Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Сваком су своје муке највеће, али муке брата свога много више боле посебно када те муке директно утичу на живот чичине Мице, која је у фебруару напунила 8 година и сигурно ником ништа зло није помислила, а камоли урадила. Зато на време упозоравам да добро промислите пре него што донесете суд, јер и сам сумљам у своју објективност и непристрасност. Tрудићу се да изнесем голе чињенице, биће тешко заобићи утисак, емоцију, срце… Да кренемо.
Мој једини брат по оцу и мајци, кога нисам могао бирати као ни он мене, млад, победник такмичења из математике, физике, програмер…Иронија судбине је хтела да једина награда буде путовање у Пољску, као победник такмичења из историје „Тито, револуција, мир“… У Зеленој Гори остао месец дана, јео најскупње слткише, купио две најскупње јакне, једна „Астибо“ Југославија, црну китију са црвеним, жутим, зеленим светлом, налик малом семафору, дрвеном, касније смо сазнали да је то лајт шоу, ради на Теслиниој неизменичној струји, 220 волти. Поред свих напора није успео да потроши 100$ (америчких долара), вратио је преко 40 $, Пољска средина осамдесетих. Неуспешан студент Грађевинског факултета, ФОН-а… то су ретки неуспеси у његовом животу. Увек омињен, посебно код другарица, рођени вођа, спреман да ти да све, тако је нестао наш Комодор 64, Веспа претис 175 кубика… и много тога још. Увек сам му то пребацивао, али никад замерио. Ту смо негде исти. Почео да монтира венецијанере, ролетне, тенде да би он и не мало друштво преживели деведесете. Новац по обичају доноси срећу онима око Вас, али не и Вама. Почиње да пије, заборавња по 5000 ДМ ( немачких марака) у чаши кафића који вреди дупло мање од тога. Једино је у спорту ишао за мном, играли смо рукомет, иста позиција, средњи бек. Био ми је највећа конкуренција за место у репрзентацији Југославије на Олимпијади у Београду 1992. године, нажалост обојица смо ту годину провели у чизмама, он у 63. падобранској, ја у цБОЈ-а, Кг корпуса. Овде прекидамо 13.08.2019. 03:12 притисак 143/100, пулс 115. Немир у мени, све најгоре против чега се борим, шећер 5,3…одох на Мораву. Наставак кад се врати спокој, не помаже ни Џони Штулић и Азра кој су све време са мном….Пошто је уредник строг, а праведан и мој пријатељ наредио је конкретно на случај, макроекономију, банкарство а не судбина обичног човека кога брига за то у ери дигитализације. Лек за душу зна се где је. На извршење, разумем.
Директор филијале и један од бројних братових „другова“ га убеде да узме кредитну картицу, односно само да поднесе захтев, а све остало је њихова брига. Друг ће је користити док не стане на ноге, наравно уредно сервисирати. Гарантују директор и друг лично. То је било 2005, 2006. нисам сигуран, али проверљиво. Јула 2008. нам се мајка упокојила и Уговор о доживотном издржавању са њеном тетком, нашом бабо престаје да важи. По договору стан иде брату и као најлакше и најкорисниније решење намеће се стамбени кредит у КБЦ банци, либор +2,5 индексиран у ЦХФ, таман две муве једним ударцем, преведемо стан коме треба и решимо ликвидност која је пољуљана на потопом тржишта половних аутомобила. Уговор на 40000 швајцараца спреман, само да се повуче кредитни биро који је по речима брата празан, никад ни текући није имао. Ово се дешава 2009/10 проверљиво. Извештај кредитног бироа све руши, друг напунио картицу и „заборавио“ 2006, у међувремену отворио испоставу Више школе, докторирао, издао уџбеник, испитује студенте… Свима се хвали , осим професорима на петогодишњицама матуре који су га једва пустали из разреде у разред. Сада се у УКП бори против криминала и корупције. Успешно, као и све у животу.
Као спасилац јавља се чувени директор филијале АИК банке, пошто ниједна банка не разматра захтев са онаквим извештајем Кредитног бироа, он одобрава 15000 евра на 12% годишње и очекује најмање богат ручак. Брат све уредно сервисира до 2014. када се и баба тетка упокијила, а стан нисмо превели у Каастру, иако је она на томе инсистирала.
Почиње оставинска расправа, брат престаје да испуњава обавезе до окончања оставинске, наследника више него на сахрани, одустају када чују за Уговор о купопродају и кредит. Међутим Уговор и не постоји, већ само предуговор по коме су баби паре и исплаћене. Ништа Уговор, ништа Катастар. Директор тврди супротно, утврдиће надлежни органи ко је у праву, а ко фалисификатор.
Брат се растаје са парнерком и Мица и мајка остају у стану. Нападају извршитењи да их иселе, прете, а једини наследник за сада сам ја, пошто су се тетка и брат одрекли и стана и дуга. Расправи присуствују директор филијале, два правника АИК банке и ја. Сви ме убеђују да је најбоље да све прихватим, стан, дуг… Мене учили да преспавам и прочитам нешто. Решим да вратим дуг, и то само дуг без камате, умањен за оно што је брат исплатио. Директор каже све је у централи у Београду. Одлазим у Београд, зовем телефоном и тражим састанак, одбијају ме и враћују за Краљево да пишем молбу, али да ја немам право увида у дуг, већ мој брат, дужник. Јасно им кажем: „Паре су код мене, колико треба да се скине хипотека и Мица мирно спава“, одговор: „У Краљево, молба, нема преговора о висини, шта компјутер избаци, али ја немам право то да добијем“…
Моја понуда остаје јасна, основни дуг 15000, минус исплаћено од брата, исплаћујем одмах на шалтеру филијале АИК банке, брсовница из суда да чека на шалтеру.
Миљан
Лета Господњег 2019, Изношење Часног крста (почетак поста)