REINDUSTRIJALIZACIJA AGRARA SRBIJE: Pad potrošnje hleba u Srbiji

Republika Srbija proizvodi dovolјno pšenice za potrebe svog stanovništva, pa poslednjih godina za izvoz preostaje oko milion tona godišnje.  U 2016. godini postoji višak pšenice u celom svetu, a u Srbiji je to oko 1,5 miliona tona. Proizvodnja pšenice je ekstenzivan posao. Setva se stabilizovala na preko 550.000 hektara, a ukupna proizvodnja se stabilizovala na oko 2,5 miliona tona godišnje. Za zalihe i ishranu naroda u zemlјi Srbiji je potrebno godišnje oko 1,6 miliona tona. Dovolјno je i zbog toga što poslednjih godina opada i potrošnja hleba u Srbiji. Razlog je rast siromaštva, ali postoji i tumačenje da zbog manje fizičkih poslova i manjeg  rada na njivama selјaci jedu i manje hleba!? Preostali višak pšenice od oko milioan tona se izvozi. Poslednje tri godine u Srbiji se godišnje žetva pšenice obavlјa na više od 550.000 hektara. Prinosi se kreću od 2,6, zatim 2,3 pa u 2015. godini 2,4 miliona tona. I u 2016. godini,  bila je berićetna žetva u celom svetu (od oko 744 miliona tona pšenice), a u Srbiji to je požnjeveno blizu tri miliona tona. Zbog bogatog roda je i niska cena pšenice. Dakle, kada je hleb  u pitanju, ne treba da se brine! Srbija ga ima dovolјno iz domaće proizvodnje pšenice za ishranu stanovništva. Da bismo utvrdili kakve su aktuelne tendencije u Srbiji, analizirali smo potrošnju hleba po glavi stanovnika za devet  godina (2006.-2014.godine).

 

Potrošnja hleba i peciva po stanovniku

Iz iznetih tabelarnih podataka može se konstatovati sledeće:

l  u vremeneu od devet godina (za period 2006.-2014.) prosečna potrošnja hleba i peciva po glavi stanovnika u Srbiji smanjena je sa 101,5 kilograma na 83,71 kilograma, manja je za 17,79 kilograma ili za 17,53 odsto;

Očuvanje zemlјišta i regionalizacija

Direktna veza između stočarske proizvodnje i zemlјišta, kroz korišćenje kabaste stočne hrane i povraćaj humusa u vidu stajnjaka, preduslov su očuvanja postojećih fizičkih, hemijskih i bioloških osobina polјoprivrednog zemlјišta.  U cilјu racionalnog korišćenja raspoloživih zemlјišnih površina i radno stvorenih uslova za obavlјanje polјoprivredne proizvodnje, u narednom periodu neophodno je započeti sa regionalizacijom polјoprivredne proizvodnje.

Problem državne zemlјe

Treba rešiti probleme sa državnom zemlјom koje navodno u Srbiji ima do 830.000 hektara. Problemi sa zemlјom zasigurno su poremetiti našu polјoprivrednu proizvodnju i egzistenciju vojvođanskih paora. Pitanje državnog zemlјišta je najvažnije pitanje koje se pojavilo u Vojvodini u poslednjih 25 godina. Mi tu pričamo o 14.000 porodica i 70.000 lјudi koji su u ozbilјnom egzistencijalnom problemu. Trea da nas čudi kako je Železara Smederevo i problem koji tamo ima 5.000 lјudi vest svaki dan, a da to nije isti slučaj sa 70.000 lјudi u Vojvodini! Državnu zemlјu treba prodati našim selјacima, a pa tim novcem rešiti i probleme srpske polјoprivrede. Od  prodaje domaćim selјacima dobilo bi se oko tri milijarde evra. To bi bila prihvatlјiva cena za srpske polјoprivrednike! Kada bi se taj novac još namenski utrošio, ne bi trebali da kukamo i pričamo kako nemamo strane direktne investicije. Jer, niko neće da dolazi gde nema ekonomske ni političke stabilnosti. Kako tvrditi da je imamo, kada je srpski agrar za 15,5 godina vodilo čak 13 ministara! Da je bilo stabilno, u politici i ekonomiji, pričalo bi se o dva ministra polјoprivrede! Sa ovim parama, koje se nalaze u zemlјi, rešili bi agrarne i mnoge druge probleme! To je recept za izlazak iz kreze po sistemu ,,u se i u svoje klјuse“!

vnu državne zemljevnom zemljom koej navodno ima 830.000 hektara. Izvoz kukuruza i uvoz svinja!

