Uzgoj ribe, posao decenije

Srbija na uvoz ribe troši godišnje oko 30 miliona dolara. Tržištu nedostaje 20 miliona kilograma ribe. Srbi najviše jedu ribu za Svetog Nikolu (19. decembra) i na Badnje veče (6. januara). Uoči ovih praznika trgovci ribarima dolaze na noge, a znaju i po 24 sata da čekaju na ribnjacima da bi kupili ribu, koja se sva proda.

‘’Riba je hrana sa sa čijim konzimacijom se produžava životni vek. Kad pogledate statistike o životnom veku Španaca, Italijana i Japanaca, nema sumnje da količina ribe koju jedu igra važnu ulogu. Nijedan lekar ne propušta priliku da ponovi koliko je riba važna za ishranu. Pomislite na svoje umorno čulo ukusa, sažalite se na srce, učinite sebi uslugu – jedite ribu najmanje dva puta nedeljno’’. Ovako o ribi u tanjiru govori svetska kulinarska zvezda broj jedan, Britanac Džejmi Oliver, u svojoj poslednjoj knjizi „Srećni dani uz Goli ručak“. Šarmantni Džejmi popularan je i u Srbiji, samo ga ovde slabo slušaju, pa smo tako poslednja zemlja u Evropi po količini ribe koju pojedemo.Zvanično, svega 2,4 kilograma (nezvanično četiri kilograma), dok u razvijenim državama ljudi jedu 14,5 kilograma godišnje. Iz ovih podataka se vidi da ribu slabo jedemo, da se ona najviše jede za vreme praznika i posne slave, a ona je najkvalitetnije meso stvoreno u prirodi.

 

Ipak, paradoksalno, gajenje ribe u ribnjacima je poslednjih godina jedan od najprofitabilnijih poslova u Srbiji, gde se na uložen jedan zarađuje još jedan dinar, a ekspanzija ovog biznisa tek se očekuje. Srbi najviše jedu ribu za Svetog Nikolu (19. decembra) i na Badnje veče (6. januara). Uoči ovih praznika trgovci ribarima dolaze na noge, a znaju i po 24 sata da čekaju na ribnjacima da bi kupili robu, koja se sva proda.

 

,,Prema podacima kojima raspolažemo, u Srbiji se godišnje pojede oko 32 miliona kilograma ribe, a domaći izlov i proizvodnja obezbeđuju po slobodnoj proceni oko 12 miliona kilograma. Tako nam nedostaje gotovo 20 miliona kilograma ribe, što znači da uvozimo blizu 65 odsto’’, kaže prof. dr Zoran Marković, profesor ribarstva na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Za ovu vrstu uvoza Srbija je, recimo, u 2002. godini potrošila 26 miliona dolara, napominje Marković, pozivajući se na zvanične podatke Republičkog zavoda za statistiku Srbije. Mada je to bilo i dosta više, a po zvaničnim podacima u 2014. godini to će biti četiri puta više!

 

Pre jedne decenije sveže i smrznute ribe i riblje mlađi uvezeno je 18.276 tona, za to je potrošeno 19.788.000 dolara, dok je za preradu uvezeno u visini od 6.247.000 dolara, što u jednoj godini, prema zvaničnim podacima, ukupno iznosi 26.035.000 dolara. Danas se vrednsot uvoza ribe kreće i do 100 miliona dolara! Tačno je da se kod nas dosta jede oslić, na primer, ali to nije zbog toga što ga narod voli više od pastrmke ili šarana. Veći broj potrošača bi se radije opredelio za pastrmku ili šarana ako bi njihova cena bila niža od sadašnje. Veća proizvodnja će dovesti do niže cene, a do veće proizvodnje se može doći jedino izgradnjom novih ribnjaka, kao i povećanjem proizvodnje na postojećim ribnjacima.

 

U Srbiji je trenutno pod toplovodnim šaranskim ribnjacima oko 11.000 hektara, a pod hladnovodnim pastrmskim 12 do 15 hektara (znači gotovo hiljadu puta manje). Šaranski ribnjaci proizvedu godišnje između četiri i pet miliona kilograma konzumnog šarana, a pastrmski oko dva miliona kilograma konzumne kalifornijske pastrmke. Da bi Srbija mogla sama da zadovolji sadašnje veoma male potrebe za ribom, trebalo bi da četiri puta poveća površinu pod ribnjacima, za ta postoje odgovarajući klimatski i zemljišni uslovi. Prema nekim drugima autorima, Srbija se nalazi na gotovo idealnom geografskom položaju za gajenje slatkovodne ribe, koju još imaju samo Kina i Izrael. Nalazimo se na 40 stepeni geografske širine, sa identičnom klimom kao Peking, gde se proizvodi najviše šarana na svetu i u njegovoj okolini postoje na hiljade najuređenijih šaranskih ribnjaka. Međutim, ta se činjenica slabo ovde koristi. Stručnjaci napominju da bi pastrmski ribnjaci mogli da se prošire na površinu koja bi bila oko 30 hektara, dok su mogućnosti da se šaranski ribnjaci prošire praktično neograničene.

 

Na skupovima u Srbiji, zaključeno je, da je proizvodnja ribe neopravdano niska, iako postoje povoljni uslovi za proširenje kapaciteta za proizvodnju riba u hladnovodnim i toplovodnim ribnjacima. Inače, gajenje ribe je jedan od najprofitabilnijih poslova u državi. To je izuzetno isplativ posao u kojem se uloženi novac, investicija vraća u roku od oko četiri godine. To nije tako dug period u poređenju sa nekim drugim delatnostima. To je najvažnije u biznisu, ovde su sigurni kupci, sigurno je tržište, a ono će biti još veće kako se kultura konzumiranja ribe kod nas bude širila, kaže on i dodaje da je prema sadašnjim uslovima potrebno uložiti najmanje 5.000 evra za izgradnju jednog hektara toplovodnog šaranskog ribnjaka, a za hladnovodni pastrmski potrebno je najmanje 7.000 evra za jedan ar ribnjaka.

 

Nutricionisti savetuju: ribu treba jesti tri puta nedeljno po sto pedeset grama, da bi se postigao maksimalan efekat. Ona pomaže u prevenciji mnogih bolesti (raka na primer) i obezbeđuje dug život. Među Eskimima, koji se hrane ribom, nije zabeleženo da je neko umro od kardiovaskularnih bolesti, moždanog udara ili visokog krvnog pritiska.