Riba nam stiže i iz Vijetnama

Za uvoz smo dali 92 miliona u 2013. godini. Prosečna potrošnja ribe po stanovniku je oko sedam kilograma

 

Srbija je 2013. godine uvezla ribe i proizvoda od ribe za više od 92 miliona dolara, a izvezla u vrednosti od svega 5,8 miliona dolara. Uprkos tome što proizvodnja ribe u Srbiji raste, velika je nepoznanica kolikim kapacitetom stvarno rade naši ribnjaci. Domaći ribnjaci, reke i jezera proizvode 15.000 tona, pre svega, šarana i pastrmke, i podmiruju manje od 30 odsto naših potreba za ribom. Zato za potrebe našeg tržišta uvozimo čak 70 odsto ribe. Postoje velike mogućnosti za gajenja riba koje se nedovoljno koriste, kažu stručnjaci. Kada je reč o pastrmci, ograničeni smo količinom čiste vode. Međutim, za šarana nema takvih ograničenja, za šta je Vojvodina idealna. Zanimljivo je da Vojvodina i sada prednjači u proizvodnji ribe. Od 92 miliona dolara, koliko godišnje vredi uvoz ribe, čak 41 milion dolara čini konzervirana riba. Tu bi srpski privrednici mogli da dobiju šansu i otvore fabrike za konzerviranje ribe, jer inače izvozimo prerađenu ribu. Prodajemo je i u zemlje poput Hrvatske.

 

Godišnja prosečna potrošnja ribe po glavi stanovnika u Srbiji je oko sedam kilograma, dok je u Evropi prosek oko 21 kilogram. Da bi se povećao prosek potrošnje ribe po glavi stanovnika, potrebno je da država više ulaže, a za ovu godinu predviđene su subvencije od sedam dinara po kilogramu za proizvedenu ribu. Za razliku od rastućeg uvoza žive ribe, izvoz iz Srbije postao je simboličan i poslednjih godina iznosi samo nekoliko stotina tona. Naime, prošle godine smo izvezli živu ribu za samo 374.000 dolara, što je zanemarljiva zarada, a uvoz je bio vredan skoro 2,5 miliona dolara! Riba i prerađevine od ribe se u Srbiju uvoze najviše iz Tajlanda, Hrvatske, Španije, Vijetnama, Argentine i Norveške. Srbija proizvodi hranu za ribe, zahvaljujući čemu možemo da dobijemo kvalitetne šarane bez suvišne masnoće.Treba iskoristiti blizinu Evropske unije za plasman ribe iz Srbije, jer je ona najveći uvoznik ribe na svetu – godišnje uvozi 1,6 miliona tona. Treba da se borimo da izvozimo što više prerađene ribe, poput dimljenog šarana, jer je tu zarada veća.

 

U Srbiji se od pre nekoliko godina koristi jedna od najsavremenijih tehnologija gajenja šarana u Evropi, a naša država je i jedna od malobrojnih u kojoj se radi na programu selekcije kvalitetne mlađi. Naši ribnjaci su opterećeni raznim dažbinama koje su destimulativne.Glavni problem je što naplaćujemo vodni doprinos, dok zemlje iz kojih uvozimo živu ribu besplatno koriste vodu. Postoji i problem u Zakonu o poljoprirvednom zemljištu. Ribnjaci nemaju pravo prečeg zakupa zemlje, u poređenju sa drugim granama poljoprivrede. Stimulacije su simbolične.

 

Različiti aršini

U Hrvatskoj se svaki kilogram proizvedene  i fakturisane ribe subvencioniše sa 60 evrocenti. U Bosni i Hercegovini, postoje da aršina za tu oblast – za razliku od Federacije koja se 40 pfeninga (oko 20 evrocenti) subvencioniše svaki kilograma proizvedene i fakturisane ribe, u Republici Srpskoj nikakve subvencije nisu predviđene. Kada je reč o Srbiji, strategija razvoja ribarstva i ne postoji i jedino što je urađeno na tom planu jeste podizanje carinske stope na 20 odsto na uvoz šarana iz Hrvatske, odnosno iz EU. U Banatu ima preko 100.000 hektara zemlje slabije plodnosti u blizini kanala i reka, koja sada služi za ispašu, a koja bi vrlo lako mogla da se prevede u ribnjake.

Vode i ribari Srbije

Srbija je jedna od evropskih kontinentalnih država. Na osnovu odredaba Zakona o ribarstvu i, ribolovne vode Republike Srbije obuhvataju sve reke, potoke, plavne zone, mrtvaje, prirodna i veštačka jezera, kanale, hidromeliracione sisteme i sve druge vode u kojima žive ribe. Ukupna dužina rečnih tokova u Srbiji oko je 66.000 kilometara. Takođe u Srbiji postoji oko 50 jezera ukupne površine oko 5.000 hektara, 150 veštačkih akumulacija površine 25.500 hektara, kanalski sistem Dunav – Tisa – Dunav dužine 840 kilometara i površine od 3.600 hektara (ukupna dužina kanalskih sistema u Srbiji iznosi 30.000 kilometara). Sportskim ribolovom se bavi do 100.000 ljudi, a za privredni ribolov godišnje se izdaje 500 do 2.000 dozvola. Ribolovne vode su podeljene na šest područja. Uzgoj ribe se uglavnom obavlja u toplovodnim ribnjacima (šaran) i hladovodima (pastrmka). Postoji i mali broj kaveznih sistema i prirodnih ili veštačkih akumulacija u kojima se uzgaja riba. Sektor ribarstva u Srbiji je u velikoj meri orijentisan ka uvozu ribe kako bi premostio razlike između rastuće tražnje u redukovane domaće proizvodnje ribe. Strategija o ribarstvu pripremljena je 2006. godine ali nikada nije stigla do Vlade Srbije.

 

Tab.1. Proizvodnja

(u tonama)

Godina	Ukupno tona	index	šaran	index	Ulov iz reka i jezera	index
1998	11.699	100	6.407	100	842	100
1999	8.023	68	3.424	53	788	93
2000	8.109	69	3.470	54	838	99
2001	6.935	59	3.075	48	646	77
2002	6.988	60	2.428	38	1.118	132
2003	7.571	65	1.217	19	1.300	154
2004	9.026	77	2.110	33	1.909	226
2005	8.812	75	3.806	59	1.987	236
2006	9.230	79	4.789	75	2.134	253
2007	12.766	109	5.517	86	2.535	301

tone                                        index

2008	10.685	229
2009	11.302	242
2010	13.002	278
2011	13.013	279
2012	12.459	267
	Izvor: RZS-godišnji izveštaji