Srbije se nalazi i među deset svetskih izvozniak kukuruza! Zahvalјujući bogatom rodu koji se kreće od pet do osam miliopan tona godišnej na površini od miliona hektara, stvaraju se godišnnji viškovi ,,žutog zlata“ od oko tri miliona tona.  Za sopstvene4 potrebe i ishranu smanjenog stočanog fonda dovolјno joj je oko četiri milioan tona. Sve ostalo se izvozi! Zar ne bi bilo bolјe da se napune prazne staje i obori za svinje, pa da se gaji stoka, i posle da seizvoze mesne prerađevine. Ovako Srbiji izvozi kukuruz a uvozi meso! Samo u 2015. godini uvezla je oko 330.000 živih svinja i 38.000 tona mesa treće, najlošije kategorije za ishranu svog naroda! To se pogoršava iz godien u godinu, pa je u 2018. godini uvoz svinjskog mesa kada se pretvori u žive tovljenike iznosio 600.000 komada i stiglo je još 45.000 tona mesa treće katgegorije.

 

Proizvodnja kukuruza

2012/2013              3,533 miliona tona

2013/2014              5,864

2014/2015              5,4

2015/2016.             5,4

2012/2013              3,533

2013/2014              5,864

2014/2015              5,4

2015/2016              7,5

2016/2017             4,0

2018/2019.           7,0

Da bi se razvijalo stočarstvo, koje već više decenija opada, pa se nalazi na niskim granama, Srbiji je potrebno godišnje najmanje pet miliona tona kukuruza. Žuto zlato se sad prosečno seje na 1,1 miliona hektara pa se proizvodi  sedam pa i osam miliona tona godišnje. Zbog loših vremenskih uslova poslednjih godina  proizvodnja je bila manja, pa i izvoz. Tako je u 2013.  godine dobijeno 3,5 miliona tona, godinu dana kasnije 5,8 miliona tona, u 2015. godini 5,4 miliona tona, a 2016. godine blizu 7,5 miliona tona ,,žutog zlata“. Inače, Srbija spada u red deset najvećih izvoznika kukuruza u svetu, a u redovnim godinama, dobrog roda, izveze se do tri miliona tona. Dobro je što se izvozi, ali bi korisnije bilo da se utroši ovde u zemlјi za ishranu stoke, pa da se izvoze proizvodi iz viših faza prerade. Tada bi bila i veća zarada. Primera radi, ovako smo poslednjih godina izvozili kukuruz u Makedoniju, tamo su se hranile svinje sa našim kukuruzom, pa smo uvozili žive tovlјenike i svinjsko meso! Trebalo je obrnuto da se dešava!

 

Inače, nauka u Srbiji stvorila je 1.500 visokorodnih sorti i hibrida, pre svega, pšenice i kukuruza. Nјihove genetske mogućnosti se kreću da daju prinose i do 20 tona po hektaru. Međutim, potencijali se koriste tek 30 do 50 odsto! Dakle, uz povolјnu agrarnu politiku, i povratak poverenja kod gazdinstava, i ovi prinosi se mogu povećati i obezbediti dovolјno sirovina za povećanje stočnog fonda! Jer, stočarstvo u bruto domaćem proizvodu agrara Srbiji učestvuje samo sa 31 odsto, a cilј je da to bude više od 60 odsto!

Globalno posmatrano polјoprivrednu proizvodnju na teritoriji Republike Srbije treba organizovati u okviru tri velika regiona, i to:

 

v  Ravničarski region sa intenzivnom polјoprivrednom proizvodnjom, koja bi obuhvatala područja do 250 metara nadmorske visine, a činila bi ga teritorija AP Vojvodine, Mačve, Pomoravlјa, Stiga i Posavine;

v  Brdski region koga bi činilo područje centralnog dela Republike Srbije sa polјoprivrednim površinama na nadmorskoj visini od 250 do 600 metara, i

v  Brdsko-planinski region koga bi činile polјoprivredne površine iznad 600 metara nadmorske visine.

 

Radi racionalnog korišćenja raspoloživih prirodnih potencijala u narednom periodu neophodno je regionalizovati polјoprivrednu proizvodnju na sledeći način:

 

v  Ravničarski region – u ovom regionu bi se obavlјala intenzivna proizvodnja:

• Žita;
• industrijskog bilјa;
• povrća, izuzev krompira;
• semenska proizvodnja žita i industrijskog bilјa;
• intenzivna proizvodnja u svinjarstvu ;
• intenzivna proizvodnja u živinarstvu;

v  Brdski region – u ovom regionu bi se obavlјala sledeća proizvodnja:

• poluintenzivna proizvodnja žita za govedarsku i ovčarsku proizvodnju;
• ograničena proizvodnja industrijskog bilјa;
• intenzivna proizvodnja u govedarstvu – meso, mleko;
• intenzivna proizvodnja u ovčarstvu – meso;
• intenzivna proizvodnja u voćarstvu, a posebno:

šlјive;

maline;

jagode;

kupine;

višnje;

jabuke;

kruške;

 

v  Brdsko – planinski region – u ovom regionu prvenstveno treba iskoristiti raspoložive prirodne resurse – pašnjake i livade, poluintenzivnom proizvodnjom u ovčarstvu, kozarstvu i govedarstvu, uz plantažnu proizvodnju i sakuplјanje i doradu lekovitog bilјa i šumskih plodova, a kao alternativnu delatnost organizovati korišćenje i eksploataciju šumskog bogatstva, uz istovremeno i njegovu obnovu;

 

Prikazan model predstavlјa grubu podelu koja treba da omogući racionalno korišćenje raspoloživih resursa za obavlјanje polјoprivredne proizvodnje. Istovremeno, neophodna  je intenzivna saradnja i dopuna proizvodnih programa između regiona, posebno u delu racionalnog korišćenja koncentrovane i kabaste stočne hrane namenjene razvoju stočarstva, pre svega, govedarske i ovčarske proizvodnje. To podrazumeva saradnju između ravničarskog i brdskog regiona u podeli rada u tovu junadi i proizvodnji junećeg mesa namenjenog izvozu, kao i eventualnu saradnju u proizvodnji ovčijeg mesa namenjenog izvozu, za šta postoje potencijali u zemlјama Bliskog Istoka.

 

Propada kapital

I dok u gradovima nema šta da se radi, u selima nema ko da radi. Istovremeno Srbija, je 2017. godine imala više od 32.000 nezaposlenih poljoprivrednih stručnjaka. Od toga je 5.513 nezaposlenih agronoma i veterinara. Među njiam je i blizu 50 doktora nauka i oko 450 magistara i mastera. Loše isksutvo je da u Srbiji nema razumevanja za najkvalifikvoaniej ljue koji bitgrebalo da se uključe u proces poljoprivredne proizvodnje, a ima za one koji peru prlajvi kapital. Jer, u zemljii je poništena svaka treća privatiazcija u agraru. Bez posla je sotalo oko 100.000 radnika. Taj psao je obavljen u pljačkaškoj privatiazciji, uz pomoć države. U radniciam koji su na birou za zapošljavanje nalazi se i veliki zamrznuti kapital. Kako se kaže ako uzmemo u obzir da u proseku na školovanje ovopg kadra, od inženejra poljoprivrede do dokgtora nauka, oko po pojedincu oko 300.000 dolara, to znači da Srbija nekoristi vuše od 1,5 milijardi dolara kapitala uloženog u obrazovanje tih mladih ljudi. To je propao kapital!

Promena proizvodne strukture

Ako Srbija krene u ostvarenje reindustrijalizacije agrara i ukupne privrede u ovoj delatnosti, model strukture proizvodnjue u polјoprivredi i industriji za potrebe podmirenja sopstvenih potreba ishrane naroda i stalnog izvoza (koji treba za desetak godina da dostigne 10 milijardi dolara godišnje), doživeće korenite promene. Sve ovo će predstavlјati i našu realnost. Ali, za to je potrebna politička odluka i volјa u vrhu zemlјe, a onda će lokalne samouprave to da sprovode u delo! Faktori snažnog, realnog rasta, vrednosti agrarne proizvodnje i izvoza obuhvataju finalizaciju mesa, voćarstvo, povrtarstvo, proizvodnju i preradu industrijskog bilјa i mleka. U proizvodnji mesa, voća i povrća faktor vrednosne multiplikacije iznosi više desetina u odnosu na žitarice. Na osnovu svega i sadašnjih cena na svetskim berzama, posebno kada je u padu cena žitarica, njihovu proizvodnju treba da svedemo na 25 do 30 odsto ukupnih površina u zemlјi. Za sprovođenje  ovakve politike, nju treba da usvoji Skupština Srbije, pa će onda biti obavezujuća za svaku novu vladu i svakog novog ministra da je sprovodi. Za njeno sprovođenje ministar treba da dobije i dva mandata da bi bilo rezultata. Jer, dosadašnje politika je bila pogrešna, a dokaz toga je da je agrar od 2000. do 2016. godine vodilo čak 13 ministara, a umesto rasta uglavnom imamo stagnaciju i pad proizvodnje. Ona se na kraju 2106. godine nalazi tek 30 do0 40 odsto nivoa proizvodnje iz daleke 1990. godine.

 

 

Ako bi sve ovo primenili u praksi Srbija bi za pola decenije imala:

PROIZVODNјU                   POVRŠINE/ha                VREDNOST U 000/e

(oko) (cene iz 2014. – oko)

Žitarica                                   1.900.000                               2.500.000

Ulјarice, šeć. repa                     403.000                                  550.000

Krompir                                      75.000                                  800.000

Grožđe i vino                               55.000                                 550.000

Voće                                            376.000                              3.030.000

Povrće                                        151.000                               1.220.000

Krmno bilјe                               346.000                                 350.000

Proizvodnja mesa                     650.000 tona                      3.500.000

Mleko                               1.442.000.000 litara 550.000

 

Ako bi Srbija stvorila i vodila agroekonomsku politiku po ovim parametrima, imala bi snažan ekonomski rast, produktivno zapošlјavanje u novim prerađivačkim kapacitetima i masovnu zaposlenost po raznim osnovama u seoskim sredinama kao i povećanje kupovne moći stanovništva. Sve to prioritetno zavisi od strukovnih partnerskih investicija koje će povećati obimna ulaganja u primarnu polјoprivrednu proizvodnju i prehrambenu industriju uz istovremeno osiguran izvoz na velika tržišta hrane. A, njih ima na svim stranama. U EU je 500.000 miliona potrošača, a deset odsto njih hoće hranu bez GMO, kakvu Srbija može ponuditi. U bivšem nesvrstanom svetu je oko 1,6 milijardi potrošača  koje obrnu godišnje oko 650 milijardi doalra. U tim zemlјama imami prijatelјa,  jer je više desetina hilјada lјudi koji su tamo sad na rukovodećim pozicijama, studiralo na prostorima nekadašnje SFR,J pa su ostale veze, u koje su utkani i ekonomski interesi. Volјni su da ulažu u proizvodnju hrane u Srbiji. Dakle, realizacija ovih projekata zahteva i operativnu razradu predloga za strane investicije (od ukupnih SDI u agrar dolazi samo 0,7 do 1, 6 odsto, što je veoma malo). Sprovođenjem svega ovog u delo videlo bi se da u Srbiji vlada opšti interes u korišćenju prirodnih resursa i u državnoj svojini umesto pojedinačnih i rentijerskih kakvi su vladali do sada. Uostalom da je tako bilo pokazala je i plјačkaška privatizacija u agraru u kojoj je svaka treća poništena. Sad više nema ni šta da se privatizuje pa je došlo vrme d se radi na povećanom korišćenju genetskih mogućnosti stvorenih sorti i hibrida, a posle reindsutrijalizacije, većoj proizvodnji i preradi, a samim tim i izvozu hrane iz Srbije.

 

 

Lokacije

Moguće lokacije novih ili rekonstruisanih klanica za svinje bile bi u Zrenjaninu, Pančevu, Somboru, Nišu i Jagodini. Lokacije za klanice za goveda trebale bi da budu u Kralјevu i Pirotu. Klanice za živinu treba izgraditi u Žitištu, Bačkoj Topoli, Požarevcu i Leskovcu. Ukupne investicije u sve ove klanice osim transportnih sredstava i infrastrukture iznose oko 350 miliona evra. Investicije u matična stada i proizvodnju sirovina kod domaćih farmera treba da obezbede strateški partneri. Međusobni ekonomski odnosi partnera u ovom poslu definisali bi se tako, da proizvodnju učine održivom i kroz primenu berzanskih obračunskih cena za određenu proizvodnju.

Izjednačena vrednost kombinata i železare

Kad neko (MK Grupa) plati PIK ,,Bečej’’, 45,5 mil­iona evra, a (neko, čitaj Kinezi) za Železaru da 46 miliona evra, logično se nametne pi­tanje u čemu je trik? Da li je moguće da čeličana vredi kao polјoprivredni kombinat? Odgovor se ne krije u logici već u ekonomiji. U ovom trenutku u ovoj zemlјi vrede isto i PIK i Železara, a čak bi se moglo reći da su Kinezi čeličanu preplatili. Miodrag Kostić i njegova MK grupa, kupujući nekadašnji polјoprivredni gigant, bečejski PIK, kupili su imov­inu, to jest njive, (dobili na obradu i velike državne površine), a Kinezi će morati da ulože novac, znanje, tržište i ogromne marketinške resurse kako bi Železaru učinili rentabilnom. Uz to moraće da daju najmanje 300 miliona evra da bi kompanija postala konkurentna jer, jasno je, cilј kineske kompanije je da preko srpske periferije prodru na tržište Evrope. PIK ,,Bečej’’ je prodat sa 2.908 hektara zemlјišta sa centrom za do­radu semena, mešaonicom stočne hrane, silosima skladišnog kapac­iteta 44.500 tona, krupnom i sitnom mehanizacijom. Radna jedinica “Svinjarstvo” ima šest objekata na farmi kapaciteta 4.600 krmača i 4.390 naz­imica, što omogućuje proizvodnju do 100.000 tovlјenika godišnje dok rad­na jedinica “Govedarstvo” raspolaže sa dve farme kapaciteta 1.950 krava i proizvodnjom mleka do 12 miliona litara godišnje. Uz sve to dobijeno je i nekoliko hilјada hektara državnog zemlјišta na korišćenje. Prodata je i “Flora”, fabrika za preradu povrća, ribnjak od 666 hektara, kao i restoran “Ribnjak” i poslovni prostor u “Master centru” Novosadskog sajma. Sve to je otišlo za 45,5 miliona. Da je kupio samo njive, ispalo bi da je Kostić hektar platio oko 15.000 evra, a da je silose, ,,Floru’’, staje i poslovni prostor u Mas­ter centru Sajam dobio fraj! Pa ko je bolјe prošao, Kostić ili Kinezi? Teško je prosuditi. Teško je zapravo i porediti ova dva primera, ali prosto, intere­santno je to što je jedno posrnulo polјoprivredno preduzeće uz rame železari sa preko pet hilјada radnika i predviđenom proizvodnjom teškom dva miliona tona. Da je polјoprivreda u Srbiji, barem za domaće tajkune, jedini isplativ biznis jasno je ako se osvrnemo malo unazad. Kupovali su naši biznismeni i rudnike i fabrike i brodogradilišta i hemijske i tekstilne i razne druge industrije. Razlika je u tome što su Kinezi obećali da svi radnici, njih više od 5.000 ostaju na svojim radnim mestima, dok je od 1.300 radnika u ,,Bečeju” njih 600 ostalo na ulici! To se već oseti u Bečeju, ti radnici nemaju prihoda, pa je znatno manji pazar u maloprodaji. Čak se ističe da će Bečej, uskoro biti grad gladnih i siromašnih, a nalazi se u srcu vojvođanske žitnice. I to je rezultat jedne od poslednjih velikih privatizacija u agraru (preostalo je još da se proda PKB…). Sa PKB to ne bi trebalo činiti jer, on je građen da bi poroizvodio hranu za Beograd, koji je danas tržište od dva miliona potrošača! Kombinat bi mogao dobro da posluje kroz snabdevanje tog tržišta i da ostane državno preduzeće. Pošto niko nije hteo da ga kupi on je 2016. godine prebačen u vlsništvo Republike Srbije. Postavlјa se pitanje zašto se ne ugledamo n Izrael, gde je sva zemlјa u državnom vlasništvu! Izdaje se na 49 godina sopstvenim selјacima -pa svi dobro posluju i žive!

