Чиле је у претходних 40 година повећао БДП 5,4 пута, број становника је повећао за тачно две трећине те је БДП по становнику повећан 3,2 пута. То је просечна годишња геометријска стопа раста стандарда од 2,95%. Чиле је у само четири године имао пад БДП-а: 1982, 1983, 1999 и 2009. Србија је у 11 година имала пад БДП-а од тога у 8 до 1999, и у 3 након тога. Пад од 1990 до 1993 био је довољан да смањи ниво БДП-а на 40% од нивоа из 1989. и још увек нисмо достигли ниво из те давне године.
Ово поређење убија сваку жељу за истраживањем чилеанског успеха, али готово свако могуће поређење са другим земљама изазива тај осећај, па је најбоље не поредити се са никим. Поређења су извор несреће и у личном животу, а не само у овим крупним макроекономским агрегатима и свако инсистирање на поређењима синдром је тешког мазохизма.
Овде ћемо изнети још пар података пре него што се фокусирамо на другу тему из наслова.
Чиле је повећао робни извоз са 43,8 милијарди евра у 2008. на 63,9 милијарди евра у 2018, при томе у Кину са 5,8 на 21,4 милијарди, а у САД са 5,5 на 8,8 милијарди евра.
Преоријентација извоза са САД на Кину последица је кинеског привредног раста и потреба ове земље за сировинама и храном. Најважнији извозни производи Чилеа су: руда бакра (15,8 милијарди евра у 2018), рафинисани бакар (13,1 милијарди), Chemical wood pulp, soda or sulphate (3,1), филети рибе, свежи (2,3), нерафинисани бакар (1,8) и вино (1,7 милијарди евра).
Од вина наниже креће низ пољопривредно-прехрамбених производа и свеже јагоде, малине и купине су са 740 милиона евра биле 14. месту према вредности извоза. Укупна вредност извоза пољопривредно-прехрамбеног сектора повећана је за 105%, са 7,8 милијарди евра у 2007. на 16 милијарди у 2018. У том ПП извозу има и малина у вредности од 102 милиона евра и Чиле је на трећем месту по вредности извоза након Србије и Пољске.
Малине су у Србији симбол отпора мудрој политици државе да привлачи стране инвеститоре и малинари су сконцентрисани у западној Србији. Проширили су се и у Топлички округ а и даље на исток и југ према Нишу и Лесковцу.
Вредност извоза малине из Србије износила је 221 милиона евра у 2018. и смањена је са рекордних 279 милиона евра у 2015. Вредност извоза готово је потпуно новостворена вредност у Србији (умањена за симболичну вредност увозних материјалних трошкова попут нафте или машина) и годишњи извоз малина вреди скоро 5 пута више од извоза челичане у Смедереву и 10 пута више од новостворене вредности Фијата у Крагујевцу.
Светско тржиште смрзнутих малина, купина и сличног бобичастог воћа вредело је 760 милиона евра у 2018. и смањено је са 976 милиона у 2015. Србија је имала минималан удео од 23,4% у 2008, и максималан удео од 29,1% у 2018. Вредност извоза након 2015. смањена је и Пољској и Чилеу а Босна и Херцеговина се уздигла на четврто место у 2018, са 35 милиона евра и само су она, Словенија и Украјина повећале вредност извоза након 2015.
У 2018. је повећана количина извоза за 32,8 хиљада тона, у односу на 2015, и највећи раст количине имали су Србија (14,1), БиХ (12,8), Пољска (11), Украјина (9,4) и Словенија (8,4). Србија је рекордан удео имала у прошлој години (27,1% од укупне светске количине), а најмањи у 2008 (20,7%).
Јединична цена извоза малина смањена је са 2.100 евра по тони у 2015 на 1.527 евра у 2018. Србија је имала нижу цену од светске само у 2011, Пољска дампинг ценом обара могућност нашим малинарима да зараде, а Чиле је у свим годинама имао цену већу од светске. Осим Пољске, треба обратити пажњу и на БиХ, Словенију и Украјину које су у 2018. имали нижу извозну цену од Србије и ове земље постају очигледна претња извозној заради нашим малинарима у наредним годинама.
Извозна цена за малине смањена је на 1,48 евра по килограму српске малине у мају, из Пољске је продавана по 1,01 евро, а из Чилеа за 2,16 евра. Из БиХ су продаване за 1,26 евра у фебруару и нама суседна земља је истиснула Чиле са трећег места у светском извозу.
Према процени РЗС-а род малине смањен је за само 5,5%, на очекиваних 120 хиљада тона у 2019. Уколико је пад много већи то ће утицати на опоравак светске цене, јер је Србија имала рекордан удео у светском извозу у 2018.
И док је основна мотивација за текст била конкуренција малинара из Чилеа нашим, из приложених података се може видети да нам је права опасност у БиХ, Словенији и Украјини. БиХ и Украјина су сиротиња као и ми, па се не треба чудити њиховом успону, али није фер што су се и Словенци умешали у овај посао и угрозили нашу светску доминацију. Словенији је много исплативије да наплаћује путарину странцима, као и минималне казне од 150 евра уколико је истекла вињета или неко у аутомобилу није везао појас, уместо да се баве овим послом који је неизвесан у погледу зараде.