Srbija je evropski šampion u socijalnim razlikama!

Према подацима Евростата (линк) Србија има највеће разлике у примањима првог и последњег квантила становништва: првих 20% по приходима и последњих 20%. Подаци се односе на 2017, а за већину земаља постоје подаци и за 2018. Судећи по томе да је у Бугарској, на трећем месту ова разлика смањена Србија има велике шансе да је остала на шампионској позицији и у прошлој години.

Унутар ЕУ просечан однос ова два социјална слоја био је 5,1 у 2017 и благо је повећан са 4,9 у 2010. Највеће разлике у ЕУ постоје у Бугарској и Литванији а најмање у Словенији и Чешкој.

Српски подаци су од 2013. и до 2016. је однос, у корист најбогатијих или на штету најсиромашнијих, што је вероватније, погоршаван. Фискална консолидација из 2013, након потписивања Бриселског споразума и жеље да се након добијања ДАТУМА политичари позабаве и економијом довела је до пада примања пензионера и запослених у јавном сектору. То је однос повећало са 8,6 у години Брисела, на 9,4 у години опште фискалне консолидације и достигнут је максимум у 2016. Постепено враћање пензија и дела плата у јавном сектору на ранији ниво утицало је да се у 2017. социјалне разлике врате на однос из године фискалне консолидације.

Сиромашење „средње класе“ која је постојала у давној прошлости и усвајање слободног закона о запошљавању, који је послодавцима омогућио да запослене третирају скоро као робове, утицали су да се становници радног узраста осећају несигурнијим, да више и дуже раде, да потраже посао у иностранству.

ММФ сугерише (линк) да би, услед миграција и старења становништва, требало да се одложи одлазак у пензију иза 65 године, да се стимулишу пензионери и други неактивни да раде. Не предлаже једино могуће решење: да се повећају плате запосленима како не би напуштали Србију (и Источну Европу), и како би размишљали и о формирању породице, па тако спречили и демографски слом.