Većina svećica se brzo ugasi, a ima retkih koje večito gore!

Давне 1970, 25. јуна рођен је мој брат Братислав, Рак у хороскопу са подзнаком Овна, са невероватно сличном наталном картом као и Никола Тесла. У време студентског протеста јуна 1992. заинтересовао се за астрологију и тада ми је рекао: „Мишо, ти ћеш као економиста да пропутујеш свет, а ја ћу као електроинжењер да овде умрем у материјалној беди“.

Прошла је 21 година од његовог рођења када су Словенија и Хрватска истовремено прогласиле независност, а мене спречиле да дођем на одсуство из Сплита у тадашње Светозарево. Пар дана касније сакупили смо се преостали Срби у касарни војне полиције на Мравинцима и гласно размишљали како ће она ускоро да гори, јер су нас припадници осталих народа напустили, а ми смо остали у непријатељском окружењу.

Касарна и јесте горела, али сам се ја извукао дан раније, на личну одговорност 17. септембра 1991.

Овде нећу наставити о српском миту о Косовском боју, ни о грандиозним победама српске војске од Мишара и Иванковца до пробоја Солунског фронта. Након њега имамо мучки подметнуту комунистичко-католичку заверу о великосрпском национализму. Овде ћу само навести пар података о токовима страних инвестиција.

Србија је 6. октобар 2000. дочекала веома осиромашена, са великим одливом младих у богате земље Запада које су је бомбардовале и које су етнички очистиле велики део Хрватске, БиХ и Косова и Метохије од српског становништва. Елдорадо за странце је тада почео, и за домаће лопове наравно, и то траје и данас.

Словенци су тада кренули да селе индустријске процесе у Србију (тада још увек СРЈ, па СЦГ…) а Хрвати су кренули у кампању куповине Војводине и пољопривредно-прехрамбених ресурса. Њихова кобна грешка била је у чињеници да су инвестирали и куповали из кредита, који подразумевају и плаћање камате, а да се на лешини не може профитирати, може се само све мање зарађивати. И тако је дошла афера „Агрокор“ јер су се преиграли са куповинама, а и Словенци су кренули да продају своја предузећа Кинезима и другим инвеститорима.

Прилив СДИ је мера атрактивности неке земље за улагања и овде се нећемо хвалити државним успесима.

Одлив СДИ је мера снаге локалне економије. У односу на 2000, до данас је стасало много домаћих предузећа која су постала конкурента и именовање било којег за пример ишло би само на њихову штету. У 2018. одлив СДИ из Србије износио је 364 милиона долара и од суседа већи одлив имали су Мађарска (1,99 милијарди) и Бугарска (387). Хрватска је била незнатно иза Србије са 354 милиона, а Словенија веома далеко са 82 милиона долара.

Одлив СДИ у милионима $
Region/economy 2017 2018 Индекс
World 1 425 439,3 1 014 172,2 71,1
1 Japan 160 449,4 143 161,2 89,2
2 China 158 290,0 129 830,0 82,0
3 France 41 257,5 102 421,2 248,2
38 Hungary 1 118,9 1 990,8 177,9
55 Bulgaria 355,2 387,3 109,0
56 Serbia 146,2 363,5 248,6
57 Croatia 687,3 354,3 51,6
78 Montenegro 11,4 103,0 903,3
82 Albania 26,1 82,5 315,8
83 Slovenia 314,9 82,0 26,1
110 Bosnia and Herzegovina 76,1 18,2 23,9
127 North Macedonia 2,0 3,1 156,5
180 United States 300 378,0 – 63 550,0 -21,2

Извор: World Investment Report 2019. Annex Table 2.

Од избијања светске економске кризе 2008, па до 2018, кумулативна вредност одлива СДИ из Србије повећана је за 120%, из Хрватске за 30%, а из Словеније је смањена за 20,3%. Из Грчке је преполовљена, а ми смо имали повлачење грчког капитала из Телекома, из неких банака…

Укупна вредност одлива је још увек значајно већа из Словеније и Хрватске, али лако се може претпоставити да ће за 5 до 6 година Србија имати већа спољна улагања.

Кумулативна вредност одлива СДИ у милионима долара
2008 2018 Индекс
World 15 501 097,6 30 974 931,4 199,8
United States 3 102 418,0 6 474 690,0 208,7
Netherlands 898 514,1 2 427 345,0 270,2
China 183 970,7 1 938 870,0 1053,9
Hong Kong, China 768 397,0 1 870 112,5 243,4
United Kingdom 1 631 645,9 1 696 529,0 104,0
Hungary 19 912,8 29 019,4 145,7
Poland 8 204,9 28 509,7 347,5
Greece 37 232,1 19 113,7 51,3
Slovenia 8 468,7 6 748,9 79,7
Croatia 5 098,4 6 634,2 130,1
Serbia 1 726,4 3 805,3 220,4
Slovakia 2 940,2 3 688,7 125,5
Bulgaria 1 443,9 2 712,4 187,9
Romania 1 455,4 745,4 51,2
Albania 145,7 563,4 386,7
Bosnia and Herzegovina 112,5 528,8 470,1
Montenegro 116,4 330,6 284,1
North Macedonia 84,7 79,8 94,2

Извор: World Investment Report 2019. Annex Table 4.

Овде враћамо на почетак текста. Словенија и Хрватска су „слатки колачићи“ за једнократну употребу, а Србија је Јарац на тврдом планинском камену. И кад неко помисли да је мртав, искочи неочекивано однекуд и победи непријатеља.

Србија има славну историју из које треба да гради још славнију будућност. И да поспеши Италијане, Мађаре, Немце у посластичарским уживањима. А Косово  je срце Србије и то ће остати заувек!

Мотив за овај текстић ми је вест на Спутњику: линк о слављењу убијања мојих вршњака у Словенији пре 28 година. Често ми је мајка говорила „чега се паметан стиди, будала се поноси“. Понекад је ова грдња код мене и упалила,. али код „братских“ нам народа, очигледно она и даље важи.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *