Udruživanje rešava probleme

Za selјake u Srbiji ovo je značajan trenutak jer, ukoliko se neudruže u zadruge, kooperative ili neka ih zovu kako god hoće, da bi bili konkurentni, ne da će propasti, nego će nestati

Branislav Gulan*

 

Orijentacija Vlade Srbije da polјoprivredni razvoj bude fokusiran na srednja gazdinstva je dobra. Međutim, treba naglasiti da njih u Srbiji ima suviše malo da bi se postigli vidlјivi rezultati u dogledno vreme. U Srbiji ima oko 200.000 srednjih gazdinstava i bez obzira na obim državne pomoći koju bi mogli da dobiju očekivani rezultati ne mogu da se iskažu u toku četvorogodišnjeg mandata Vlade.Taj broj srednjih gazdinstava nije dovolјno veliki da bi ona sama mogla da pobolјšaju razvoj i stanje agrara u kratkom vremenskom periodu. Ako bi se država ograničila samo na pomoć njima, prvi pozitivni efekti bi bili zabeleženi tek za 50 do 60 godina. Stoga tu bazu polјoprivrednih gazdinstava treba proširiti i na ona manja. Tako bi se dostigla cifra od 350.000 gazdinstava (u zemlјiih ima ukupno 570.000) koja bi uz adekvatnu podršku unapredili polјoprivredu i postali konkurentni. U tom procesu od izuzetnog značaja je obnova zadrugarskog sistema, koji se širom sveta pokazuje kao valјan način organizovanja polјoprivrednika. Primera radi, 63 odsto proizvodnje i otkupa mleka u Evropskoj uniji dolazi iz zadrugarskog sektora.

 

Za selјake u Srbiji ovo je značajan trenutak jer, ukoliko se neudruže u zadruge, kooperative ili neka ih zovu kako god hoće, da bi bili konkurentni, ne da će propasti, nego će nestati. Jer, udruživanje je snažna ekonomska okosnica u ekonomijama sveta, a udružuju se i veliki i mali. Koliko je udruživanje značajan svetski proces ukazuju činjenice da je milijarda zadrugara koji su udruženi u više od 750.000 zadruga.  Bilo bi apsolutno pogrešno mala gazdinstva demotivisati da prestanu da se bave polјoprivredom. Posebno je važno inkorporirati ih i stimulisati da se sa drugim malim polјoprivrednicima udružuju u zadruge. Razvoj zadruga ne bi samo unapredio polјoprivredu Srbije, već bi značajno doprineo ruralnom i ujednačenom razvoju zemlјe. Ako se daju subvencije za otvaranje novih radnih mesta stranim poslodavcima (do 10.000 evra po zaposlenom), zašto istovremeno na isti način država ne pomogne polјoprivrednike koji žele da se udruže u zadruge.

Zato je data podrška akciji da se osnuje ili revitalizuje 500 zadruga. Posle sedm decenija uništavanja zadrugarstva u Srbiji vlada je odlučila da u naredne tri godine uloži 25 miliona evra za razvoj zadrugarstva koje treba da doprinese ravnomernijem razvoju Srbije. Od 2017. do kraja 2019. godine biče uloženo 1,7 milijardi dinara. Taj novac će da pokrene oko 150 malih, zadružnih preduzeća uz selima koja nestaju.

Povratak života i oporavak sela Srbije očekuje se sad od novoformriranog Nacipnalnog saveta za oporavak sela Srbioje. Kako će to teći i koliko će dugo trajati videeće se. Jer, sela i zadrugarstvo su gaseni i propadaju sedam decenija. Nekoliko decenija treba i da se vrati život u njih. Neverica postoji i zato što u timu od 50 ljudi za opravak sela ima dosta onih koji su bili učesnici u njegovom gašenju. Teško je povrerovati da oni zbog biološkog ali i ranijeg političkog statusa i ulogte u društvu koju su imali u gašenju sela, mogu sad da ga oporavljaju. Vreme će pokazati koliko su i ovaj put bili uspešni!

U Srbiji postoji 4.709 naselјa – sela, a njih 1.200 će nestati za deceniju i po. Jer, u 86 odsto opada broj stanovnika. Šokantno je da je u Srbiji 2018. godine rođeno samo 64.890 beba (što je najmanje u poslednjih 100 godina), a umrlo više od 102.000. Nije značajno poboljšanej više beba za bliozu 900 njih u prvoj polovini 2019. godine. Dakle, svake godine nestane po jedan grad veličine Negotina ili Bačke Palanke. Razvoj zadrugarstva, treba da bude i spasavanje  sela, selјaka i Srbije. To je značajan zadatak i za nacionalnu bezbednost Srbije. Jer, ponajviše izumiru sela u pograničnom području. Potrebno je stvoriti iste uslove života na selu kao i u gradu. To će biti uslov da lјudi opstanu i ostanu na selu.  Jer, u selu je prazno 50.000 kuća bez vlasnika i 150.000 njih u kojima trenutno niko ne živi. To ne znači da povratak na selo treba da znači vraćanje ralu i motici, već posvećivanje modernoj polјoprivredi i oko nje.

Proteklih godina i decenija Srbija je bila zemlјa u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga. Od kada se vodi akcija ,,500 zadruga u 500 sela“, osnovano je oko 450 novih zadruga. Dakle, vraćen je zadružni duh. Ali nije imovina. U Vojvodini je samo oko 60.000 hektara zemlјišta vraćeno zadrugama, dok se kod privatizovanih polјoprivrednih preduzeća nalazi više od 130.000 hektara zemlјišta u zadružnoj svojini.

Poseban značaj je što je najveći broj zadruga osnovan na jugu Srbije u nerazvijenim područjima. Veoma je važno definisati šta su to srednja gazdinstva u Srbiji. U razvijenim zemlјama Evrope pod prosečnim gazdinstvom se smatra ono od 20 hektara. Kada je reč o Srbiji, mora se odrediti šta je to srednje gazdinstvo, a najbolјe bi bilo da su to ona koja imaju 10 i više hektara obradivih površina. Kriterijume treba ustanoviti po principu šta je to srednje gazdinstvo u Vojvodini, a šta u ostatku Srbije gde je prosečan posed 2,5 hektara.

Za razvoj polјoprivrede u Srbiji neophodno je i podizanje budžeta za tu privrednu granu. Jer, učešće polјoprivrede u BDP-u direktno iznosi 11 odsto, št je karakteristika nerzavijenih zemalјa. Agrarni budžet zakonski iznosi pet odsto budžeta Srbije. Ali, to je samo neostvareno obećanje polјoprivrednicima.

*Autor je publicista, književnik i član Naučnog društva ekonomista Srbije