Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Евростат има у својој бази податке о цени закупа пољопривредног земљишта. Подаци могу више да збуне него да убјасне уколико их користи незналица попут мене. На пример, закуп обрадивог земљишта у Бугарској повећан је са 153 евра у 2011 на 240 евра у 2017. Закуп земљишта у Бугарској био је скупљи у односу на високо развијене земље попут Финске, Француске, Шведске.
Најјефтинији је закуп у Словачкој, Латвији и у Хрватској, а мање од 100 евра је просечна цена и у Литванији.
Закуп земље је најскупљи у регији Фливојенд у Холандији, где је он премашио цену од 1.500, а изнад 1.000 евра је још на Канарима.
Цена закупа је скоро удвостручена у Чешкој, са 56 евра у 2011 на 104 евра у 2017.
Шта све утиче на цену закупа, попут односа понуде и тражње, пореза и субвенција, мени је непознато. Као што ми је непозната и просечна цена закупа.
На пример, имам очевину у Ћићевцу коју више од 25 година неко бесплатно обрађује јер нема никога да заступа моје интересе. Претпостављам да се тако у Србији обрађује десетине хиљада хектара земље којој су власници помрли, а наследници су у великим градовима и немају када да се баве са наслеђеном земљом.
