним концесијама за одређена вина, узајамном признавању, заштити и контроли ознака вина, алкохолних пића и ароматизованих вина, Прелазног споразума о трговини и трговинским питањима између ЕУ и Р.Србије. Ове преференцијалне (повољне) трговинске концесије за одређена вина, међусобно су договориле Р.Србија и ЕУ, као и узајамно признавање, заштиту и контролу ознака вина, алкохолних пића и ароматичних вина. Наведеним протоколом, Република Србија дала је ЕУ квоту за увоз вина пореклом из ЕУ на тржиште Србије без царина, и то у износу од 25.000 хектолитара, а ЕУ је дала Србији квоту за извоз од 63.000 хектолитара под условом да ни Србија ни ЕУ не исплаћују никакве извозне субвенције за извоз наведених количина.

• Које директиве ЕУ регулишу виноградарство и винарство, и у којој мери их је Србија пренела у домаће законодавство?

Правни оквир који регулише сектор винарства и виноградарства у ЕУ веома је широк и обиман и обухвата десетине прописа ЕУ. Законодавство које регулише ову област на нивоу ЕУ обухвата прописе који се односе на заједничку организaцију тржишта за вино, прописе који регулишу географске онаке, порекло, енолошке праксе, као и правила о означавању, произвођачким организацијама, трговину с трећим земљама… Закон о вину, који је усвојен у 2009. години, као и подзаконски прописи који су донети и треба да се усвоје на основу њега, у складу су с најновијим захтевима и прописима ЕУ у овој области.

• Какав  је статус пчеларства у Србији?

Производња и продајa меда и пчелињих производа у ЕУ има тренд пораста. Како производња ових производа не задовољава потребе европског тржишта, ЕУ је и највећи увозник меда и пчелињих произвоdа, највише из Кине и Аргентине.

У циљу повећања производње меда и пчелињих произвоdа у ЕУ се подстиче ова производња тако што се суфинансира са 50 одсто инвестиција у пчеларство. Свака држава чланиcа моrа донети у оквиру Националног програма развоја пољопривреде, детаљне мере које ће допринети развоју пчеларства, као и мере контролe спровођења овог програма.

С обзиром да произвоидња меда и пчелињих произвоdа у ЕУ задовољава само 52 одсто својих потреба, сматра се да ће уласком Сrбије у ЕУ отворити могућности за унапређење пчеларства у Србији, средствима која су у ЕУ намењена за развој пчеларства.

• Шта ће бити са обичајем производње ракије у домаћинствима, када Србија буде чланциа ЕУ?

Традиционални начин пeчења ракије у домаћинствима, какo у Србији постој, биће могућ и након уласка Србије у ЕУ. Физичка лица којaна овакав начин производе ракију, моћи ће то и даље да раде, само за сосптвене потребе, у склaу и са важећим прописима Републике Србије, који регулишу ову материју, односно Законом о ракији другим алкохолним пићима.

• Шта је то географска ознака порекла, шта произвођач добија њеном заштитом и како штити географску ознаку порекла?

Постоје две ознаке географског порекла:

Име порекла је географски назив земље, региона, или локалитета којим се означава производ који одатле потиче, чији се квалитет и посебна својства искључиво или битно  условљени географском средином, укључујући природне и људске факторе и чија се производња, прерада и припрема у целини одвијају на одређеном ограниченом подручју.

Географска ознака одређује производ пореклом с територије одређене земље, региона или локалитета с те територије, где се одређени квалитет, репутација или друге караткасристике производа суштински могу приписати његовом гегорафском пореклу и чија се произвооња и / или, прерада, и / или припрема одвијају на одређеном ограниченом подручју.

Процедуре и поступак заштите ознаке географског порекла дефинисани су Законом о ознакама геграфског порекла.

• Да ли може да се заштити ознака географског порекла за пољопривредни произвдод на нивоу ЕУ, иако је он произведен у Србији?

Овлашћени корисник ознаке географског порекла, односно подносилац пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла за пољопривредне и прехрамбене производе, може да поднесе захтев за регистровање ознаке географског порекла на нивоу ЕУ, у складу са Уредбом Савета Европске заједнице 509/2006 и Уредбом Савета ЕЗ 510/2006 којима се уређује заштита ознака географског порекла за пољопривредне и прехрамбене производе. Једини услов за произвођаче из трећих земаља јесте да производ прво буде заштићен по националном законодавству.

У ЕУ постоји база података (DOOR) која садржи све производе регистроване на нивоу ЕУ са ознаком географског порекла (PGI), заштићеном ознаком порекла (PDO) и традиционалне производе (TSG), односно производе за које су поднете пријаве за признавање.

• Шта се подразумева под органском производњом хране и да ли је та производња регулисана у Србији?

