Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Према подацима Евростата (линк) 31,2 милиона жена и 9,5 милиона мушкараца је 2018. у ЕУ радило у скраћеном радном времену. То представља 19% укупног броја запослених.
Основни разлози са скраћено радно време били су немогућност да се нађе посао са пуним радним временом (26% од укупног броја) и потреба да се брине о деци или неспособним одраслим члановима домаћинстава (24%).
Приложена тебела приказује број запослених у скраћеном радном времену у добу од 15 до 64 године и рангиране су земље према уделу у укупној запослености. Изгледа прилично изненађујуће да 50,1% становника Холандије има такво радно време (чак 75,6% жена), и да је следи Швајцарска са 37,4%. Пореску евазију као могућност одбацићемо јер се ради о веома ефикасним државама.
Прву половину табеле чине земље западне и северне европе, а другу источне и јужне европе (изузев Италије и Шпаније које су у првом делу). На дну листе налазе се Бугарска и С. Македонија.
Црна Гора је екстрем у смислу да једина има већи удео мушкараца од жена са скраћеним радним временом. Осим Црне Горе већи број мушкараца од жена у скраћеном радном времену имају и Србија, С. Македонија и Румунија, али ове три земље имају мањи релативни удео жена у укупном броју запослених.
Србија је са 9,7% запослених у скраћеном радном времену упоредива са Словенијом и Грчком.
За Србију постоје подаци од 2014 и на основу њих се не може ништа закључити о формирању трендова да се више или мање ради скраћеном радном времену.
| У | М | Ж | |
| 2014 | 259 | 139 | 120 |
| 2015 | 256 | 137 | 119 |
| 2016 | 285 | 148 | 137 |
| 2017 | 277 | 141 | 136 |
| 2018 | 248 | 128 | 120 |
У Србији је 43,8% радило у скраћеном радном времену зато што није могло да нађе посао у пуном радном времену, 27,6% из других разлога, 13,5% због других породичних и личних обавеза, 8,8% због сопствене болести или неспособности за рад, 3,6% због бриге о деци или неспособним одраслим и 2,7% јер се налазило у процесу образовања.
| REASON/SEX | Total | Males | Females |
| Could not find a full-time job | 43,8 | 53,6 | 33,5 |
| Own illness or disability | 8,8 | 8,2 | 9,5 |
| Other family or personal responsibilities | 13,5 | 6,2 | 21,1 |
| Looking after children or incapacitated adults | 3,6 | 0,9 | 6,3 |
| In education or training | 2,7 | 2,4 | 3,1 |
| Other | 27,6 | 28,6 | 26,5 |
Структуре разлога зашто се ради у скраћеном радном времену међу земљама нису упоредиве. Удео жена у радној активном становништву додатни је разлог. На пример, Холандија има изузетно низак удео оних који нису могли да нађу посао са пуним радним временом (7,8%) у укупном броју оних који раде у скраћеном радном времену.
Када помножимо структуру одговора са уделом скраћеног радног времена у укупном броју запослених добијамо да 12,1% запослених Италијана ради скраћено јер нису могли да нађу посао са пуним радним временом, па следе Шпанија (8,2%) и Француска (7,6%). У Србији је то 4% од свих запослених, а најмање их има у Чешкој (0,4%), Естонији и Словенији (по 0,7%).
