Srbija ima dozvole za izvoz ribe

Srbija je 2013. godine dobila dozvole za izvoz ribe i ribljih prerađevina na tržišta Evropske unije i Ruske Federacije. Ečki šaran je poznat evropskom tržištu, a očekuje se veći plasman ribe na inostrano tržište.

Potencijali ove privredne grane nisu iskorišćeni, a uz neznatna ulaganja izvozni rezultati mogu da se utrostruče, kažu eksperti . Evropska unija je najveći uvoznik ribe sa oko 40 odsto svetske proizvodnje, i na godišnjem nivou to je preko 1,6 miliona tona, tako da postoji odličan potencijal za veći plasman ribe iz Srbije. Predstavnici Gupacije za ribarstvo Privredne komore Srbije ocenili su da ima “prostora” za unapređenje ove proizvodnje i izvoza, ukoliko se smanje državna opterećnja. Oni su jedinstveni da treba smanjiti dažbine, kao i odvajanja za vodni doprinos, koji uvećava troškove proizvodnje. Takođe, zalažu se za povoljnije kredite sa nižim kamatama i dužim vremenom otplate, za proizvođače ribe, koje bi mogli da ih otplaćuju od izvoznih prihoda. Sredstva dobijena od države obezbedila bi brže obnavljanje ribnjaka, a izvoz bi za nekoliko godina mogao da dostigne 200.000 tona, kao i godišnji prihod od 200 do 600 miliona evra. U Srbiji se pod ribnjacima nalazi oko 14.000 hektara i u njima se godišnje proizvede oko 15.000 tona ribe, a gro ribnjaka nalazi se u Vojvodini. Od ukupne proizvodnje, trećina ide na domaće tržište, a ostatak je namanjen izvozu. Iako je proizvodnja ribe u poslednjoj deceniji povećana oko tri odsto, to je još uvek nedovoljno, s obzirom na postojeće potencijale, pre svega, u šaranaskom ribarstvu. Stoga ovaj vid prihoda ne treba zapostaviti, posebno u uslovima krize, upozoravaju ekonomisti. U većini ribnjaka, riba se proizvodi po standardima koji omogućavaju nesmetan izvoz u zemlje EU i poseduju sertifikate HASAP i ISO 9001 i 9002. Šarani iz ribnjaka Ečka, kod Zrenjanina, od 2011. godine već se nalaze na austrijskom tržištu, a u planu je njihov plasman u drugim zemljama EU. Ugovoren je izvoz za samo jednog kupca iz Austrije u vrednosti od hiljadu tona, a pored toga planiran je i izvoz oko 1500 tona šarana na tržište Evropske unije. Od ukupne domaće proizvodnje, šaran čini oko 13.000 tona, a pastrmka samo 2.000 tona. Najveći broj ribnjaka primenjuju najsavremeniju tehnologiju gajenja šarana u Evropi, koja se bazira na korišćenju ekstrudirane hrane. Srbija je jedna od retkih zemalja u kojoj se radi na programu selekcije familija šarana, čime se stvara osnov za proizvodnju kvalitetne selekcionisane mladji, kažu proizvođači.

 

Ribarstvo u Poglavlju 13

Ribarstvo se kod nas sve više razvija. Dali smo sebi cilj da 2019. godine bude otvoreno poglavlje 13 i na tome ozbiljno radimo“, rekao je državni sekretar u inistarytvu poljoprivrede Vlade Srbije Danilo Golubović na skupu  „Zajednička politika ribarstva u EU i pregovaračka pozicija za poglavlje 13“, koji je organizovalo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, u saradnji sa PLAC projektom i Privrednom komorom Srbije, 10. aprila 2016. godine.

 

Golubović, koji je i predsednik Pregovaračke grupe 13, objasnio je da Srbija ima manje posla oko prilagođavanja EU regulativi jer nema izlaz na more, a cilj je da se omogući „ozbiljan priliv sredstava iz EU u ovu oblast“.  Tanja Miščević, šef Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, rekla je da se trenutno radi na pregovaračkoj poziciji za otvaranje poglavlja 13, ali smatra da sa otvaranjem tog poglavlja ne treba žuriti.

 

„Hoćemo da imamo što bolje ideje kako pregovaračka pozicija treba da izgleda. Znamo da je jedan od ključnih zadataka napraviti strategiju takozvane akvakulture što je dosta veliki posao, pa sa ovim poglavljem nećemo žuriti da bude pošto poto gotovo, jer zaista hoćemo da iskoristimo sve njegove mogućnosti“, rekla je Miščević i ocenila da to verovatno neće moći da bude završeno ove godine, već naredne. Po njenim rečima, Poglavlje 13 ima veliki potencijal, jer je jedno od onih oblasti za koje država može da očekuje značajnija sredstva iz ribarskog fonda kad postane članica EU, a u ranijoj fazi i iz IPARD-a. Po ulasku u EU, navela je Miščević, Srbija može da računa na fond za ribarstvo, koji je jedan od trenutno najvećih elemenata unutar zajedničke poljoprivredne politike, ima značajna i velika sredstva koja prelaze 15 odsto od ukupnog fonda za zajedničku poljoprivrednu politiku, a koja je oko 50 odsto svih fondova EU.

 

Iako Srbija nema more proizvodnja ribe je značajna privredna grana, pa samim tim otvaranje Poglavlja 13 – Ribarstvo veoma je važno za naše privrednike. Činjenica je da EU nedostaje sltkovodne ribe za konzum. Ovaj seminar je dobra prilika da se pripremimo za pregovore iz ovog poglavlja, šta treba potencirati, kakvu poziciju zauzeti i kako pregovarati. Paralelno nacionalnim merama treba podstaći proizvodnju konzumne ribe u Srbiji, na čemu je dosta radila i PKS svojim predlozima  prema resornom ministarstvu, rekao je Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu industriju, šumarstvo i vodoprivredu PKS.

Direktor ribnjaka Kapetanski rit Krum Anastasov rekao je novinarima da su problemi u ovoj oblasti mahom finansijski, da su poljoprivredni doprinosi veliki i podrazumevaju između ostalog naknadu za korišćenje voda, što većina EU zemalja nema. Uz to, podsticaji kasne i mali su, a kako je rekao u Hrvatskoj su podsticaju osam puta veći nego u Srbiji.