Prosečne zarade u Srbiji, Crnoj Gori i BiH po delatnostima

Просечне зараде су предмет великих злоупотреба свих политичара свугде у  свету. Од самог износа просечне зараде важнија је расподела којом се долази до просека (нпр. да ли већина има сличну просечној или је структура зарада биполарна па имамо статистичку сарму), какви су радни услови и сигурност посла, да ли се ради са пеленама и у модерним радним логорима, или запослени имају и некаква права, да буду људи, на првом месту?

Просечна плата у Србији у јулу била је готово идентична просечној у Републици Српској (у августу), па би се могло закључити да су зреле за интеграцију. Биле су ниже за 14 евра него у Федерацији БиХ и за 50 евра у односу на Црну Гору и ова информација нам не говори ништа више.

У поређењу ових држава и ентитета у БиХ Србија има највеће плате у рударству, прерађивачкој индустрији, трговини, стручним, научним иновационим и техничким делатностима и у административним и помоћним делатностима.

Црна Гора има највеће плате у пољопривреди, снабдевању водом, грађевинарству, саобраћају, услугама смештаја и исхране, финансијама, пословању са некретнинама, образовању и уметности, забави и рекреацији. Ову уметност треба схватити релативно, јер су оне у свим државама међу најнижим, па 434 евра у Црној Гори само је мало више од плата колега у суседним земљама.

Федерација БиХ има највише плате у снабдевању електричном енергијом, државној управи, здравству и  осталим услужним делатностима.

Република Српска нема највеће просечне зараде ни у једној делатности а од Федерације БиХ има веће  рударству, прерађивачкој индустрији, услугама смештаја и исхране и у административним и помоћним услужним делатностима.

Србија има најниже зараде у државној управи и  у здравству док у образовању постоје најмање разлике између одабраних држава и ентитета.

У односу на овде излистане податке много важнија питања су тенденције у кретању зарада, склоност одласку у иностранство по делатностима, структура незапослености у односу на потребе за запошљавањем, права запослених и радно законодавство.

Просечне нето зараде по делатностима у јулу и августу 2019.
	Србија	Црна Гора	Федерација БиХ	Република Српска
Укупно	467	517	481	466
Пољопривреда, шумарство и рибарство	417	609	481	386
Рударство	759	677	528	620
Прерађивачка индустрија	422	404	353	380
Снабдевање електричном енергијом, гасом и паром	793	855	896	616
Снабдевање водом и управљање отпадним водама	403	489	479	401
Грађевинарство	435	463	330	323
Трговина на велико и мало и поправка моторних возила	391	386	357	354
Саобраћај и складиштење	449	559	459	354
Услуге смештаја и исхране	295	443	279	350
Информисање и комуникације	826	729	712	644
Финансијске делатности и делатност осигурања	804	1001	859	746
Пословање  некретнинама	479	757	440	391
Стручне, научне, иновационе и техничке делатности	580	432	548	470
Административне и помоћне услужне делатности	419	361	311	347
Државна управа и обавезно социјално осигурање	536	608	677	599
Образовање	483	502	488	462
Здравствена и социјална заштита	463	564	678	553
Уметност, забава и рекреација	387	434	378	325
Остале услужне делатности	350	475	544	467