Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Евростат је објавио саопштење (линк) о интеграцији миграната са подацима о регионалним стопама запослености становника рођених ван ЕУ, становника из других чланица ЕУ и домаћег становништва на нивоу НУТС 2 регионалне класификације.
У бази су и подаци за Србију и још пар земаља које нису чланице ЕУ, и овде нас је интересовало како су рангирани српски региони према стопи запослености домаћег становништва.
У саопштењу пише да је више од половине региона (53%) имало већу стопу запослености од 75% која је прокламовани циљ за 2020.
Највише стопе запослености имали су шведска престоница Штокхолм, и још један регион у Швеској. Следе три региона у Немачкој, један у Финској и још један у Шведској, сви са стопом изнад 85%. На дну листе су четири италијанска региона: Пуглија, Кампања, Калбрија и Сицилија са најнижих 44%.
Када се подацима ЕУ додају и друге земље, највишу стопу запослености локалног становништва у Европи има Централна Швајцарска, а у врху се налази и Исланд.
Сва четири српска региона (без података за КиМ) налазе се при дну листе, где је Војводина упоредива са Јадранском Хрватском, Шумадија и Западна Србија је изнад 40 региона, а Јужна и Источна Србија је упоредива са Црном Гором и Атином.
Од 2015. стопа запослености становништва расте у ЕУ за по једна процентни поен сваке године, а и у Србији је она у порасту за скоро 2 процента од укупног становништва узраста од 20 до 64 година. Са стопом од 62,8% Србија је упоредива са Хрватском и Италијом, а уз ову другу нижу стопу запослености имали су у Црној Гори, Грчкој и С. Македонији, којима би још требало додати и БиХ и Албанију да Евростат располаже њиховим подацима.
