Manastir Ravanica

У суботу 27.7. био сам по ко зна који пут у манастиру Раваница. Тачније речено, други пут, а ко зна који пут сам чекао укућане испред манастирских зидина (увек неприкладно обучен због летње врућине, приликом одласка у Сисевац). Не морате да уђете у манастир, и пред његовим улазом осетићете се величанствено, због природе која га окружује и због импозантног изгледа манастирског комплекса.

https://ravanica.rs/

Али, ако сте прикладно одевени, треба ући и отићи у цркву и целивати кивот Светог Кнеза Лазара. Могу се целивати и мошти, у данима када се кивот отвара, што планирам да учиним када будем дуже у Јагодини.

Раваница се налази на 10 километара од ауто-пута Београд – Ниш те је идеална за кратaк одмор од материјалне свакодневице у којој сви негде журимо јер је време новац. А онда дођемо у ситуацију да нам сав новац овога света не може вратити здравље и живот. Може се пресадити и десет срца али коначност пред којом се налазимо је ту тик пред нама. Баш као и здравље које је ту крај нас, али га не поштујемо и не примећујемо.

Студеницу сам изабрао за своје уточиште, да сваки Васкрс док сам жив проведем у њему. У проучавању порекла народа пропутовао сам Србију, Црну Гору, Босну и Херцеговину и сад се опет налазим у чуду како не поштујем властито порекло и место одакле сам. Свети Кнез Лазар и Раваница се налазе на 20 километара од куће у Јагодини а мени то никада није имало неки значај. Ваљда је то последица комунистичке окупације где су се неки други приоритети и вредности наметали, а ово вишевековно корење затирало.

Манастир смо посетили наменски како би узели неке мелеме против алергија. Великодушно сам се частио и бројем 11 „Сирупом за сва обољења плућа“, а како бих несметано наставио да их уништавам цигаретама.

Мати Зиновија је примила на разговор моју супругу и ћерку и питала их је „где је онај што неће да престане да пуши“? Зиновија је чудотворка и знам за два отписана случаја тешких болести које је она својим мелемима излечила. Постоји 56 биљних препарата за готово све, или за макар најчешће, болести.

Вреди суботом доћи у манастир, који год да су мотиви: духовни, здравствени, туристички… Од Београда је удаљен 155 километара, стиже се за сат и четрдесет минута ауто путем, а мотив може да буде и одлазак у Сисевац који има смештај, термални базен, обичне базене, језеро за риболов, и од манастира је удаљен још 10 додатних километара вожње (од којих је 4-5 асфалтом у врло лошем стању).

Интересантну чињеницу представљају тровековља: 1389, 1689, 1989. Косовски бој, Велика сеоба и пад Берлинског зида (смрт Кнеза Лазара, сеоба моштију из Раванице 1690 и њихов повратак у манастир 1990). Ми смо у 2019, 30 година удаљени од ове 1989, и још увек имамо те комунистичке зидове. Они су ментални, састоје се у потреби да се ниподаштава оно шта имамо и да се пати за неком даљином у којој је живот сјајан (јесте сјајан за поштене раднике који у Србији не могу да преживе са 150-200 евра месечно). И овде би био, али са неким другим народом, али да су ОНИ, политичари, исти.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *