Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Према подацима РЗС-а број становника Србије, без покрајине Косова и Метохије, смањен је у 2018 за 38.254 лица и био је први пут мањи од 7 милиона од 1965. или 1966. године. Ови подаци не садрже међународне миграционе токове, па ћемо тек приликом пописа 2021. сазнати колико је заправо становника остало у Србији: 6 или 6,5 милиона. Пошто ће се у 2020. олакшати услови за рад у Немачкој доња граница броју становника није ничим ограничена.
Број становника смањен је за 0,55% у односу на 2017, број рођених је смањен за 1,4% а умрлих за 2%.
Најповољнији однос у погледу броја умрлих у односу на рођене, посматрано по областима, имала је Рашка област 1,09 према 1, испред Београда (1,2) и Пчињске области (1,23) и Града Ниша (1,39). Најнеповољнији однос броја умрлих према рођенима имали су Зајечарска област (3,66:1), Борска (2,71), Браничевска (2,66), Пиротска (2,54) и Нишавска област без Ниша (2,41).
У 2018. је раст броја становника, услед унутрашњих миграционих токова, имао је само Београд, за 3.061 лица, а највећи пад имала је Мачванска област за 2.717 лица, испред Златиборске (-2.717), Расинске (-2.617) и Поморавске области (-2.336 лица).
Број рођених смањен је за 919 у односу на 2017. Шест области, посматрајући Град Ниш и Нишавску област без Ниша одвојено, имало је раст броја рођених беба. Највећи су имали Рашка област (за 91) испред Поморавске (89) и Јабланичке (67), а раст су још имали и Нишавски без Ниша (29), Град Ниш (12) и Топличка област (10).
Пад броја рођених имало је 20 области, за 1.004 рођених, а највећи Шумадијска област (за 103), Западнобачка (97), Расинска (90) и Браничевска (89).
Посла за гробаре има све мање, и убудуће ће још мање бити. То више није перспективна делатност у Србији јер се укупним падом броја становника и падом броја пензионера смањује број потенцијалних клијената. У 2018 смањен је број умрлих за 2.067 лица, а повећан је у 8 области за 300, док је смањен у 18 области за 2.209. Највећи раст броја умрлих имала је Златиборска област за 74 лица, а највећи пад Расинска област за 361 лица.
Када се посматрају подаци по општинама најгори однос броја ковчега према колевкама имао је у 2018 Рековац, где је на 6,88 умрлих било једно рођење. У Бабушници (6,37) је нагло смањен број новорођених са 65 на 46, а у Бољевцу (6,17) је смањен са 67 у 2017 на 41. Следи Гаџин Хан са односом 5,68, а Црна Трава је тек на петом месту (5,33) где је број рођених повећан са 7 на 9. Жабари на шестом месту (5,09) такође су имали велико смањење броја новорођених са 66 на 45 лица.
Шест општина је имало већи број рођених од умрлих, а уз 4 општине са већинским становништвом исламске вероисповести (Тутин, Нови Пазар, Прешево и Бујановац) у овој групи су били и Град Нови Сад и Звездара.
При укупном паду броја становника за 38.254, 12 општина, у томе 7 београдских, имало је повећање броја у збирном износу од 9.200 лица. Осим Новог Пазара, Прешева и Тутина пријатно изненађење представља раст броја становника у Чајетини за 55 лица.
Број становника смањен је у 148 општина, а највише у Лесковцу (за 1.297), Краљеву (1.222) и Крушевцу (1.144), пре Сомбора (963) и Зрењанина (951) у Војводини.
Палминград, то јест моја Јагодина, је лидер у порасту броја беба, јер их је у 2018 рођено за 100 више него у 2017. Тај пораст са 519 на 619 новорођених ипак је био далеко од могућности да повећа број становника, а чак и уз пад броја умрлих са 1.103 на 988 лица.
Број новорођених је повећан у 65 општина за 1.518, остао је исти у 4 општине, а смањен је у 91 општини за 2.272. Највећи пад је имао Нови Београд (!?) за 136.
63 општине су имале раст броја умрлих за 1.605 лица, а највећи раст је имао Град Нови Сад за 240 лица. 97 општина је смањило број умрлих за 3.341 лице, а највише Трстеник (за 137), Јагодина (115) и Вршац (за 112).
И тако, Јагодина је рајско насеље у географском центру Србије из које смрт бежи, а нови живот буја. Стога би сви градоначелници и председници општина у Србији требало да дођу код господина Драгана Марковића Палме и Олимпијца, да узму рецепт, то јест калем за своје средине.
Долазак у околину аквапарка препоручујем свих грађанима и сељацима Србије, јер могу да виде урбани успех на делу. Пошто су пронађени остаци неког старог насеља тик уз аквапарк, не сумњам да ће Јагодина постати и српска Венеција, и да ће имати бар једног или два гондолијера да по 10 пута мањој цени (за 10 евра) провеслају туристе 20-30 метара по вештачком језеру (ако се дозволи пуњење ових ископина водом).