Literatura

1. Dugoročna politika agrarnog razvoja SR Jugoslavije (SR Jugoslavija, Savezna Vlada), Milanović.M, (1999.g);
2. Ministarstvo polјoprivrede Vlade Srbije, Osnove programa i politike razvoja sela (novembar 1995.g);
3. Ministarstvo polјoprivrede Vlade Srbije (ministar Simin,V.) ,,Polјoprivreda i prehrambena industrija, prioritetni faktori makroekonomske stabilnosti Srbije“, (1990.g);
4. Međunarodna konferencija ,,Ka radničko–selјačkom pokretu“, zlatiborsko selo Ljubiš (jun 2012.g);

 

1. Odbor SANU za proučavanje sela, Koncepcija i strategija dugoročnog razvoja agroindustrijske proizvodnje Republike Srbije (1995. g);
2. Osnove razvoja sela, polјoprivrede i prehrambene industrije Vojvodine (Vlada Vojvodine, 2001.g);
3. ,,Obećanja i očekivanja“, knjiga, Banatski kulturni centar, Gulan,B-Stamenović.M, (2016.g);
4. Privredna komora Srbije, Stočarstvo Srbije (decembar 2010.g);
5. Privredna komora Srbije, Aktuelna situacija u stočarstvu Srbije (mart 2016.g);

10.  ,,Polјoprivreda i selo Srbije u agroekološkom razvoju“, knjiga, Lazarević,R., Akademija inženjerskih nauka  Srbije, (2016.g);

11.  ,,Perspetkive razvoja sela“, SANU- Odbor za selo (2014.g.);

12.  ,,Polјoprivreda Jugoslavije pre i posle sankcija“, Tomić.D,Gulan.B.

Institut za ekonomiku polјoprivrede (1998.g.);

13.  Potrošnja hrane u Srbiji, RZS, (2015.g.);

14.  Statistki godišnjak RZS, (1196.-1997.g);

15.  Strategija razvoja polјoprivrede Srbije, Vlada Srbije, (21.jul 2014.g.);

16.  ,,Selo u sociološkom ogledalu“, knjiga, Šlјukić.S., MEDI-TERRAN (2015.g);

17.  ,,Sudbina oduzete imovine“, knjiga, Gulan.B, (2015.g);

18.  ,,Unapređenje sela  u brdsko – planinskim područjima Srbije“, zbornik Akademijski odbor za selo SANU (2016. g);

 

(Autor je publicista, književnik i član Naučnog društva ekonomista Srbije)