Органска производња је систем управљања пољопривредним газдинством и производњом хане, који комбинује висок степен очувања животне средине, биодиверзтитета, очувања пиродних ресурса, примене високих стандарда добробити животиња и метода производње са захтевима одређених купаца за производима добијеним коришћењем природних супстанци и процеса. Органска производња има двоструку социјалну улогу – обезбеђује одговарајућу понуду на тржишту за купце органских производа и обезбеђује робу која доприноси унапређењу заштите животне средине, добробити животиња и руралног развоја.

Органска производња хране у Р.Србији регулисана је Законом о органској производњи којим је, између осталог, прописано да Министарство пољопривреде, даје овлашћење контролним организацијама за обављање послова контроле и сертификације у органској производњи. Поменути закон дефинише органску производњу на следећи начин: ,,Органска производња јесте производња пољопривредних и других производа која се заснива на примени метода органске производње у свим фазама производње, а која искључује употребу генетички модификованих организама и производа који се састоје или су добијени од генетички модификованих организама, као и употребу јонизујућег зрачења“.

На основу овог закона усвојен је Правилник о контроли и сертификацији у органској производњи и методамка органске производње. Министарство пољопривреде је 2011. године овластило осам организација за обављање послова сертификације у органској производњи.

• Шта је Заједничка политика рибарства?

Заједничка политика рибарства (Comon Fisheries Policy – CFP) је скуп законских прописа који дефинишу како се у ЕУ управља рибљим ресурсима и аквакултуром. Прве заједничке мере у овом сектору усвојене су 1970. године, када је договорен једнак приступ рибара ЕУ водама држава чланица. Усвојене су и мере за успостављање заједничког тржишта производа од рибе и уведене мере за координацију модернизације рибарских флота и обалне инфраструктуре.

ЗПР се састоји из четири компоненте:

1. регулисање производње, количине, оцењивања, паковања и обележавања рибе и производа од рибе;
2. подршка организацијама произвођача и заштита рибара од изненадних тржишних промена;
3. одређивање минималних цена рибе и финансирање откупа непродате рибе;
4. дефинисање правила трговине са државама које нису чланице ЕУ;
5. За надзор над спровођењем Заједничке политике рибарства у ЕУ и примену заједничких стандарда од стране држава чланица, задужена је Агенција заједнице за контролу рибарства (Communituy Fisherues Control Agency – CFCA)

• Делатност производње и промета дувана

Производњом и прометом дувана може се бавити правно лице. Физичко лице – произвођач дувана, под условом да има закључене кооперантске уговоре са произвођачима дувана, односно са обрађивачем дувана, такође се може бавити овом делатношћу.

Ради добијања дозволе, привредни субјект подноси Управи за дуван захтев за добијање дозволе за обављање производње дувана, са доказима о испуњености услова. Дозвола се издаје на време од пет година, а произвођач дувана се уписује у регистар произвођача дувана без уплате накнаде за упис.

• Који стандарди у безбедности хране се примењују у ЕУ?

Садашња политика безбедности хране у ЕУ заснована је на низу принципа који су установљени или унапређени од 2000. године. Ови принципи, примењивани у складу са интегрисаним приступом у облати безбедности хране названим од ,,њиве до трпезе“, посебно укључују транспарентност, анализу ризика и превенцију, заштиту потрошача и слободан проток безбедних и висококвалитетних прехрамбених производа у оквиру заједничког тржишта, као и с трећим земљама. Известан број институција, а посебно Европска агенција за безбедност хране, одговорни су за  достизање стандарда безбедности хране. Научна истраживања такође су веома важан елемент политике безбедности хране на нивоу ЕУ.

Стандарди у безбедности хране наведени су у ,,Општем закону о храни“, односно Уредби 178/2002 Европског парламента и Савеза од 2002. године. Такође, постоји и сет уредби назван ,,Хигијенски пакет“ (уредбе 852/2004ЕЗ, 853/2004/ЕЗ, 854/2004/ЕЗ и 882/2004/ЕЗ), као и правни прописи ЕУ који регулишу специфичне области хране и хране за животиње, као што су: исхрана животиња (укључујући медицинирану храну, хигијена хране и храна за животиње, зоонозе, споредни производи животиња, резидуе, загађивачи, контрола и искорењивање болести животиња које могу да утичу на јавно здравље, означавање хране и хране за животиње, адитиви за храну и храну за животиње, витамини, минерали, соли, материјали који долазе у контакт са храном, вода за пиће, нова храна, генетски модификовани организми…

Поред стандарда за безбедност хране који су предвиђени горе наведеним прописима ЕУ, област безбедности хране треба проширити правилима и принципима Споразума о примени санитарних и фитосанитарних мера (SPS), Споразума о техничким баријерама (OIE), Codex Alimentarius Комисије за међународне стандарде за храну и Међународне конвенције за заштитиу здравља (IPPC) у оквиру Светске трговинске организације, у чије чланство Србија очекује да је приме.

Производи који се извозе на тржиште ЕУ из трећих земаља треба да буду у складу са интерним ЕУ стандардима.